MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

“Jer gle javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi Spas Koji je Hristos Gospod u gradu Davidovu. I eto vam znaka: naćićete dijete povito gdje leži u jaslama"(Lk.2, 10-12)

S Roždestvom! (ruski – prim.prev.). Upravo takvi pozdravi se mogu čuti 7 januara. A kada pitaš: “S Roždestvom Koga?” – neki se raduju zbog pravilnog odgovora: “S Roždestvom Hristovim”! “A ko je to Hristos?”, - postavljaju sledeće pitanje, i tu počinje ono najtužnije …Da, nažalost retko ko od krštenih ljudi čita Sveto Pismo, a još redje se može naći neko ko se trudi da sledi pročitano. Ali da bi čovek počeo da razmišlja o smislu te vere, koju mu je dodeljena, on treba minimalno da nešto čuje ili pročita o njoj. Kada se radjaju deca njih ne pitaju da li ona žele da se rode već ih stavljaju pred svršen čin. I samo je Bog rodjen i došao u svet po sopstvenoj volji, zbog toga što je On Bog. I On je takodje po Svojoj volji dao Svoj život za nas, da bismo mi posle smrti vaskrsli i bili s Njim. To jest onaj čovek koji je istinski pravoslavan obavezno veruje u to da će posle smrti vaskrsnuti. Tada naše rodjenje ima smisao, jer ćemo iako umremo vaskrsnuti kao što je vaskrsao Hristos u Koga verujemo.

Gospod je rodjen u ovaj svet na poseban način. Kao prvo ne od žene već od devojke, Koja nikada nije imala ni muškarca, ni muža. Zvala se Marija i postala je Bogorodica pošto je rodila Boga. A drugo iznenadjenje je bilo to što došavši na zemlju Gospod Isus Hristos nije bio dočekan počastima, i bogatstvom. On čak nije imao ni kolevku, kao sva deca, nije bilo ni utočišta – rodjen je u pećini i položen je u jasle, u koje stavljaju hranu za životinje. To se desilo pre 2000 godina u malom gradu Vitlejemu. Prvi gosti Božanskog Mladenca nisu bili carevi i velmože, već obični pastiri, koje je Andjeo obavestio o Hristovom Rodjenju: “Jer gle javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi Spas Koji je Hristos Gospod u gradu Davidovu. I eto vam znaka: naćićete dijete povito gdje leži u jaslama” (Lk. 2, 10-12).

Pastiri su prvi požurili da se poklone novorodjenom Spasitelju. Istovremeno su drevni mudraci sa istoka išli ka Caru sveta. Oni su pratili zvezde i odjednom su primetili da se na nebu pojavila nova, veoma svetla zvezda. Pošli su prema njenoj strani i našli se u Vitlejemu. Mudraci su Mladencu doneli darove: zlato, jer je On car, livan, jer je Bog, i smirnu, jer je trebalo ubrzo da umre (u davna vremena smirnom su pomazivali umrle).

I još nešto je karakteristično za Hristovo Rodjenje. O svemu što će se s Njim desiti bilo je napisano u Bibliji još pre Njegovog Rodjenja. I da su svi u to vreme čitali Bibliju ne bi raspeli svog Gospoda, a kad bi je svi danas čitali ne bi Ga takodje svakodnevno raspinjali svojim gresima. Tada bi uzeli post kao oružje a molitvu kao štit, i čuvali bi svoja tela i duše od prodiranja zla. Post je blagodatno vreme borbe sa grehom, koji živi u nama. Treba da postimo i čuvamo se, uzdržavamo od svakojakih telesnih zadovoljstava. Telo treba potčiniti duhu, a strasti razumu, kako bi um ispunjen blagodatnim mislima upravljao telom. “Post vodi ka vratima raja, a milostinja ih otvara”. Post gubi smisao ako u nama nema milosrdja i ljubavi prema ljudima. Bogu nisu potrebene naše molitve, kao ni naše sveće. On nas čeka da naučimo da volimo sve ljude. Jer je On – Ljubav! On je dao Svoj život za sve ljude. A od nas se očekuje samo trunka sastradanja i miroljubivosti. Istinski post je opisan u tekstu pesme koja se poje u crkvi: “Postimo postom prijatnim, blagougodnim Gospodu …Dajmo gladnima hleb, sirote i uboge uvedimo u kuću …”. To jest pomozimo svima onima kojima je potrebna naša pomoć. Post može da smekša svako očvrslo čovekovo srce, ukoliko isti želi da se menja. Jer nam sloboda izbora opet ostavlja mogućnost da sledimo put spasenja ili pogibije svoje besmrtne duše. A ako je duša besmrtna, onda mesto gde će se naći zavisi i od samog čoveka.

5. decembra 2008. godine upokojio se u Gospodu Svjatijejši Patrijarh Moskovski i cele Rusije Aleksej II. Za nas, Ruse, on je bio mirotvorac koji je uspeo mnogo toga da uradi za vreme koje mu je Gospod dao, za to da bi Pravoslavna Crkva danas mogla ponovo da dobije u nasledje priznanje države i društva. Pritom ne samo u Rusiji, već i u inostranstvu. Crkve se ponovo mogu graditi a ne rušiti, može se slobodno moliti bez straha da će te neko streljati. Njegove očinske reči, dobrota i mudrost dali su mogućnost ujedinjenja ne samo sa Zagraničnom Pravoslavnom Crkvom, već su uticali na mogućnost konstruktivnog dijaloga medju svim konfesijama i nacionalnostima ali ne u smislu ekumenskog jedinstva, već u smislu tog jedinstva mira, koji može da postoji u mnogočlanoj porodici u kojoj postoji otac koji voli svoju decu. Patrijarh Aleksej je bio za sve nas Ruse zaista dobar pastir i voljeni otac, koji je s nama sastradavao, i bio beskrajno predan patriota svoje Otadzbine.

Smrt Svjatijejšeg Patrijarha Alekseja je gubitak u prvom redu za rusko društvo. Ali mi pravoslavni ne upadamo u uninije i ne tugujemo za čovekom koji je nasledio život večni. Mi se ovde na zemlji molimo za njega, a on je naš zastupnik pred Prestolom Božijim. I istinska tragedija nije smrt blagočestivog čoveka, već život moralno raslojenog društva. Eto zbog čega zaista treba plakati. Umesto toga da spavamo neradnim danom treba da punimo crkve na šta je pozivao Svjatijejši. Patrijarh nije imao slobodnih dana i proživeo je skoro 80 godina! On je istinski molitvenik i primer za sve nas. Koliko je samo posetio bolnica, dečijih domova i domova za stare ljude. Kolikim ljudima je pomogao rečju i delom. Teško je opisati koliko je taj čovek imao u sebi požrtvovanja. Njegovo služenje su visoko cenili predstavnici svetske vlasti. I predsednik i premijer su izrazili svoj topli, hrišćanski odnos prema upokojenom Patrijarhu. Možda će taj lik mirotvorca postati za nas prioritetan u izboru nacionalne ideje i toga za kim da idemo?

I ako je danas post – to nije moda već iskrena potreba jer posteći telesno (uzdržavajući se od hrane životinjskog porekla) ne zaboravljajmo o tome da je najvažnije naznačenje posta da nam pomogne da izmenimo naš grehovni način života i prizove nas na podražavanje Liku Božijem i pripremi nas za susret sa Bogom. Želim vam svima Božiju pomoć, mir, dobro i trpljenje.
Sveštenik Gleb Grozovski (Sankt-Peterburg)

preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_3548.html
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic