АКАТИСТ
ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ
СЛУЖБА
ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ
Погледајте који нам је рејтинг на Интернету?
ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ СВЕТА
...Све си премудрошћу створио" (Пс.103,24)
РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ О
РАДИО БЛАГОВЕСТИ
ВИЊЕТЕ И УКРАСНА СЛОВА
ВИЗАНТИЈСКЕ ИКОНЕ ФРЕСКЕ И ВИЊЕТЕ
РАЗГОВОР СА АРХИМАНДРИТОМ ГАВРИЛОМ О МОДЕРНИМ ТЕХНЛОГИЈАМА
КРОЗ МИСИОНАРСКИ РАД ОЦА ГАВРИЛА
РЕЛИГИЈЕ И ИНТЕРНЕТ
РАЗГОВОР АХРИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА СА ПРИМ.ДР РАДЕТОМ КАЛАМАНДОМ
ВИРТУАЛНА ПОРОДИЦА АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА
МИКРО КЊИГА - ИНТЕРНЕТ КЊИЖАРА
ДУХОВНА ДЕЦА СВОМЕ ОЦУ ГАВРИЛУ ЛЕПАВИНСКОМ У ЧАСТ ПОЛА ВЕКА ЊЕГОВОГ ДУХОВНОГ ПОДВИГА
ПРЕКО ФЕЈСБУКА ДО ДУХОВНОСТИ
РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ
ДИГИТАЛНА ТЕХНОЛОГИЈА У МИСИЈИ ЦРКВЕ
ВЕБМАСТЕР НЕНАД БАДОВИНАЦ У ЈУТАРЊЕМ ПРОГРАМУ РАДИЈА СЛОВОЉУБВЕ
"Али откуд таква изненадна туга у срцу?" - колико људи то може узвикнути заједно с пјесником Генадијем Шпаликовим, будући да је јесенска меланхолија чест гост у нашим душама. Како избјећи ово стање или како себи помоћи да се изађе из њега, размишља свештеник Андреј Мизјук.
ААА+ УК Реплица Ролеџ Њатцхес Хот Сале,70% ОФФ &амп; Фрее Схиппинг
Еџпериенце тхе луџурѕ оф ААА+ љуалитѕ реплица њатцхес ат дсњатцхес.цом. Ењоѕ оур еџтенсиве цоллецтион анд бенефит фром а 2-ѕеар њаррантѕ он алл пурцхасес.
Чудно је, ипак, уређен живот око човјека. Не, не говорим сада о бесконачној журби, о утрци за свиме што се може и не може добити, уз стални недостатак времена, прометне гужве, рекламе и свуда укључене екране. Сада говорим о самом животу. Животу, који ми врло често нити не примјећујемо, зато што га примамо здраво за готово, скоро као неку позадинску апликацију у нашој свакодневници, од којег стално нешто узимамо или покушавамо узети. Говорим о животу којег се човјек помало боји. Можда га баш због тога и не примјећује... Животу, који је изван нас и не овиси о нама, који је непромјенљив и функционира према сасвим другачијим законима, онима које није човјек измислио.
Веома често, због жеље да се све што више поједностави, учини доступнијим и лакшим, човјек не види колико је он сам незамисливо и свестрано сложен, колико је непознаница у њему самом. Шта је то што га побуђује на писање поезије и сликање, на слушање и даровање музике овом свијету, шта (или можда Ко) ствара у њему необјашњиву тугу и узводи ка радости неизрецивом ријечима? Како самом себи објаснити зашто си срећан и због чега ће ови главни тренуци у потоку пролазности остати најважнији?
Ми у нашој запослености, понекад присилној, јер се нажалост сазерцањем не можемо прехранити, не знамо да изронимо из журбе. И зато су дани, недјеље, мјесеци, а понекад и године тако монотони: завршио је школу и пробудио се у мировини. И још је добро ако се пробуди, то јест, ако се заустави, погледа око себе, престане да бјежи.
У свему том чудном и понекад хаотичном кретању у времену, губимо ритам само због баналног умора, у којем човјеку дефинитвно није до сазерцања и надахнућа. Е, тада долази туга. Понекад је називамо и меланхолијом. Човјек није болестан, и све је наизглед добро, али нема ни снаге нити радости. А испред њега је тај исти точак с кратким паузама.
Али ово вријеме, које као да стално хватамо, савршено је и хармонично уређено! Прољеће, љето, јесен, зима. Зар сам човјек не пролази кроз овај живот на исти начин? Прољеће је попут дјетињства и младости, љето је попут зрелости пуне снаге. А јесен? Чему сличи? И зашто се управо уз јесен вежу наше бриге и сумње, зашто смо тако често тужни баш у јесен? Као да је нормалан живот завршио заједно с љетним одмором. Јасно је да је јесен вријеме када је много тога већ остало иза. И све оно што је планирано и учињено, и све што се није остварило и није успјело, како у овом раздобљу године, тако и у људском времену живота.
Међутим, да ли је заиста тако? Да ли је јесен заиста старост?
Један мој добар познаник, иконописац, режисер и писац Владимир Шћербинин једанпут је записао у свом дневнику дивне и искрене речи: "Живот је јесен, и уопште није важно колико ти је година. Када осјетиш пролазност и крхкост овог живота, тада почињеш да поштујеш сваки његов тренутак: лет листа који пада с гране, бијелу мрљу облака на небу, мах птичјег крила, осмијех жене у пролазу, усхићење дјетета, звук музике у даљини. Сутра све нестане у сњежном вртлогу, прекрије се бијелим платном, заћути у леденој тишини. Само суво лишће на твом прозору подсјетиће те на шарени, јарки празник јесени, на топле, свијетле и срећне дане".
И чини ми се, из неког разлога, да јесен са собом не би требала да донесе човјеку болест и старост, већ мудрост и интерес за живот. Јер, заиста, јесен није само сезона или кратко раздобље људског живота, него је сам живот, живот као очекивање и додир тајне. Разумјети њу можете ако се научите рачунати вријеме не од петка до одмора, већ од зоре до кише, од јарког сунца крајем фебруара до опадања лишћа у октобру. Треба покушати прихватити јесен као захвалност, успркос блату и респираторним болестима, треба пронаћи у себи снагу да удахнете продорно ведро небо и као дијете несташно заграбите носом ципеле црвенозлатни тепих шуме. Није без разлога, од Пушкина па до Шевчука, тако немирно у јесен свима који воле ријеч и траже у њој одраз живота, који су пронашли у свом раду и умјетности кључ за задивљујуће и непознате тајне универзума. И тада, без обзира на перспективу зиме с њезином ћутњом и строгом тишином, ништа неће зауставити предосјећање неизбјежне обнове. Њезина ће се енергија обавезно пробити кроз снијег и лед као одговор на главно и вјечно питање: шта даље? А даље - поново живот!
Само се зауставите и погледајте! Небо, далеко и истовремено блиско, врући чај и позив некоме с ким већ дуго нисте разговарали и дуго га нисте видјели, малу радост због незаборављеног кишобрана, птице и лишће, дјецу с којима сте успјели изаћи у шуму на сат времена, чистоћу и ведрину јесенског јутра, ријеч изречену у право вријеме и на правом мјесту. У једном дану, као у цијелом животу, има толико много онога што нас не чини случајнима на овом свијету.
Изгледа да има у јесени нешто што чини прозирним не само ваздух, већ и само вријеме, кроз које се пробија нешто заиста стварно, различито од свега што постоји у овом пролазном свијету. Као да се у овом заласку године одражава вјечност. О томе је предивно писала Марина Цветајева:
Јесен. Стабла у уличици су попут ратника.
Свако стабло мирише другачије.
Војска Господња.
С руског превела Надежда Ч.
Преузето са: хттп://њњњ.епархиа-саратов.ру/Артицлес/времѕа-зхизни-всегда
Прочитано: 4256 пута
Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Порфирије
МАЊИНСКИ МОЗАИК: ИКОНОГРАФСКИ СПОМЕНИЦИ ЛЕПАВИНСКИ
АРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО У ЕМИСИЈИ "ПОЗИТИВНО" НА ХРТ
ПРИЛОГ О ИНТЕРНЕТ МИСИОНАРЕЊУ
АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА У ЕМИСИЈИ "ДУХОВНИ МОСТОВИ" НА БХТВ
МИТРОПОЛИТ ЈОВАН О МИСИОНАРЕЊУ СА НОВИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА У ЕМИСИЈИ "ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА" РТРС
ПОСНА ЈЕЛА ПО ИЗБОРУ О. ГАВРИЛА
"Христе Боже, благослови јело и пиће слугу Твојих..."
ORTHODOX MISSION
ПРАВОСЛАВНА МИСИЈА
РЕЦЕПТИ ЗДРАВЕ И
ЛЕКОВИТЕ ХРАНЕ
МАЊИНСКИ МОЗАИК
ЧУДЕСНА ИСЦЈЕЉЕЊА
МАНАСТИРСКО ЦВЕЋЕ
ИЗ ФОТО ОБЈЕКТИВА ЈЕРОЂАКОНА ВАСИЛИЈА
РЕПОРТАЖА О МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ
О ЧУДЕСНИМ ИСЦЕЛЕЊИМА
ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ-књига друга" Архимандрита Гаврила (Вучковића)
НА РАДИЈУ СЛОВОЉУБВЕ
ВИДЕО ПРЕЗЕНТАЦИЈА "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ - КЊИГА ДРУГА"
АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА (ВУЧКОВИЋА)
СПЦ ХОЛАНДИЈА
ЕПАРХИЈА ЗАПАДНОЕВРОПСКА
РАДИО СЛОВО ЉУБВЕ
РАДМИЛА МИШЕВ О ПОЛА ВЕКА ДУХОВНОГ ПОДВИГА ОЦА ГАВРИЛА
ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ
КЛЕСАРСКА РАДИОНИЦА АГИАЗМА