МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Овога дана празнују се два догађаја у вези са Часним крстом Христовим: прво, проналазак Часног крста на Голготи 326. године, и друго, повратак Часног крста из Персије, опет у Јерусалим, 628. године. 

Царица Јелена, мајка цара Константина Великог, побожна хришћанка, кренула је на прво поклоничко путовање у Свету Земљу. Дошавши у Јерусалим, пожелела је да потражи крст на коме је био разапет Господ Исус Христос. Према сачуваном предању о месту распећа, царица Јелена је на Голготи предузела обимно ископавање. Један стари Јеврејин, по имену Јуда, указао јој је да се крст налази испод Венериног храма. Храм је срушен и у темељима су нађена три крста. Стављали су их редом на једног мртваца, и код трећег је мртви оживео. По томе су били сигурни да су пронашли Часни крст Христов. 

Патријарх Макарије га је тада високо уздигао, да би га сви видели (од тога је и настао празник: Подизање Часног крста). Царица Јелена је дала да се направи ковчег од сребра и положила је у њега Часни крст.

У ВИИ веку персијски цар Хозроје, освојивши Јерусалим, одведе много народа у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. Тамо је Крст остао четрнаест година. Године 628. византијски цар Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст. Сам цар је на својим плећима уносио Крст у Јерусалим. Но, одједном цар стаде и не могаше кренути даље. Патријарх Захарије виде анђела, који спречаваше цара да у раскошном царском оделу носи Крст, оним путем којим га је Христос носио бос и понижен. Он то саопшти цару, и цар скиде царско одело, обуче скромну одећу и бос понесе Крст на Голготу, и положи га у храм Васкрсења. Касније је Крст пренет у Цариград, одакле су га Латини, кад су поробили Цариград 1204. године, разнели по целој Европи.

На свеноћном бденију уочи празника износи се свечано из олтара Часни крст и полаже се на припремљен налоњ украшен свежим босиљком, а верни народ прилази, клања се и целива најсветији символ Хришћанства. У спомен на страдања Господа на крсту, Воздвижење је посни дан, у који се не једне ни риба. Воздвижење има један дан претпразништва и седам дана попразништва. Оданије је 21. септембра. Животворни Крст, изнесен на средину храма, лежи на налоњу до оданија 21. септембра. На дан оданија, после отпуста на Литургији, свештеник га уз певање тропара и кондака на свете двери уноси у олтар, полаже на престо и кади.

Недјеља пре и после Празника подизања Часног крста посебно су обележене слављењем Часног крста Христовог. Црква је за овај празник прописала пост, али није строг, не једе се риба, а дозвољени су уље и вино.

На празничној икони слика се патријарх Макарије како подиже Часни крст, а поред њега су царица Јелена и цар Константин.

Тропар: Спаси Господе народ Твој и благослови наслеђе Твоје; победу даруј правовернима над свима непријатељима, и Крстом Твојим чувај народ Твој православни.

Кондак: Узневши се на Крст добровољно, истоименом Твоме народу даруј милости Твоје, Христе Боже; развесели силом Твојом православни и христољубиви род наш, дајући му победу над непријатељима, јер за помоћ име Твоје оружје мира, као непобедиву победу.  

Протојереј-ставрофор Душан М. Колунджић: „Заповедни црквени празници код Срба“, 2013.      

Smrtovniceprodaja stanovapiksmrtovniceblumenhoroskopkalkulator onlineknjige pdfcvijecevicevi