МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Сведобри и многомилостиви Бог, браћо моја, има многа и различита имена. Назива се Свјетлошћу, Животом, Васкрсењем. Међутим, главно име Бога нашега је Љубав. Ако желимо овдје провести добро вријеме и отићи у рај, Бога нашега називајмо Љубављу и Оцем, јер имамо двије љубави. Љубав према нашем Богу и према нашој браћи, јер је природно да имамо ове двије љубави, а неприродно је да их немамо. И као што су потребна два крила за лет по зраку, тако су и нама потребне ове двије љубави, јер без њих нам је немогуће спасити се. Прво имамо дужност да љубимо нашег Бога, јер нам је Он даровао толико велику земљу да на њој живимо привремено, толико хиљада биљака, извора, ријека, мора, зрак, дан, ноћ, небо, сунце и остало. Све ово за кога је створио ако не за нас! Шта нам је дужан? Ништа! Све је благодатни дар и није нас учинио животињама, већ људима. (...)

Природно је да љубимо нашу браћу, јер смо једна природа, имамо једно крштење, једну вјеру, страшне Тајне којима се причешћујемо, један рај за који се надамо да ћемо га наслиједити. Срећан је онај човјек који се удостојио да у своје срце прими ове двије љубави, према Богу и према браћи, јер ко има Бога у срцу своме има увијек добра и гријех никакав неће поднијети, а ко нема Бога у срцу има ђавола и чини сва зла и све гријехе. На хиљаде добара да чинимо, браћо моја, постове, молитве, милостиње и крв нашу да пролијемо за нашег Христа, ако немамо ове двије љубави а имамо мржњу и непријатељство према нашој браћи, сва ова добра која чинимо су ђавоља и у пакао низводе. Ма каква да су добра, тамо гдје је непријатељство које имамо према нашој браћи и поред толиких добара у пакао води ли? Да, браћо, јер то непријатељство је отров ђавољи! И као што на стотину ока брашна стављамо мало квасца, који има толику силу да накваса колико год да је тијеста, тако је и са непријатељством. Сва добра која смо учинили оповргава и чини их ђавољим отровом.

Како овдје, хришћани моји, стојите са љубављу међу собом? Ако желите да се спасите, нити једну другу ствар не тражите у овом свијету осим љубави. Је ли неко од вас овдје благородан да има љубав према браћи својој? Нека устане и нека ми то каже, да га и ја благословим и да кажем свим хришћанима да (од њих) прими опрост, који да је дао и хиљаду дуката не би га нашао.

- Ја, светитељу Божји, љубим Бога и браћу своју.

- Добро, дијете моје, нека је благослов мој са тобом. Како ти је име, како те зову?

- Коста.

- Чиме се бавиш?

- Чувам овце.

- Сир када продајеш, вагаш ли га?

- Вагам, наравно.

- Ти си, дијете моје, научио да вагаш сир, а ја да вагам љубав. Да ли кантар посрамљује свога власника?

- Не.

- Сада да извагам и ја љубав твоју, а ако је исправна и није патворена, да те и ја благословим, и да наложим свим хришћанима да ти опросте. Како да те разумијем, дијете моје, како љубиш браћу своју? Ја сада, док сам на пропутовању и док поучавам у свијету, кажем да кир Косту љубим као очи своје. Али ти не вјерујеш. Желиш прво да ме искушаш и тада да ми вјерујеш. Ја имам хљеба да једем, а ти немаш. Ако ти дам један комад, који немаш, тада показујем да те волим. Ако ја поједем сав хљеб, а ти гладујеш, шта показујем? Показујем да је моја љубав према теби лажна.

Ако имам двије чаше вина, а ти их немаш, ако теби дам једну да попијеш, тада показујем да те волим. Ако ти којим случајем не дам да пијеш, моја је љубав патворена. Ако си тужан што ти је умрла мајка или отац, а ја не дођем да те утјешим, тада је ли истинита љубав моја? Ако ти плачеш и наричеш, а ја једем, пијем и плешем, моја је љубав лажна. Да ли љубиш оно сиромашно дијете?

- Љубим га.

- Ако га љубиш, онда му узми једну кошуљу, њему нагом, и помоли се за његову душу. Тада је истинска љубав твоја, ако је до тада била лажна. Није ли тако, хришћани моји? Лажном љубављу не идемо у рај. Сада, кад желим да ти се твоја љубав позлати, узми и обуци ову сиромашну дјецу, и тада ћу ти опростити. Чиниш ли то?

- Чиним.

- Хришћани моји, Коста је разумио да је његова љубав коју је до сада имао била лажна, и жели да је учини златном, да обуче сиромашну дјецу. Пошто смо га васпитали, молим вас да кажете за кир Косту три пута: "Бог да му опрости и да га помилује". (...)

Одломак из Поуке прве објављене у књизи "Свети Козма Етолски - светитељ, трибун и просветитељ", Романов, Бањалука 2015.