МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

У суботу, 13. априла, на дан светог свештеномученика Ипатија Гангријског, у манастиру Лепавини одслужена је Света литургија, а потом и парастос за покој душе блаженопочившег архимандрита Гаврила (Вучковића), игумана, духовника, мисионара и више од 40 година настојатеља лепавинског манастира.

Свету литургију су служили јеромонах Василије (Србљан), сабрат свете обитељи лепавинске, и јереји Михајло Жикић из Загреба, Радован Димитрић из Копривнице и Бранислав Тодоровић из Великог Поганца.

Парастос за покој душе оца Гаврила, двије године од његовог уснућа у Господу, служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије са присутним свештеницима. Одмах по завршетку парастоса одржан је и помен на гробу оца Гаврила.

У својој бесједи, изговореној послије парастоса пред духовним чедима и поштоваоцима оца Гаврила Лепавинског, који су се од Беча преко Бањалуке до Београда окупили у лепавинском храму, Високопреосвећени Митрополит је рекао: "Браћо и сестре, сабрали смо се данас у овој светој обитељи, на овом светом месту, пре свега да се Богу помолимо, да учествујемо у Светој литургији, а онда и да извршимо помен за упокојење душе усопшег раба Божјег, оца и саслужитеља нашег архимандрита Гаврила. Сабрали смо се да се помолимо за душу његову, али сигуран сам у исто време да његова молитва и његово заступништво пред Богом је нешто што је и молитва за нас. Тако да са једне стране молећи се за његово упокојење, да му Господ подари Царство Небеско и лепоту вечног живота, у исто време се помолимо да се отац Гаврило за нас моли. Јер, сигуран сам да многи међу нама његову молитву, подршку и заступништво пред Богом сигурно осећају.

Човек није створен да има један почетак и један крај, па онда други почетак и други крај. Сви смо створени за вечност. Зато биолошка граница, која јесте тачка нашег одласка из овога света, није истовремено крај и конац нашег постојања. Ми смо створени једанпут, из небића позвани у биће, а да бисмо у вечности постојали. Тако да граница између овога и онога света постоји само привидно. За све нас који у Цркви Христовој живимо и који очима вере видимо и познајемо Бога, знамо да нема никакве границе између историје и вечности. И ако постоји могућност да ту чињеницу спознамо на прави, аутентичан начин, онда нема бољег периода од периода Великог поста, од крсноваскрсне борбе и подвига, који нас кроз пучину наших животних искушења, недаћа и невоља, често падова и греха који чинимо, ипак благодаћу Божјом води оном што је смисао и циљ нашег постојања, а то је сусрет - и не само сусрет него успостављање тесне, органске заједнице - са Васкрслим Христом. Васкрсли Христос, Син Божји, Богочовек, Који у Себи открива пуну божанску природу, показује нам зашто смо створени и који је смисао нашега постојања. Он долази у свет и остаје у Цркви Својој заувек са нама да би победио смрт, да би показао да постоје врата и постоји пут да овај наш живот буде живот испуњен смислом, да већ овде и сада спознамо у свој пуноћи ту тајну која се зове Христос међу нама, а која у исто време значи и вечност у нама и ми у вечности. Све то, наравно, у Цркви и кроз Цркву Христову. Зато и овај помен који смо сада извршили није ништа друго него сведочење те тајне&хеллип;"

Наредног дана, у пету недјељу Великог поста, на празник преподобне Марије Египћанке, манастир је посјетило више од тридесет ходочасника из Градишке, заједно са својим паросима о. Далибором Симуновићем и о. Љубишом Пејанићем.

Свету литургију су служили јеромонах Василије (Србљан) и јереј Ђорђе Филиповић, парох крижевачки.

Велики број вјерника се исповиједио и причестио Најсветијим Христовом Тајнама.

Послије послужења, прочитан је молебан за здравље пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске.

Као и у суботу, за сав сабрани народ Божји припремљена је трпеза љубави, трудом и љубављу манастирских сарадника.

Smrtovnice Osmrtnice

fake Panerai