МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Presveta Bogorodica Lepavinska
NASLOVNA NOVO NA SAJTU GALERIJA RADIO BLAGOVESTI KONTAKT LATINICA
Krst
Krst
Krst
Manastir Lepavina

АКАТИСТ

ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ

Krst
Manastir Lepavina

СЛУЖБА

ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ

Manastir Lepavina

Baner

Погледајте који нам је рејтинг на Интернету?

Prva verzija sajta

Druga verzija sajta

Manastir Lepavina

ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ СВЕТА

...Све си премудрошћу створио" (Пс.103,24)

Manastir Lepavina

РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ О

РАДИО БЛАГОВЕСТИ

Manastir Lepavina

ВИЊЕТЕ И УКРАСНА СЛОВА

Manastir Lepavina

ВИЗАНТИЈСКЕ ИКОНЕ ФРЕСКЕ И ВИЊЕТЕ

Manastir Lepavina

РАЗГОВОР СА АРХИМАНДРИТОМ ГАВРИЛОМ О МОДЕРНИМ ТЕХНЛОГИЈАМА

Manastir Lepavina

КРОЗ МИСИОНАРСКИ РАД ОЦА ГАВРИЛА

Manastir Lepavina

РЕЛИГИЈЕ И ИНТЕРНЕТ

Manastir Lepavina

РАЗГОВОР АХРИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА СА ПРИМ.ДР РАДЕТОМ КАЛАМАНДОМ

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ВИРТУАЛНА ПОРОДИЦА АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА

Manastir Lepavina

МИКРО КЊИГА - ИНТЕРНЕТ КЊИЖАРА

Manastir Lepavina

ДУХОВНА ДЕЦА СВОМЕ ОЦУ ГАВРИЛУ ЛЕПАВИНСКОМ У ЧАСТ ПОЛА ВЕКА ЊЕГОВОГ ДУХОВНОГ ПОДВИГА

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ПРЕКО ФЕЈСБУКА ДО ДУХОВНОСТИ

РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ

DIGITALNA TEHNOLOGIJA U MISIJI CRKVE

ДИГИТАЛНА ТЕХНОЛОГИЈА У МИСИЈИ ЦРКВЕ

Manastir Lepavina

ВЕБМАСТЕР НЕНАД БАДОВИНАЦ У ЈУТАРЊЕМ ПРОГРАМУ РАДИЈА СЛОВОЉУБВЕ

Teleklik

ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА О ИСПОВЕСТИ И ПРИЧЕШЋУ: ПРИЧЕШЋУЈУЋИ СЕ УЧЕСТВУЈЕМО У БОЖАНСКОМ ЖИВОТУ



- Ми се причешћујемо, али притом не знамо одговоре на многа питања у вези са Евхаристијом. Наравно да желимо да разумемо све оно што нам није јасно. На пример, сви знамо да се вино и хлеб у светој чаши претварају у Тело и Крв Христову, али многима није јасно зашто треба да то примимо у себе. Данашњем човеку заиста је тешко да то схвати. Кад у Јеванђељу читамо о Тајној вечери, тешко нам је да одмах схватимо смисао онога што је Спаситељ учинио, као и смисао Његових речи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова (Мт 26, 27-28). Ако се крв пролива ради отпуштења грехова, то јест зато да би нам греси били опроштени, зашто треба да је пијемо? Ово питање звучи грубо, али је ипак неизбежно.

Иф ѕоу њант то кноњ тхе мост цомплете реплица њатцх информатион ин тхе њорлд, плеасе сеарцх tickwatchtock.co.uk

Тхе хигхест quality mens replica watches ат а лоњ прице. Мен'с реплица њатцхес аре уп то 70% офф он тхе онлине њебсите

- Питање заиста звучи грубо, али недостатак поверења у Бога је много већи проблем од тога. Ако човек има минимум поверења, онај минимум без којег иначе нема вере, онда му је сасвим довољно да чује Христове речи: Узмите, једите; ово је тело моје (Мт 26, 26). Да ли је заиста потребно да се питамо зашто нам је Господ заповедио да управо тако поступамо, односно да једемо Тело Његово и пијемо Крв Његову? Некад су се први људи у рајском врту питали зашто не треба да једу плодове с дрвета познања добра и зла. Наравно да их је на то подстакао онај ко и данас подстиче људе на слична питања. Плодове с тог дрвета није требало да једу просто зато што је тако Господ рекао, зато што је забранио човеку да то чини. Није најстрашније то што је човек окусио плод с дрвета познања добра и зла, него то што није имао поверења у Бога, није Му веровао, него је помислио да га Бог обмањује.

- Постоје ствари које се не могу разумски објаснити, ствари у којима се погуби чак и најдубокоумнији, најмудрији, најосетљивији човеков ум. Тако су велики теолози постајали велики јеретици управо зато што су покушавали да људским језиком објасне оно што је необјашњиво. Преподобни Исак Сирин је рекао да је ћутање тајна будућег века, а да су речи оруђе овог века. Немогуће је оруђем овога века објаснити оно што се односи на век који долази. Постоје питања на које нам може одговорити само наше срце, а никако наш ум, наш интелект. Ако не можемо нашим људским језиком да објаснимо ко су серафими, који окружују престо Творца, како онда можемо рећи шта су то Тело и Крв Христова?

- Причешће Телом и Крвљу Христовом је најдубљи вид сједињења Бога и човека. Најузвишенији вид сједињења људи на земљи представља брак. Људи у браку постају једно тело. Но у Евхаристији, у Светој Тајни причешћа Телом и Крвљу Христовом сједињење је много веће и узвишеније. Спаситељ вели: Ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи&хеллип; Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему (Јн 6,53,56). Кад се причешћујемо, учествујемо у божанском животу и тај живот учествује у нама.

- Ипак ми све то није потпуно јасно. Вероватно тако треба да буде?! Вероватно се зато Света Тајна причешћа и назива причешћем Светим Тајнама?

- То је тачно. Отуда и реч Света Тајна. Ми просто не знамо на који начин се човеку даје благодат. На пример, у Светој Тајни крштења вршимо неке сасвим једноставне радње, али се испостави да су те радње нека врста степеништва којим се пењемо ка Богу и Господ нам даје благодат. Само је Богу знано како и зашто се то догађа.

- А откуд назив Евхаристија, односно благодарење?

- Одговор пре свега треба да потражимо у Јеванђељу, где се каже: И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви (Мк 14,23). Евхаристијски канон је уствари тренутак у којем Богу благодаримо за све. Благодаримо Му за то што нас је створио и увео у овај свет, зато што нас није напустио кад смо пали, односно кад смо ми Њега напустили, али и зато што нам је дао ту Свету Тајну, која је нашем уму недокучива, а дао нам ју је ради нашега спасења и ради сједињења с Њим.

- Одговори на многа наша питања могу се наћи и у Молитвеном правилу пре и после светог причешћа, које иначе постоји у скоро сваком молитвенику.

- Нажалост, у данашњим молитвеницима налазе се разне молитве, али веома често то нису молитве из Молитвеног правила које су саставили свети Оци. У те молитве светих Отаца уткан је не само смисао Свете Тајне причешћа, него и њихов искуствени доживљај те Свете Тајне. Тако се, на пример, у молитви светог Симеона Новог Богослова каже: "...да се причестим Твојим чистим и пресветим Тајнама, помоћу којих се оживљује и обожује сваки који Тебе једе и пије чистим срцем". Реч обожује потиче од речи Бог. Циљ Христовог доласка на земљу и јесте то да нам врати ту чудесну могућност обожења, то јест могућност да постанемо богови по благодати, иако смо ограничена створена бића. И сами се сећате да је Господ у Јеванђељу по Јовану цитирао 81. псалам: Није ли написано у Закону вашему: Ја рекох: богови сте? (Јн 10,34). Но и поред тога заиста је тешко људским умом схватити да ми људи можемо бити богови по благодати, и то не некакви безначајни пагански тобожњи богови, него заиста можемо пребивати у Богу и Бог у нама. Код преподобног Максима Исповедника, али и код неких отаца из каснијег времена, постоји поређење у којем се каже да је усијано гвожђе и даље гвожђе, али је у исто време и огањ.

- Ма колико то можда било наивно, ми од причешћа сваки пут очекујемо неку врсту унутарње промене, промене коју можемо умом докучити и непосредно осетити. Колико је то оправдано и какве промене можемо очекивати?

- Никаква промена се неће догодити уколико човек само отвори уста да би примио Свете Тајне, а притом не отвори своје срце ни за милиметар. Но уколико бар мало одшкрине врата свог срца, Господ ће ући и промене ће почети да се догађају. Преподобни Серафим Саровски је потпуно тачно рекао да се човек који се стално причешћује с вером и уз неопходну припрему постепено просвећује, освећује и мења. Кад год се припремамо за причешће, дужни смо да направимо макер један корак напред. Због тог нашег једног корака Господ ће нас водити тако да ћемо их још много начинити и тако стално напредовати. Уколико касније не кренемо уназад, него начинимо још један корак напред, Господ ће нас поново узети за руку и наставити да нас воид ка очишћењу, освећењу и обожењу. Невоље настају кад извучемо своју руку из Његове и кренемо уназад. Господ нас стално води напред, а ми постепено идемо уназад. Управо због тога и не добијамо плодове које очекујемо од причешћа, или их пак добијемо, а онда их губимо.

- Један од главних подстицаја за причешће, али и улазак у православље јесу Спаситељеве речи: Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан (Јн 6,54). Ове речи представљају обећање бесмртности! Кад приступамо Светој Тајни причешћа, да ли треба да првенствено размишљамо о васкрсењу у последњи дан или пак о томе шта се сада и овде догађа с нама?

- Да би се одговорило на то питање, треба прво појаснити шта подразумевамо под бесмртношћу, тачније шта подразумевамо под смрћу. Права смрт је живот без Бога, а Господ нас је управо од тога спасио и ослободио. Бог је једини извор постојања, једини извор живота. Ми сами у себи немамо живот, него га добијамо од Њега као дар. Бесмртност коју човек добија причешћујући се јесте бесмртност као остајање с Богом, као могућност да увек будемо са Богом. То је оно о чему говори преподобни Симеон Нови Богослов кад каже: "...јер причешћујући се божанским и боготворећим Даровима, ја већ нисам сам но с Тобом, Христе мој, Светлошћу тросунчаном..." Наравно да се човек у почетку може руководити некаквим примитивним, па чак и користољубивим представама о духовном животу, као на пример: "Треба да се причестим да у тренутку смрти не бих умро". Али Господ код човека тражи и најмању могућност, неки скривени кутак у души где би благодат могла да се укорени. Користољубив однос према Светој Тајни заиста је погрешан, али жеља за бесмртношћу може човека довести у Цркву, а онда ће Господ да га приближава Себи и да га просвећује, наравно уколико се и сам човек буде трудио. Тек тада ће човек схватити да се причешћујемо зато да бисмо били са Христом, а не због тога да не бисмо умрли. Свети Григорије Палама објашњава да Божија благодат, коју добијамо кроз Свете Тајне, није нешто спољашње, нешто што Господ просто узме и да човеку, него да је благодат уствари Сам Бог Који дела у човеку. Бог кроз Свете Тајне сваки пут даје човеку Себе самога. Дакле, Он нам кроз Свете Тајне не даје здравље, или радост, или срећу, па чак ни бесмртност, него Себе самога.

Из књиге игумана Нектарија (Морозова) "Недостојан је онај ко себе сматра достојним", Манастир Светог Архангела Михаила, Превлака, 2011.

Smrtovnice Osmrtnice

Прочитано: 5544 пута

Krst
Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit G. Porfirije

Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Порфирије

Otac Gavrilo

БИОГРАФИЈА ОЦА ГАВРИЛА

Manastirski Casopis PDF

МАНАСТИРСКИ
ЧАСОПИС - PDF

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

МАЊИНСКИ МОЗАИК: ИКОНОГРАФСКИ СПОМЕНИЦИ ЛЕПАВИНСКИ

ARHIMANDRIT GAVRILO U EMISIJI POZITIVNO NA HRT

АРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО У ЕМИСИЈИ "ПОЗИТИВНО" НА ХРТ

Manastir Lepavina

ПРИЛОГ О ИНТЕРНЕТ МИСИОНАРЕЊУ

АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА У ЕМИСИЈИ "ДУХОВНИ МОСТОВИ" НА БХТВ

Manastir Lepavina

МИТРОПОЛИТ ЈОВАН О МИСИОНАРЕЊУ СА НОВИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА У ЕМИСИЈИ "ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА" РТРС

Manastir Lepavina

ПОСНА ЈЕЛА ПО ИЗБОРУ О. ГАВРИЛА
"Христе Боже, благослови јело и пиће слугу Твојих..."

Manastir Lepavina

ORTHODOX MISSION
ПРАВОСЛАВНА МИСИЈА

Manastir Lepavina

РЕЦЕПТИ ЗДРАВЕ И
ЛЕКОВИТЕ ХРАНЕ

Manastir Lepavina

МАЊИНСКИ МОЗАИК

ЧУДЕСНА ИСЦЈЕЉЕЊА

Manastir Lepavina

МАНАСТИРСКО ЦВЕЋЕ

ИЗ ФОТО ОБЈЕКТИВА ЈЕРОЂАКОНА ВАСИЛИЈА

Manastir Lepavina

РЕПОРТАЖА О МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ

О ЧУДЕСНИМ ИСЦЕЛЕЊИМА

Manastir Lepavina

ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ-књига друга" Архимандрита Гаврила (Вучковића)

НА РАДИЈУ СЛОВОЉУБВЕ

Manastir Lepavina

ВИДЕО ПРЕЗЕНТАЦИЈА "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ - КЊИГА ДРУГА"

АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА (ВУЧКОВИЋА)

Manastir Lepavina

СПЦ ХОЛАНДИЈА

ЕПАРХИЈА ЗАПАДНОЕВРОПСКА

Manastir Lepavina

РАДИО СЛОВО ЉУБВЕ

РАДМИЛА МИШЕВ О ПОЛА ВЕКА ДУХОВНОГ ПОДВИГА ОЦА ГАВРИЛА

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ

Manastir Lepavina

КЛЕСАРСКА РАДИОНИЦА АГИАЗМА

SATELITSKA KARTA I VREMENSKA PROGNOZA

САТЕЛИТСКА КАРТА И ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА

Ekologija i Medicina

ЕКОЛОГИЈА И МЕДИЦИНА