МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Архимандрит Гаврило (Вучковић), игуман манастира Лепавина, познат је као "интернет духовник" који је схватио значај модерних технологија у ширењу речи Божије, у мисионарењу. У интервјуу за Радио "Слово љубве" говорећи о мисионарењу преко интерента, објашњава да је на почетку било тешко, поготово што је као Светогорац имао одбојност према компјутеру. Али, када се ради с благословом и с љубављу онда се све препреке лакше савладавају. Рецимо на почетку, да је о. Гаврило још као младић отишао у монаштво, недавно је прославио 50.то годишњицу монашког живота. Тринаест година је провео на Светој Гори, био је у манастирима у Србији, Црној Гори а данас је игуман српског мнастира Лепавина у Хрватској. По благослову митрополита Јована креће у интернет мисионарење, па је данас у нашој цркви један од најпознатијих виртуалних духовника.

БЛАГОСЛОВ

"Све је почело по благослову Митрополита Јована који је видео на Западу како се компјутери користе да би се проповедала реч Божија. Управо је Митрополит тражио да се компјутери у манастиру Лепавина искористе за духовну проповед и за ширење речи Божије. Прошло је две године али ја никако нисам могао да преломим у себи такву једну препреку. Јер технологија је за мене била препрека. Све до телефонског разговора са академиком професором Димитријем Стефановићем, који ми је помогао да схватим значај коришћења компјутера у међуљудској комуникацији. Када сам напокон прихватио тај технолошки напредак, саветовао сам оцу Василију (тадашњем брату Војиславу) да стекне рачунарско знање и он је самоук савладао компјутерске технике. Почели смо са издавањем Духовног листића који смо делили парохијанима када смо ишли на богојављенско освећење кућа по парохији," сећа се ахр. Гаврило почетака данас већ успешне интернет каријере.

ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ

Časopis "PUT, ISTINA I ŽIVOT"

"Године 1997. родила се идеја о издавању манастирског часописа, по узору на часопис "Монашка стаза" за који сам добио благослов да га издајем у Хиландару. Изашао је један број тог часописа, али у оно време није било техничких услова за издавање следећих бројева јер се покварио штампач. То је био мали ручни штампач. Тако да је "Монашка стаза" одмах након првог броја отишла у заборав. Године 1997. појавила се прилика да издајем часописа, и то овде, у Лепавини. Купили смо копирну машину и први број часописа, који смо назвали "Пут, Истина и Живот" одштампали у педесет примерака. Часопис је одлично примљен, било је пуно заинтересованих и већ други број се штампао у 300 примерака и пријављен је тада Државном заводу за каталогизацију. Следећи бројеви излазили су шест пута годишње и њихов тираж је био око 2000 примерака. Последњи часопис изашао је као двоброј пре појаве моје болести 2006. године, а његов тираж је био 4000 примерака. Успели смо да покријемо штампарске трошкове и трошкове поштарине. Још док је часопис излазио почео сам да се занимам за компјутерске технологије. У томе ме је подучавао Ненад Бадовинац, који је тада још студирао информатику," говори арх. Гаврило а сви који су имали прилике да читају часопис "Пут, истина и живот" и данас га памте по добрим и садржајним текстовима, сјајним илустрацијама, одисао је свежином, радошћу и љубављу.

МИСИОНАРЕЊЕ И САВРЕМЕНИ СВЕТ

Часопис је престао да излази али је арх. Гаврило осмислио манастирски сајт. Зналачки каже да свако ко одлучи да отвори сајт мора да размисли с којом функцијом и у коју намену га отвара.

Sajt Manastira Lepavina


Blog "SVETOGORSKO NASLEĐE"

"Пошто је наш сајт манастирски, намена му је да шири и благовести реч Божију. Повели смо се по речима Господа нашег Исуса Христа који је заповедио Својим ученицима, Светим апостолима и њиховим следбеницима: "Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу." Почетак монаштва је везан за манастире у пустињама, али увек су монаси били сведоци речи Божје у свету, као што за сва времена вреде речи које је Спаситељ изговорио: "Жетве је много, а жетелаца мало". Наш сајт има мисионарски и васељенски карактер, што значи да текстове објављујемо на разним језицима. Осим на нашем српском језику, што се само по себи подразумева, ту су православни текстови и на руском, енглеском, немачком, француском и грчком језику. Сви ови језици су заступљени на нашем сајту. Да наведем још да је сајт манастира Лепавине рангиран као мисионарски, јер је уврштен на православни црквени блог "Православна мисија", који је намењен за Грке свуда у свету, на којем је и посебан линк на Радио Благовести. На том блогу је Радио Благовести међу линковима за православне радије у свету сада на 11. месту, зато што смо мање активни у задње време, а раније кад смо били редовнији био је на петом месту. Сајт манастира Лепавине на истом блогу међу 16 линкова је на десетом месту. И на блогу о Светој Гори има линк на наш сајт, тамо је у категорији несветогорских манастира на првом месту.

Наравно, наш сајт припада Епархији загребачко-љубљанској Српске православне цркве и постоји са благословом Митрополита Јована, али је и васељенски, јер се у Символу вере у деветом члану исповеда: (Верујем) "И у једну, свету, саборну и апостолску Цркву". Господ наш Исус Христос је Глава Цркве и небеске и земаљске. На земљи су наши патријарси поглавари помесних православних Цркава са својим архијерејима, свештенством, монаштвом и целим благоверним народом који је крштен у име Оца, Сина и Светога Духа," каже арх. Гаврило.

АМОЛ ИЗ ИНДИЈЕ

Тако објашњава арх. Гаврило како је рођен сајт манастира Лепавина, истичући његов мисионарски карактер и на практичан начин показујући да су речи без дела мртве.

"Наш сајт нема локалне, односно помесне оквире. И интернет Радио Благовести се може слушати у свим деловима света. Ево једног интересантног примера. Све емисије које се емитују на радију стављају се у архиву, па се могу слушати у било које време. Јавио нам се један Индијац из Индије, пише на енглеском и вели да је он једног јутра ишао на посао и у джепу имао неки апарат. Не знам какав је то апарат, али он је на њему наишао на наш Радио Благовести. Ја са благословом Митрополита Јована на почетку емисије читам Благовештенски акатист Пресветој Богородици, а он је то слушао и то је на њега деловало веома благотворно. У том писму вели: "Нисам разумео ни речи, али сам осетио душом и срцем нешто лепо, нешто што ми је доносило неки неописиви мир." Пише, кад је стигао на радно место, колеге су приметили промену код њега. Осетили су мирноћу, да он није онакав како је раније долазио на посао, нервозан од јутарње гужве и журбе, сви су тада напети да ли ће стићи на време на посао. Он није ништа разумео, али је примио мир од молитвених речи које је слушао. Ето, и то је један пример духовне користи и мисионарења преко ових савремених технологија, првенствено Интернета," сведочи својом причом арх. Гаврило о значају савремених технологија које помажу у ширењу речи Божије.

БОГ ЈЕ ЉУБАВ

"Технологија се може користити и на добро, на ширење речи Божије, на мисионарење. Реч Божија треба да се проповеда с љубављу, јер је Бог Љубав. До Истине никад не може довести мржња према онима који нису као ми, него оно што проведамо треба да и сведочимо. Љубављу да сведочимо истину вере, да сведочимо Православље, јер смо православни, да чувамо догмате Светих Отаца које су нам оставили. Многи од њих су и страдали за веру, као Свети Максим Исповедник, Свети Марко Ефески и многи други исповедници, мученици и великомученици и великомученице за веру православну. Свети, праведни Алексеј Мечев руски светитељ је говорио да је настало време када сви пештерници и схимници треба да изађу из пештера и затвора (скривене келије) и да иду у народ. Учио је да је за хришћанина неопходно да испуњава све заповести које је Црква дала. Али је сматрао да се ради љубави, која мноштво грехова савладава, нешто може и прекршити ако није штетно по душу. То је тако тежак злочин када неко својим формалним односом некога саблазни или охлади нечији однос према Светој Цркви, говорио је о. Алексеј.

И по овоме смо се повели по речима овог духовног пастира, који саветује монасима да напусте испоснице и пештере, да изађу и помогну и уче народ, оне који су слаби у вери да не посустану, а оне које су чврсти у вери да буду још чвршћи," истиче ахр. Гаврило. А на питање како су га људи прихватили у интернет простору одговара: "Наш народ каже: "Свако чудо за три дана". То се може рећи за моју појаву на Интернету, тако да су ме назвали виртуални духовник или сајбер духовник. Неки су ме прихватили с одобравањем и добрим жељама, неки са чуђењем, а неки мало са подсмехом. Чуђење су показали углавном озбиљнији људи, а подсмех они који су имали, чини ми се, малу дозу зависти. Навешћу подршку коју сам добио од Владике Порфирија, он је истакнуо моју активност, и то јавно, као коментатор током преноса Свете Литургије у Саборној цркви на којој је устоличен Патријарх Иринеј. Та јавна подршка за мој рад и труд ми је дала још више воље, а сматрам да то може бити подстицај и другим оцима да прихвате технолошка достигнућа и користе их за ширење вере православне," каже арх. Гаврило.

Говорећи о о. Гаврилу владика Порфирије је рекао: "Архимандрит Гаврило је дуго био хиландарски монах, после тога је био монах у Црној Гори, а данас живи у манастиру Лепавини у Хрватској. Тај манастир је заиста једно молитвено сабиралиште и многи људи из читавог света долазе на духовно окрепљење у манастир Лепавину и траже духовне савете од оца Гаврила. Интересантно је то да он користи интернет од саме појаве интернета и тим путем комуницира са хиљадама људи из читавог света и одговара на духовна питања и духовне проблеме многих људи," рекао је владика Порфирије закључујући да је Црква спремна да користи нове технологије, јер је увек у "времену актуелном".

НЕКАД И САД


"Понекад размишљам о томе колико је за 50 година напредовала техничка могућност комуникације међу људима. Кад сам био дечачић, ми деца са села играли смо се телефона тако што смо узели кутију од креме за ципеле, одвојили горњи и доњи поклопац и дно кутије пробушили у средини и кроз ту рупицу убацили један крај канапа од десет метара, други крај у други део и размакнули се један од другог колико је канап био дуг. Тако смо разговарали као преко телефона, и то се чуло иако се радило о канапу.

Кад сам дошао у манастир Хиландар 1971. године, мени су дали за послушање да будем при канцеларији управе манастира, да послужим старце при управи и госте, да дежурам и јавим се кад неко назове на телефон. Али, то је био телефон којим се могло разговарати само између манастира и манастирског конака у Кареји, морао се ручно окретати и имао је везу само са тим једним телефоном у Кареји. Уопште није било телефонске мреже, то је тек касније дошло. Данас је на Свету Гору стигла најсавременија технологија.Наишао сам на један текст из дневне штампе са следећим насловом: "Монаси са њимаџ-ом на Светој Гори." У њему пише да је Грчка компанија за телекомуникације ОТЕ изградила шест базних станица на Атосу које ће омогућити да се са светом повежу седиште монашке републике, Кареја, свих двадесетак манастира као и важнија монашка села (ово села се не односи на права села, него на монашке скитове и келије). Њи-маџ бежична мрежа ће функционисати снабдевајући се соларном енергијом.

Њимаџ на Светој Гори

Станице су грађене на неприступачним местима и биће отпорне на јаке ветрове који на Атосу нису ретки. Постигнута је потпуна покривеност атоског полуострва, преноси Верска информативна агенција. Неколико манастира је већ прикључено на мрежу и имају интернет конекцију. Они су такође део пројекта којим је предвиђено да се електронски забележе најважнији рукописи, фреске и иконе. Део тог материјала, десетак одсто, биће доступан електронским путем широј јавност а у потпуности ће моћи да га користе стручњаци, као и сами манастири. Тренутно, преноси агенција, мали број од 1400 монаха Атоса уме да користи интернет. Убудуће ће морати да у сваком манастиру буде бар неколико монаха обучених да користе Интернет. Цариградска патријаршија, под чијом црквеном јурисдикцијом је Атос, жели да са манастирима што више има комуникацију електронским путем. До сада су обично поруке слате путем писама.

Монаси са ЊиМАЏ-ом на Светој Гори

Дакле, јасно је да је најсавременија технологија стигла и на Свету Гору. Цела Св. Гора је умрежена, постављено је шест репетитора на скровитим местима, да се не виде. Иако све то још није сасвим функционално, јер не ради на струју, него на соларну енергију. У манастирима сада имају компјутере, и то није ништа необично и чудно. На једном блогу о Светој Гори сам видео фотографију снимљену на броду према Дафни како један монах држи на крилу лаптоп и нешто гледа. Можда тај монах није био Светогорац, више ми је изгледао као да иде на ходочашће на Свету Гору, али свеједно, данас је то тако", поткрепљује арх. Гаврило своју причу о распрострањености Интернета и његовом значају у савременом свету.



ФЕЈСБУК ПРИЈАТЕЉИ И ДУХОВНА ЧЕДА

Бројни саговорници са којима арх. Гаврило свакодневно комуницира, често му постављају питање да ли су му фејсбук пријатељи и духовна чеда, постоји ли међу њима разлика.

Виртуелно сабрање духовне деце оца Гаврила на Фацебооку

"Кад говоримо о односима између духовног чеда и духовника, могу да кажем да ту постоји више релација. Прва релација је са духовним чедима коју чини братија манастира, о којима се стара старешина или игуман манастира; друга релација је са чедима која живе у свету, али се често исповедају и слушају свог старца и трећа релација су моји односи са Фејсбук пријатељима који прате мој духовни и мисионарски рад на Интеренту. Дакле, истраживања и пракса су различите ствари, а резултат је овисан о томе на којем сте месту и у којој улози. Рецимо, ја као духовно лице на Фејсбуку имам профил као јавна особа и као таква немам ограничења, све су то моји пријатељи, што је израз који се користи да опише једну релацију на Фејсбуку. Путем Фејсбука ја им постављам духовне теме које они коментирају. Бирам занимљиве теме, актуелности из света, оно што нам долази као опомена да се окренемо Богу за спасење душе. Јер све што нам се лоше догађа, то је због наше греховности, због неиспуњавања десет Божјих заповести. Сву ту духовну децу примам јер су ми послани по вољи Господњој, како је рекао свети праведни Алексеј Мечев, све људе које срећемо у животу шаље нам Господ по својој вољи.

Осећам обавезу да проповедам. Користећи нове технологије може се проповедати по свим континентима и улазити ка појединцу у сваку кућу без обзира где се ко налази на планети. Мени лично је свеједно да ли проповедам једном или десеторо људи, или пак стотини. Наравно да што је више људи, то је већи успех проповеди. По благослову Митрополита Јована кренули смо са емитовањем Радио Благовести преко Интернета свако вече од 21 до 22 часа. Тада читам акатист Пресвете Богородице, пуштам духовну музику и читам духовна штива. Свакодневна статистика показује да то прати 130 до 150 компјутера а према рачунању које се користи у медијима, по 3 особе долазе на један компјутер приликом емитовања интернет радија. Дакле, по тој рачуници око 500 људи свако вече слуша Радио Благовести. Скајп контаката имам 1308. Схвативши предност мисионарења Интернетом, отворио сам и свој Фејсбук профил на којем данас имам 5001 члана и још 1344 оних које због ограничења не могу да прихватим у Фејсбук групу. Због тога сам накнадно отворио Фејсбук профил на коме сам представљен као Јавна личност и на њему имам 6324 контакта. Овај број се свакодневно повећава јер ту нема ограничења. Контакт са тим људима је њихов први корак до цркве а искрено се надам да ће ти исти људи приступити и литургијском сабрању," каже арх. Гаврило.

Статистике показују да на Фејсбук профилу као Јавна личност под називом о.Гаврило највећи број чине млади посетиоци старости између 25 и 34 године, они чине 34% а од њих је 20% жена и 14% мушкараца. И управо статистика помаже о. Гаврилу у одабиру тема за дискусију. По броју посећености види које су теме најпосећеније и најинтересантније.

"Тако за тему истраживања које сте споменули, било је чак 25.000 посетилаца, што је највише у претходном периоду. Управо протеклих дана било је доста заинтересованих за духовне теме, као и за оне које говоре о проблему душевно и телесно оболелих људи. Неки од скорих наслова тих посећених тема које сам објавио су: "Душевно оболело више од 300.000 људи", то је тема из дневника "Глас јавности", на тај текст на Фејсбуку је 67 пријатеља оставило своје коментаре; затим "Иако су лекари скептични, има много исцељења по вери", тврди свештеник и лекар Александар Авдејчев. Такође је била веома посећена и тема о "О разлици између душевне и духовне болести." Ту су и духовне теме, и од њих је у последње време посетитељима била занимљива она о богомољачком покрету СветогВладике Николаја, а тај је текст био повезан са претходним постом који се односи на житије старца Тадеја. Управо је на скупу богомољаца у Крњеву старац Тадеј први пут почео да проповеда верном народу на разне духовне теме и одговара на њихова питања. Један текст је преузет са сајта парохије у Швајцарској, о богомољачкој заједници у Цириху, која је почела са деловањем 2001. године претходно затраживши мој благослов. У то време ја сам као духовник долазио, са благословом Преосвећеног владике Константина, да исповедам свештенство Епархије средњоевропске, па сам дао духовну подршку и верницима из те богомољачке заједнице. Они до данас делују и имају своју славу у пету недељу Великог поста, која је посвећена преподобној Марији Египћанки," говори арх. Гаврило.

БОГОМОЉАЧКИ ПОКРЕТ И ВИРТУАЛНА ЗАЈЕДНИЦА

На наше питање може ли се богомољачки покрет упоредити са данашњом виртуалном заједницом, наш саговорник одговара:

"У једном смислу може, али онда треба рећи нешто о разликама између богомољачких покрета и виртуалних заједница на православним сајтовима. Богомољци су се некада окупљали да би се лично сусрели, по разним местима према братству које је било домаћин скупа, обично при манастирима или парохијским црквама. Онда би у саборности и молитви, певањем духовних песама и духовним проповедима славили име Божје. Такви скупови су се после вечерње и вечере продужавали по целу ноћ, и ујутро су се настављали учествовањем на јутрењу и Светој Литургији и причешћем свих присутних, а после трпезе би почело разилажење. Много је богомољаца из тих скупова завршило у манастирима, као монаси или монахиње. Данас окупљања духовних заједница виртуалним путем на Интернету немају тај молитвени и литургијски карактер, него искључиво мисионарски односно вероучитељски. Ту се ради о упознавању са истинама вере или утврђивању у верском знању, размени искустава и мишљења на одређене духовне теме. Ипак, и такво виртуално окупљање може да доведе до реалних сусрета, у цркви или некој светињи. Пример за то је и наш манастир Лепавина, у који су многи Фејсбук пријатељи дошли да би се лично поклонили чудотворној икони Богородице Лепавинске, овде били на Светој Литургији и причестили се најсветијим Тајнама. Неки од њих су се овде и међу собом упознали и од виртуалних постали прави пријатељи," каже арх. Гаврило.

ДУХОВНИК

Људи који преко интернета прате рад арх Гаврила, учествују у дискусијама на одређене теме, који траже савете и духовну утеху понекад сматрају да им је арх. Гаврило духовник. Али то баш није тако. Зашто, арх. Гаврило објашњава овако:

"Духовник је свештеник или монах који помаже човеку и руководи га у његовом духовном животу, али и хришћанском начину живљења уопште. Духовно руковођење је увек имало важно место у православном хришћанству, на што указују житија светих и светоотачки списи. Оно је потребно свима нама, јер сви смо позвани на врлину и сједињење са Христом.

Добро је ово питање које сте ми поставили, на ту тему бих могао много да кажем из моје духовничке праксе. Имао сам послушање да исповедам свештенике у неким епархијама наше Српске помесне цркве, на позив епископа тих епархија. Навешћу у којим епархијама сам био позван да исповедам свештенство. Пракса је да се једном годишње свештенство окупи и исповеда код духовника којег епископ позове у сагласности са свештенством те епархије. Тако сам ја исповедао у следећим епархијама: у Епархији загребачко- љубланској, има већ 20 година како исповедам свештенике, затим у Далматинској пре овог рата четири године заредом, у Средњоевропској код владике Константина такође четири године заредом, у Славонској док је био Владика Лукијан две године. Уз то сам исповедао вернике који су том приликом хтели да се исповеде. То је било моје послушање, оно још увек траје у нашој Загребачко-љубљанској епархији. Због чега то кажем? Могу из свог искуства да кажем, свештенство сваке епархије има свог духовника за један дан у години. После тог дана он престаје да буде духовник, до идуће године. По мени, то изгледа као неки једногодишњи "духовни преглед", као што је на Западу пракса да сви запослени у фирмама или у државним службама једном годишње обаве систематски преглед да би се видело здравствено стање запосленика. Само што запослени добију лекарску потврду коју покажу своме послодавцу, а оно што исповедник чује на Светој Тајни исповести остаје тајна, то се никоме не открива. Па и сам духовник, посебно онај који много исповеда, не чува у памћењу шта му је ко и када исповедио.

Навешћу каква је пракса у Грчкој цркви у погледу духовничке службе и послушања. При епархији је од надлежног Епископа одређен један духовник, искусан и не млађи од 40 година старости, и он кроз целу годину обилази свештенство и народ, исповеда оне којима је потребна исповест. Тај духовник има само то послушање - да исповеда свештенство и народ. По манастирима пракса је оваква: духовник братије у манастиру је игуман или игуман себи поставља помоћника, врлинског и истакнутог монаха по годинама не млађег од 40 година, који је у свештеномонашком чину, и он исповеда цело братство. Био сам у манастиру Хиландару свеукупно 13 година и у то време старац Никанор је био духовник целог братства. Он је званично од сабора стараца био постављен за сталног духовника за братију и за ходочаснике који су долазли у манастир и изразили жељу да се исповеде.

Патријарх Кирил са својим духовником старцем Илијом

Ево примера и из Руске цркве. Данашњи Патријарх руски Кирил има свог духовника старца Илијана, који је боравио у Оптинској пустинији, а пре тога дуго година у манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори. Након што је изабран за поглавара Руске цркве, Патријарх Кирил га је довео у Патријаршију, као свог духовника од кога може да добије савет у вези са искључиво духовним питањима у Цркви. Патријарх Кирил уважава његово духовно искуство и расуђивање, а као Патријарх се и даље исповеда код свога старца.

На крају, што се тиче мене самог и оних који ми се обрате за духовни савет, ја могу да их посаветујем, али не настојим стриктно да им будем духовник. Могу да им дам неку поуку, прикладну за оно за што ми се обрате, да им буде на духовну корист, а на њима је да ту поуку прихвате или не. Ево како је св. праведни Алексеј Мечев саветовао оне који су му се обраћали за духовне савете, по сведочењу његових духовних чеда: "Када би од Баћушке тражили савет, одговарао је непосредно на питање. Али већином је причао случај из сопственог искуства који је одговарао на питање. Своју вољу није наметао чак ни својој духовној деци. А када би од њега тражили благослов за нешто, обично је говорио своје мишљење. И ако би тај остајао при своме, наводећи доказе који, наводно, оповргавају Баћушкин савет, он би се сложио и благословио, али своје мишљење, које је увек било једино исправно, исказивао је само једном".

Никада не настојим да намећем свој савет, да мора баш тако бити, него нека свако по својој сопственој савести ради и поступа. Данас има толико духовних књига светоотачких и благочестивих подвижника. Ако би неко хтео да баш од мене чује поуку и сматра да би му била на духовну корист, препоручујем да набави моје књиге ДУХОВНИХ РАЗГОВОРА, прву и другу књигу. У њима је сабрано много духовних разговора које сам водио преко Скајпа и Фејсбука, и свако у њима може да нађе неки пример, неку ситуацију у којој се препознаје и што му може бити на поуку и корист," исцрпно је објаснио арх. Гаврило (Вучковић), игуман манастира Лепавина, у интервјуу за Радио "Слово љубве"








Љиљана Синђелић Николић