Велика грешка би било мислити, да вам манастир гарантује "истинску веру", а живот ван манастира ту веру уништава. Може се и ван манастира пењати к Небу, а може се и у манастиру кретати у супротном смеру. Погледајте на ту тему чланак "Шта је у имену?" на нашој интернет страници.

Говорећи практично, када се манастирском животу обраћа омладина, или чак и старији људи, али слободни, усамљени, неоптерећени болестима, они лако управљају својом судбином: упознају манастире, негде се задржавају, а негде не... А како је с другима - онима који су болесни, који имају децу? Како се често нађу у веома непријатној ситуацији, да не кажемо, замци. Зато, наравно, узраст, физичке силе, болести и посебно родитељске обавезе, треба веома озбиљно узимати у обзир, када се говори о манастиру.

И чујте речи митрополита Илариона (Алфејева) на ВИ Међународној богословској конференцији 2010. год.:

"На жалост, човек често, у неком периоду свог живота, не може да се одлучи да ли да се замонаши или ступи у брак. Немајући довољно унутрашње силе за самосталну одлуку, он одлази к старцима тражећи одговор. Тај прилаз је погрешан. Све одговорне одлуке човек треба да доноси сам, а од стараца треба тражити благослов за реализацију тих одлука."