МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

У красотама овога света

васпитавао си се од младости своје,

о нови мучениче кнеже Лазаре,

и крепка рука Господња међу свом земаљском господом

крепког и славног показа те.

Господствовао си земљом отачаства ти

и у свим добротама узвеселио си уручене ти хришћане

и мужаственим срцем и жељом побожности

изашао си на змију

и непријатеља божанствених цркава,

расудивши да је неисцрпљиво за срце твоје

да гледаш хришћане отачаства ти овладане од Измаилћана,

не би ли тако ово постигао:

да оставиш пропадљиву висоту земаљског господства

и да обагриш крвљу својом

и сјединиш се са војницима небеског Цара.

И тако две жеље постигао јеси:

и змију убио јеси и мучења венац примио си од Бога.

Сада не предај забораву вољена ти чеда

која си сирота оставио преласком твојим,

јер откако си ти у небеском весељу вечном,

многе бриге и страдања обузеше вољена ти чеда

и у многим мукама живот проводе,

пошто су овладани од Измаилћана.

И свима нам је потребна помоћ твоја,

те молимо моли се заједничком Владики за вољена ти чеда

и за све који се љубављу и вером служе.

Тугом су многом здружена вољена ти чеда

јер они што једоше хлеб њихов

подигоше на њих буну велику

и твоја добра у заборав ставише, о мучениче.

Но иако си прешао из живота овога,

бриге и страдања чеда својих знаш

и као мученик слободу имаш пред Господом.

Преклони колена пред Владиком који те венчао,

моли да многолетни у добру живот вољена ти чеда проводе богоугодно,

моли да православна вера хришћанска неоскудно стоји у отачаству ти,

моли победитеља Бога да победу подари вољеним ти чедима,

кнезу Стефану и Вуку,

на невидљиве и видљиве непријатеље,

јер ако помоћ примимо с Богом

теби ћемо похвалу и благодарење дати.

Сабери збор својих сабеседника, светих мученика,

и са свима се помоли прославитељу ти Богу,

извести Георгија,

покрени Димитрија,

убеди Теодоре,

узми Меркурија и Прокопија

и свих 40 севастијских мученика не остави,

у чијем мучеништву војују чеда твоја вољена,

Кнез Стефан и Вук,

Моли да им се пода од Бога помоћ.

Доћи, дакле, у помоћ нашу ма где да си.

На моја мала приношења погледај и у многа их уброј,

Јер теби не принесох похвалу како приличи,

Већ колико је могуће маломе ми разуму,

Па зато и мале награде чекам.

Но ниси ти тако, мили мој господине и мучениче,

био малодаран у пропадљивом и маловечном,

колико више у непролазном и великом,

што примио јеси од Бога,

јер телесно страну мене у туђини исхрањивао јеси изобилно,

те сада те молим двоструко:

да ме исхраниш

и да утишаш буру љуту душе и тела мојега.

Јефимија усрдно приноси ово теби, свети.

Монахиња Јефимија, ЏИВ век