МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Године 1829. зиму сам провео у Плошанској пустињи (општежитељни манастир на пола пута између градова Севска и Дмитровска). До данас тамо у врту стоји усамљена дрвена келија, у којој сам живео са својим пријатељем. Када је било лепо време, у јасне, сунчане дане, излазио сам на трем, седао на клупицу и посматрао пространи врт. Његова голотиња била је скривена иза снежног покривача; около све тихо - некакво мртво и величанствено спокојство. Тај призор почео је да ми се допада: замишљени погледи и невољно су се окретали ка њему, као да назиру некакву тајну.

Једном сам тако седео и нетремице посматрао врт. Изненада је са очију моје душе пала завеса: пред њима се отворила књига природе, дана на читање првоствореном Адаму, књига која у себи садржи речи Духа, попут Божанског Писма. Какво сам учење прочитао у врту? Учење о васкрсењу мртвих - моћно учење приказивањем дејства сличног васкрсењу. Да нисмо навикли да видимо оживљавање природе у прољеће, то оживљавање изгледало би нам сасвим чудесно и невероватно. Не чудимо се због навике. Видећи чудо, као да га не видимо! Гледам обнажене гране дрвећа, а оне ми својим тајанственим језиком убедљиво говоре: "Оживећемо, покрићемо се лишћем, замирисаћемо, украсићемо се цветовима и плодовима; је ли могуће да суве кости људске неће оживети у време свога прољећа?"

Оживеће, обући ће тело; у новом виду ступиће у нови живот и нови свет.

Оно дрвеће које није издржало љути мраз, које је изгубило животне сокове, кад наступи пролеће посеку и однесу из врта, како би га искористили за огрев. Тако ће и грешници, који су изгубили свој живот - Бога, бити сабрани у последњи дан овог века, у освит будућег вечног дана, и завршити га у неугасивом огњу.

Кад би се могао пронаћи човек коме нису познате промене које производи смењивање годишњих доба и кад бисте тог странца довели у врт, док током зиме величанствено мирује смртним сном, па му показали оголело дрвеће и испричали о оној раскоши у коју ће се обући с пролећа, он би вас уместо одговора погледао и осмехнуо се - њему би се ваше речи учиниле као неостварива бајка! Тако и васкрсење мртвих изгледа невероватно мудрацима који лутају у мраку земаљске мудрости и нису спознали свемоћ Божју, не знају да се Његова разнолика премудрост може сазерцавати, али не и докучити умом створења. Богу је све могуће: за Њега нема чудеса. Људске мисли су слабе: оно што нисмо навикли да видимо, делује нам неоствариво, као невероватно чудо. А дела Божја која стално и већ равнодушно гледамо - дела су чудесна, велика и недокучива.

И сваке године природа пред очима читавог људског рода понавља учење о васкрсењу мртвих, живопишући га преобразујућим, тајанственим дејством!

Из књиге "Изабрани аскетски огледи св. Игњатија (Брјанчанинова)", Центар за православне предањске студије, Београд 2006.

Smrtovnice Osmrtnice