MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

POKLONIČKE POSJETE IZ VIĆENCE I LJUBLJANE



 

U subotu, 11. novembra 2017, na dan svetog Avramija Zatvornika i prepodobnomučenice Anastasije Rimljanke, manastir Lepavinu su posjetile grupe hodočasnika iz Vićence (Italija) i Ljubljane.   

 

Svetu liturgiju su služili jeromonah Vasilije (Srbljan), sabrat lepavinske svete obitelji, jerej Rade Despotović, paroh u Ljubljani, jerej Dalibor Đukić, paroh u Vićenci, i jerej Radovan Dimitrić, paroh u Koprivnici.  

 

Veliki broj hodočasnika je na poziv sveštenika: „Sa strahom Božjim i vjerom pristupite!“ prišao da primi Svete Tajne Tijela i Krvi Hristove. 

 

 

Nakon Svete liturgije, pokloničke grupe su obišle manastirsku kapelu Svetog Tihona Zadonskog, kao i grob blaženopočivšeg arhimandrita Gavrila (Vučkovića). 

 

Molitve za zdravlje hodočasnika i njihovih srodnika ispred čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Lepavinske čitao je o. Vasilije sa prisutnim sveštenicima. 

 

 

Za sve vjernike je bila pripremljena trpeza ljubavi, na kraju koje je o. Rade izgovorio kratku besjedu: „Želim da izrazim blagodarnost i zahvalnost što sam danas kao sveštenik ljubljanske crkve došao sa svojim narodom na ovo preblagosloveno mesto, u ovu živu Crkvu. Evo, sreli smo se sa liturgijskim slavljem, pre svega, učestvovali u njemu, duhovno se nahranili i duhovno obogatili. I po meri otvorenosti, svako je od nas u sebe ugradio ono što je mogao da primi. Po meri svoga truda i svoga očišćenja, čovek i prima te blagodatne darove, ugrađuje ih u sebe, živi sa njima, živi sa tom slavom, trudi se da tu slavu što više zadrži u svome biću, u svome srcu, umu i volji, ne bi li to iskustvo mogao da prenese svim onim ljudima sa kojima se sreće. Mi smo došli ovde da uzmemo blagoslov ovog sveštenog bratstva, blagoslov ikone čudotvorne Presvete Majke Božje, celivali smo i poklonili smo se njoj, dobili smo snagu, duhovno okrepljenje i nadahnuće. Duh nam se razgalio i sa još većom pažnjom prema sebi i drugima odlazimo u Ljubljanu da širimo tu radosnu vest. To je, dakle, sva suština našeg hrišćanskog života i naše hrišćanske misije. Neizmerna hvala našim ocima koji se podvizavaju u ovoj svetoj obitelji, koji odstojavaju ovde u sveštenim molitvama, uznose molitve za sve nas... Mi osećamo da nemamo mnogo vrlina i nemamo mnogo hrišćanskog nadahnuća bez molitava drugih, i jako je bitno da se neko Bogu moli za nas; da ostavljamo imena naših milih i dragih u hramovima, da se neko drugi moli za nas, da neko drugi naše biće i ličnost, naše brige i probleme i iskušenja pominje pred licem Boga Živoga. Zato neizmerna hvala našim ocima. Hvala i na ovoj predivnoj trpezi božanske ljubavi, evo, ukrepili smo se i telesno, trpeza je prebogata, kao da je mali Vaskrs. Tako ću vas danas pozdraviti i zahvaliti se svima: Hristos vaskrse!“

 

 

U manastirsku Knjigu gostiju otac Rade je napisao: „Dana 11. 11. 2017. služili smo Svetu Liturgiju i pomolili se Gospodu Bogu i Majci Božjoj. Nadahnuli smo se blagoslovom svetinje i ukrepili duh, srce i volju za nove životne podvige. Molitvama otaca ove svete obitelji Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj nas!“

 

Otac Dalibor je napisao: „Ovih dana navršava se 14 godina otkako me je blaženopočivši otac Gavrilo pripremio za sv. tajnu rukopoloženja. Tada sam se prvi put napojio blagodati sa ovog svetog izvora Majke Božje. Zahvaljujući Njoj i danas smo služili Svetu Liturgiju. Za budućnost nam ostaje nada da će nas Majka Božja u ovoj svetinji i dalje okupljati“.  

 

 

Pročitano: 1456 puta