МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

ОСНОВНЕ НАПОМЕНЕ О МОЛИТВИ

- Шта значи молити се Богу?

Молити се Богу значи прослављати, захваљивати и тражити (молити) од Бога оно за чиме осећамо потребу.

- Због чега је потребно да се молимо Богу?

Бог је наш Творац и Отац небески. Он се о нама брине више од сваког брижног родитеља овде на земљи. Он нам даје све потребно за наш живот; Њиме постоји све на земљи, па и ми људи, те смо због тога и дужни да му се обраћамо са молитвом.

- Како се ми молимо?

Ми се првенствено молимо унутар себе, тј. у нашем уму и срцу, али пошто је свако од нас биће које се састоји од душе и тела, то је могуће да се велики део молитве види кроз неке спољашње знаке: осењивање крсним знамењем, поклони (мали и велики)&хеллип;

- Када је потребно да се молимо?

Човек се може молити непрестано и у свако доба, како нам то поручује Свето Писмо (1. Сол 5,17).

- Када је нарочито потребно да се молимо Господу?

Молити се треба: ујутро, када се пробудимо из сна, да бисмо захвалили Богу што нас је сачувао у току ноћи и молити од Њега помоћ за све оно што нам доноси наступајући дан.

Пре почетка сваког дела такође је потребно да тражимо помоћ од Бога. Када окончамо започети посао треба да захвалимо Богу за успех и помоћ коју нам је пружио. Такође је нужно да се пре и после јела са захвалношћу обратимо Богу.

Молити се треба и увече, пред одлазак на починак, да бисмо захвалили за проведени дан, али и да би нас Он заштитио од зла у наступајућој ноћи.

Битно је напоменути да за сваку ову прилику у Православној цркви постоје молитве које се налазе у Молитвенику и које ћемо накнадно појаснити.

- Где се човек може молити?

Сасвим сигурно се може рећи да се можемо молити свуда и на сваком месту, али нарочито место молитве за нас, православне хришћане, јесте храм Божији, тј. црква. У цркви се хришћани сабирају на заједничке молитве, које се још зову и богослужења. Нарочито се окупљају недељом, празничним данима и у току постова.

- Осим Бога, кога ми још славимо и призивамо у својим молитвама?

Осим Бога ми поштујемо и молитвама се обраћамо још и Пресветој Богородици, светим анђелима Божијим и светитељима.

- Да ли су наше молитве увек угодне Господу?

Не увек. Ако ми молитви приступамо расејано, без љубави и богобојажљивости, ако молитву обављамо само речју док су нам мисли и срце негде другде, таква молитва неће наићи на милост пред Богом већ ће имати сасвим другачији ефекат, тј. тиме ћемо само наудити себи.

- Шта је то што нам конкретно показује Бога и Његове светитеље и помаже нам да се усредсредимо на молитву?

За православне хришћане то су свете иконе.

- Шта је то икона?

То су нарочите слике на којима је рука иконописца изобразила (иконописала) лик Господа нашег Исуса Христа, Његове Пречисте Мајке - Богородице, светих анђела Божијих, светитеља&хеллип;

- Шта рећи о онима који се за време молитве неправилно и немарно осењују крсним знамењем или се пак стиде крста (избегавају да се прекрсте)?

Такав човек, из само њему знаних разлога, не жели да исповеди своју веру у васкрслог Господа и тог човека ће се, како то каже Свето Писмо, постидети Господ када дође у слави Оца свога са светим анђелима (Мк 8,38).

- Како се правилно крсти?

Да бисмо на правилан начин себе осенили крсним знамењем, тј. прекрстили се, прво морамо три прста десне руке спојити заједно, а преостала два савити ка шаци. Тако сложеним прстима прво дотакнемо чело, затим груди, десно и на крају лево раме.

- Шта симболишу тако спојени прсти на десној руци?

Три спојена прста симболишу нашу веру у то да је Бог један по суштини а тројичан по лицима, тј. да ми верујемо у Оца и Сина и Светога Духа. Друга два прста исказују нашу веру у Исуса Христа Сина Божијега који је истински Бог и истински Човек - Богочовек. Чинећи на себи крст са тако постављеним прстима десне руке изражавамо нашу веру у Христа који је ради нас и ради нашега спасења пострадао на крсту.

- Због чега дотичемо чело, груди и рамена?

На тај начин ми се молимо да Господ просвети наш ум и срце и ради укрепљења унутрашњих сила да бисмо остали у правој вери.

ПОЧЕТНА МОЛИТВА

У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГ ДУХА. АМИН

Уставши из сна, пре почетка било ког другог дела, побожно приђи пред икону Господа нашег Исуса Христа, осени се крсним знамењем и реци: "У име Оца и Сина и Светог Духа". Након тога, потруди се да много не размишљаш о овоземаљским проблемима, да се твоје мисли не би распршиле и молитве твоје не би биле узалудне&хеллип; (Молитвеник - СПб., 1865, стр.1)

- Кога треба разумети под речима - Оца и Сина и Светога Духа?

То су три Лица Пресвете Тројице. Ми верујемо да је Бог један, али да је Он тројичан у лицима: прво лице Пресвете Тројице је Бог Отац, друго Бог Син, а треће Бог Дух Свети. Три лица Пресвете Тројице имају исту власт, част и славу од нас који им се молимо.

- Због чега је речено: У име?

У знак тога да ми верујемо у једног Бога, тј. иако је Бог тројичан у лицима, Он је један по суштини.

- Зашто се молитва завршава речју: Амин?

У знак тога да ми све што кажемо у тој молитви сматрамо и верујемо да је истинито.

- Када је потребно да изговарамо ову молитву?

Пред сваким добрим делом, јер све што чинимо дужни смо да чинимо у част Пресвете Тројице.

МОЛИТВА МИТАРА

Боже , милостив буди према мени грешном

- Каква је ово молитва?

Ово је молитва митара (цариника) који се покајао за све своје грехе и који је од Господа затражио опроштај, како се то види из познате приче о митару и фарисеју (Лк 18,10-14).

- Шта ми молимо од Бога у овој молитви?

Молимо исто оно што је некада молио и митар који се покајао: да Бог буде милостив према нама који смо грешили, тј. да нам опрости грехе и да не будемо кажњени због њих.

- Када је потребно да изговарамо ову молитву?

То је потребно чинити сваки пут када видимо да смо учинили неки грех, тј. нешто што је супротно вољи Божијој.

МОЛИТВА ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ

Господе Исусе Христе, Сине Божији, молитвама Пречисте Богородице и свих светих, смилуј се на нас

- Коме је упућена ова молитва?

Исусу Христу, Сину Божијем, другом лицу Пресвете Тројице.

- Ко је Исус Христос?

Навешћемо само неколико основних детаља из земаљског живота Исуса Христа: Син Божији, ради нашег спасења, сиђе с неба, прими од Пресвете Дјеве безгрешно човечије тело кроз оваплоћење од Духа Светога и живео је на земљи, међу људима, око 33 године. До своје тридесете године живео је у малом галилејском градићу Назарету са својом мајком Маријом и њеним обручником Јосифом. Затим је отишао на реку Јордан, где Га је крстио Јован Претеча, који је од Бога послат да припреми народ за долазак Спаситеља света. После крштења Исус је провео четрдесет дана у пустињи у посту и молитви, где Га је искушавао ђаво али без успеха. Након тога Господ почиње да проповеда људима како треба да живе да би задобили Царство Небеско.

Проповед, али и сав живот Исусов, био је пропраћен многобројним чудесима. Не обраћајући пажњу на то, многи од Његових сународника и даље су остајали у свом порочном животу, а свакога дана све је више расла њихова мржња према Христу и Његовим ученицима. Њихова мржња била је толика да су Га ухватили, осудили на смрт и распели на крсту са још два разбојника. Кад је пострадао на крсту, Христово тело су ставили у гроб, али након три дана Христос је васкрсао и током четрдесет дана јављао се ученицима откривајући им тајне о Царству Небеском. У четрдесети дан вазнео се на небо, а у педесети дан након васкрсења послао је Духа Светога ученицима, који је од тада у Цркви Христовој и Који просвећује и освећује сваког православног хришћанина. Све то што је Исусу Христос претрпео: ругања, понижења, осуду, смрт на крсту - све је то учинио ради нашега спасења, јер је Он тиме испунио вољу Оца и победио смрт, која је до тада царовала међу људима.

- Шта у тој молитви молимо од Господа?

Молимо Га да се Он уз заступничке молитве Богородице и свих светих смилује над нама, тј. да нам опрости све оно што смо згрешили.

- Ко је Пречиста Богородице?

Пресвета Дјева Марија је још од свога рођења била изабрана од Бога да би се од Ње на земљи појавио оваплоћени Син Божији ради свога спасоносног дела. Ево неколико кратких црта о животу Пресвете Богородице: родитељи Дјеве Марије били су благочестиви Јоаким и Ана. Дуго година њих двоје нису имали деце и молећи се Богу, обећали су да ће дете, ако им се роди, посветити на службу Богу. Господ је услишио њихове молитве и њима се роди кћер, коју назваше Марија. Када је мала Марија напунила три године, родитељи су испунили своје обећање те је одведоше у храм, где је Она живела до своје четрнаесте године. У петнаестој години, по тадашњем обичају, Она је требало да се уда, али пошто је желела да читав свој живот проведе као дјева, тада је свештеници, по вољи Божијој, дадоше њеном даљем рођаку Јосифу, који се требало да се брине о њој. Јосиф је живео у Назарету. Управо ту, у том градићу, Марија је добила вест од Господа да ће се од Ње родити Спаситељ света. Тако се и збило: једне ноћи у граду Витлејему, у штали, родио се Исус Христос. По васкрсењу Господњем, Она је остала у дому светог Јована Богослова, једног од Христових ученика. Петнаест година након Христовог васкрсења, упокојила се Пресвета Богородица. Њен крај био је по предању чудесан: Она се упокојила у присуству апостола, који су претходно на чудесан начин дошли са разних страна света где су проповедали веру Христову. Сам Господ са светим анђелима дошао је и узео Њену душу. Након три дана отворен је Њен гроб и апостоли видеше да је и Њено тело васкрснуто.

- Ко су људи које називамо светима?

Светима називамо људе који су свој живот на земљи провели благочестиво и сада се њихове душе налазе заједно са Богом и пред Њим се моле за све нас који се њима обратимо за помоћ. То су свети апостоли, пророци, мученици и сви остали људи који су живели по заповестима Господњим.

- Када се изговара ова молитва?

И ова молитва, као и молитва митара, треба да је што чешће на уму и срцу сваког православног хришћанина због тога што ми стално грешимо те се због тога требамо непрекидно молити и кајати, тражећи опроштај од Господа.

Напомена - постоји и краћи облик ове молитве који гласи: Господе Исусе Христе, Сине Божји, смилуј се на нас или Господе, смилуј се (Господе помилуј!). У овом најкраћем облику она се често изговара на богослужењима, понекад и четрдесет пута узастопно-

Д. И. Протопопов: Тумачење молитвеника, Романов, Бањалука, 2013.

Smrtovnice Osmrtnice