- До пре пар година - прича игуман Хризостом - живела је у манастиру старица монахиња Христодула или "Мајка", као што су је обично звали. Живела је много година код старца Гаврила, крај реке Јордан (у манастиру Светог Јована Крститеља), у Јерихону, а онда је дошла код мене. Остала је овде отприлике тринаест година, све до краја живота.

Једном се разболела од рака. Довели смо лекара, а он је рекао да мора хитно да је водимо у болницу. Одвели смо је у немачку болницу у Јерусалиму, јер је била на самрти. Лекари су је клистирали и однели на ултразвучни преглед, да виде у каквом су јој стању црева. Тада су видели да су јој сва црева - видео сам и сам, јер сам ушао у собу - била сасвим заплетена и није могла да прође кроз њих нека бела течност коју су јој убризгали. Чинило се на екрану да лек не може да прође.

Лекари су рекли да мора остати у болници. Старица није пристала, већ ми је рекла: "Ако ме оставиш овде, скочићу кроз прозор. Не остајем овде". Вратио сам је у манастир. Лежала је три дана у кревету и узимала лекове. Четвртог дана их је све бацила и рекла: "Ако Бог жели, излечиће ме".

Десило се чудо и рак је нестао, а старица је рекла: "Не желим да икада поново видим те лекаре. Они нису да лече ни козе, а камоли људе. Светац ме је исцелио Божијом благодати". Старица је живела још седам година и упокојила се у 104 години.