АКАТИСТ
ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ
СЛУЖБА
ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ
Погледајте који нам је рејтинг на Интернету?
ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ СВЕТА
...Све си премудрошћу створио" (Пс.103,24)
РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ О
РАДИО БЛАГОВЕСТИ
ВИЊЕТЕ И УКРАСНА СЛОВА
ВИЗАНТИЈСКЕ ИКОНЕ ФРЕСКЕ И ВИЊЕТЕ
РАЗГОВОР СА АРХИМАНДРИТОМ ГАВРИЛОМ О МОДЕРНИМ ТЕХНЛОГИЈАМА
КРОЗ МИСИОНАРСКИ РАД ОЦА ГАВРИЛА
РЕЛИГИЈЕ И ИНТЕРНЕТ
РАЗГОВОР АХРИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА СА ПРИМ.ДР РАДЕТОМ КАЛАМАНДОМ
ВИРТУАЛНА ПОРОДИЦА АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА
МИКРО КЊИГА - ИНТЕРНЕТ КЊИЖАРА
ДУХОВНА ДЕЦА СВОМЕ ОЦУ ГАВРИЛУ ЛЕПАВИНСКОМ У ЧАСТ ПОЛА ВЕКА ЊЕГОВОГ ДУХОВНОГ ПОДВИГА
ПРЕКО ФЕЈСБУКА ДО ДУХОВНОСТИ
РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ
ДИГИТАЛНА ТЕХНОЛОГИЈА У МИСИЈИ ЦРКВЕ
ВЕБМАСТЕР НЕНАД БАДОВИНАЦ У ЈУТАРЊЕМ ПРОГРАМУ РАДИЈА СЛОВОЉУБВЕ
И заиста, велика је тајна побожности. Бог се јави у тијелу (1.Тим 3,16)
Нови Адам исходи од дјевичанске земље. Жена, извор проклетства, износи росу благословења. Јавља се истински "Ноје", који ће "нас одморити од послова наших и од труда руку наших на земљи, коју прокле Господ" (1.Мој 5,29). Безродни "Мелхиседек" (Јевр 7,3), рођен без мајке, рађајући се без оца, долази да наслиједи Царство и Свештенство вјечно. Пролази најзад дуга ноћ страха и свјетског ишчекивања - и јутарња свјетлост прониче у мрак старозавјетног Светилишта, отвореног не толико ка свакодневном, колико ка вјечном Истоку. Небеска Мана се просипа из суда који ју је скривао. Жезло Јесејево заузима мјесто ослабјелог Ароновог жезла. Христос се рађа.
Приђите, пастири кротки, и цјеливајте Јагње и Пастира - Јагње које напаса пастире, и Пастира који ће у једно мирно стадо сабрати вукове с јагањцима и телад с лавовима. Приђите, мудраци умни, и поклоните се тајнама древног Младенца; научите од Ријечи молчаљиве, окусите од анђеоског хљеба на трпези смирених, и видите да је благ Господ. Домаћини небеских сила, који "усхвалише" Господа, "кад пјеваху заједно звијезде јутарње" (Јов 38,7), удвојте и утројте ваша славословља пред вашим Сунцем, које и за нас излази. Христос се рађа.
Христос се рађа у Витлејему; и да ли се у овом састоји сва права радост и сва слава вишњих у Богу? Слава Богу ако се Он рађа и за нас, јер "роди нам се дијете, син нам се даде" (Ис 9,6). Услијед славља Његовог рођења, Црква страда у порођајним боловима, да би се он "уобличио" (Гал 4,19) у нама. Не презримо радосну бригу наше Мајке - узмимо барем неке црте са слике рођења Исусовог и положимо их у своја срца.
Витлејем је био домовина предака Исусових: али Јосиф и Марија у њему нису имали ни убоге колибе, ни педља наслијеђене земље, ни сталног пребивалишта. Провиђење, царевом руком, довело их је на ово мјесто из којег је било одређено да "изађе вођа Израиља" (Мт 2,6). Странци у земљи предака својих, дошљаци у својој отаджбини, дали су отаджбину Сину Оног "од кога сваки род на земљи и на небесима има своје име" (Еф 3,15). Хришћани! Докле год ми живимо у свијету с немарношћу грађана и наслађујемо се њоме са самовлашћем владара, Христос се не може уобличити у нама. Свијет се непрестано труди да у нашу душу утисне печат пролазности; засићење жеље рађа друге жеље које непримјетно израстају у дивове и зидају Вавилон. "Блажен који узме и разбије о камен" вјеру самих "младенаца" (Пс 87,9) овог Вавилона и одвоји се од града у ком пребива да би тражио Онога који долази! Да Аврам није, по гласу Божијем, изашао из своје земље и од рода свога, не би примио славни завјет, обећање и наслијеђе. Да страдални Израиљ није одлучио да крене на опасни и неизвјесни пут, Јахве не би изашао у његовој снази и не би припремио у њему себи боравиште. Да прозорљива мајка није изгнала невиног Јакова од лица осветника Исава, овај не би дошао до страшног мјеста "врата небеских". Само бездомне луталице проналазе Ветиљ и Витлејем - дом Божији и дом Хљеба животворног. Само добровољни изгнаници земље бивају примљени за становнике неба. Ко жели бити дио насеља Сина Божјег, треба да има дом само у Богу и, поред све привржености земаљској отаджбини, иначе веома стварне и праведне, треба да је поштује само као предворје оне небеске.
Исус, не заузевши ништа у свијету својим рођењем, очигледно, није хтио ни да му покаже ништа своје. Дрводјеља је добио име свога оца, а она која га је носила у утроби, по сопственом признању, није му принијела ништа друго осим осјећаја недостојности: "Погледа на смјерност слушкиње своје " (Лк 1,48). Неизмјерну вјечност Своју он је сакрио иза дана Свога рођења; престолом Цара над царевима учинио је јасле, сасудама - пелене, првим слугама Царства - пастире стада; Божија сила и Божија премудрост скривене су у беспомоћности новорођенчета. Али ко може измјерити растојање од висине Божанског суштаства до дубине Његовог унижења? Смртни ум не може пратити Њега, како у његовом узношењу изнад свих небеса, тако и у његовом спуштању у бездне пале људске природе. Шта при погледу на толико смирење треба да осјети срце које жели да се уподобљава Исусу? Снаго ума, величино духа, знаменитости дјела, и предности звања! Ја се вама не китим и не завидим онима који се поносе вама. Нема веће мудрости од одрицања мудрости зарад Исуса; нема веће славе од дијељења бешчашћа са Исусом; нема величанственијег стања од сиромаштва Исусовог; нема другог пута према савршенству и блаженству осим Исусовог дјетињег пута; нема већег украса за душу од јасала његових. Бујица благодати се, попут ријечних бујица, излива у долине: кедрове на планинама чувају громови и муње. Бог ствара из ничега: докле год ми желимо и мислимо да смо неко и нешто, Он у нама не започиње своје дјело. Смирење и самоодрицање су основа храма Његовог у нама. Ко чвршће утемељи ово двоје, тај ће више и сигурније саградити.
Једна од најважнијих карактеристика рођења Исусовог била је чистота Његове Мајке, ненарушена ни погледом ни мишљу. Она је требало да има заручника, али само зато да би он био заштитник и свједок њене цјеломудрености, и да се њена света дјевственост не би показала као осуда брака. Али Она је при томе била, како једнодушно исповиједа Црква, Дјева прије рођења, у рођењу и послије рођења.
Погледај њен примјер, душо која тежиш сједињењу с Богом, и угледај своју дужност у огледалу њеног савршенства. Господ је Бог ревни: и када Он са благошћу оца говори човјеку: "Дај ми, сине, своје срце" (Приче 23,26), праведна ревност Његова, како у духовном тако и у моралном смислу заповиједа: "Не чини прељубе" (2.Мој 20,14). Тај, Који нам је дао срце, не задовољава се његовим мањим или већим дијелом: оно у цјелини треба да припада Владици свих. Он не признаје достојном Себе никакву љубав која се не заснива на љубави према Њему; свака наслада у којој смо страсни, свака мисао наклоњена ка пролазном, свака расијаност представља удаљавање од Њега. Само строго бдијење над самим собом може довести до блаженог сједињења с Њим и задржати у Њему. "Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот" (Приче 4,23). Небески Женик обручује се само мудрим и непорочним дјевама, које не дријемају у његовом двору. Дјевичанска, само Богу усмјерена душа зачиње духовни живот и рађа блаженство чистог созерцања. "Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети" (Мт 5,8). А гдје? У самом срцу своме. Чиста душа, попут чисте воде, прима у себе живе одразе сунца и неба.
Нећемо више задржавати поглед на тим цртама слике рођења Исусова, које би оне који желе да их у својој души уцртају могле уплашити тежином подржавања. Али, још један поглед на оне црте у којима је кроз само унижење сијала Његова Божанствена слава које, подражавајући прво рођење, откривају благодат и у нашем духовном рођењу.
Приликом рођења Христовог анђели пјесмом величају славу Божију и мир на земљ и -они тако и при нашем препороду величају славу благодати и мир између човјека и Бога. "Радост на небу биће велика због једног гријешника који се каје" (Лк 15,7). Ка Христу притичу са благословом и мудраци, без обзира на убогост и непознаност које су га, очигледно, одвајале од цијелог свијета - тако се и онај који се сједињује са Христом, сједињује у њему са свим вјернима Њему, колико нераскидивим, толико и недокучивим савезом. Тај Дух, који из њих ствара јединствену заједницу, или пак јединствено тијело, понекад случајно, али увијек благовремено, зближава их једне са другима, како би се узајамно поучавали, тјешили и примали утјеху, исповједали милост и славу Божију. Христу се приносе дарови: злато као цару; тамјан као Богу, смирна као мртвоме за смртне. Али зар и Он нама не обећава да ће се онима који ишту Царство Божије "све дати" (Мт 6,33)? Зар нас неће "учинити царством, свештеницима Богу и Оцу своме" (Отк 1,6)? Зар нас не спаја наше духовно рођење са том животворном смрћу послије које ће "живот" наш бити заједно "с Њим сакривен у Богу" (Кол 3,3)?
О, Боже, дај нам Сина Твога! Шта нам све Ти са Њим не дарујеш? Дај нам само да се у нама роди дух Христов и да живимо Његовим животом. Тада нека и против нас, као некад против Њега, "устане Ирод и сав Јерусалим с њим", нека бјесни кнез вијека овога и нека се цијели свијет наоружа: Ти нас сакриј у тајно насеље Своје; на мирној води васпитај нас и кроз Анђела завјета Твога уведи нас у свету гору Твоју. Амин.
Из књиге "Бесједе" Св. Филарета Московског (Дроздова), Романов, Бањалука 2017.
Прочитано: 3735 пута
Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Порфирије
МАЊИНСКИ МОЗАИК: ИКОНОГРАФСКИ СПОМЕНИЦИ ЛЕПАВИНСКИ
АРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО У ЕМИСИЈИ "ПОЗИТИВНО" НА ХРТ
ПРИЛОГ О ИНТЕРНЕТ МИСИОНАРЕЊУ
АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА У ЕМИСИЈИ "ДУХОВНИ МОСТОВИ" НА БХТВ
МИТРОПОЛИТ ЈОВАН О МИСИОНАРЕЊУ СА НОВИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА У ЕМИСИЈИ "ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА" РТРС
ПОСНА ЈЕЛА ПО ИЗБОРУ О. ГАВРИЛА
"Христе Боже, благослови јело и пиће слугу Твојих..."
ORTHODOX MISSION
ПРАВОСЛАВНА МИСИЈА
РЕЦЕПТИ ЗДРАВЕ И
ЛЕКОВИТЕ ХРАНЕ
МАЊИНСКИ МОЗАИК
ЧУДЕСНА ИСЦЈЕЉЕЊА
МАНАСТИРСКО ЦВЕЋЕ
ИЗ ФОТО ОБЈЕКТИВА ЈЕРОЂАКОНА ВАСИЛИЈА
РЕПОРТАЖА О МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ
О ЧУДЕСНИМ ИСЦЕЛЕЊИМА
ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ-књига друга" Архимандрита Гаврила (Вучковића)
НА РАДИЈУ СЛОВОЉУБВЕ
ВИДЕО ПРЕЗЕНТАЦИЈА "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ - КЊИГА ДРУГА"
АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА (ВУЧКОВИЋА)
СПЦ ХОЛАНДИЈА
ЕПАРХИЈА ЗАПАДНОЕВРОПСКА
РАДИО СЛОВО ЉУБВЕ
РАДМИЛА МИШЕВ О ПОЛА ВЕКА ДУХОВНОГ ПОДВИГА ОЦА ГАВРИЛА
ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ
КЛЕСАРСКА РАДИОНИЦА АГИАЗМА