МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Presveta Bogorodica Lepavinska
NASLOVNA NOVO NA SAJTU GALERIJA RADIO BLAGOVESTI KONTAKT LATINICA
Krst
Krst
Krst
Manastir Lepavina

АКАТИСТ

ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ

Manastir Lepavina

Baner

Погледајте који нам је рејтинг на Интернету?

Prva verzija sajta

Druga verzija sajta

Manastir Lepavina

ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ СВЕТА

...Све си премудрошћу створио" (Пс.103,24)

Manastir Lepavina

РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ О

РАДИО БЛАГОВЕСТИ

Manastir Lepavina

ВИЊЕТЕ И УКРАСНА СЛОВА

Manastir Lepavina

ВИЗАНТИЈСКЕ ИКОНЕ ФРЕСКЕ И ВИЊЕТЕ

Manastir Lepavina

РАЗГОВОР СА АРХИМАНДРИТОМ ГАВРИЛОМ О МОДЕРНИМ ТЕХНЛОГИЈАМА

Manastir Lepavina

КРОЗ МИСИОНАРСКИ РАД ОЦА ГАВРИЛА

Manastir Lepavina

РЕЛИГИЈЕ И ИНТЕРНЕТ

Manastir Lepavina

РАЗГОВОР АХРИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА СА ПРИМ.ДР РАДЕТОМ КАЛАМАНДОМ

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ВИРТУАЛНА ПОРОДИЦА АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА

Manastir Lepavina

МИКРО КЊИГА - ИНТЕРНЕТ КЊИЖАРА

Manastir Lepavina

ДУХОВНА ДЕЦА СВОМЕ ОЦУ ГАВРИЛУ ЛЕПАВИНСКОМ У ЧАСТ ПОЛА ВЕКА ЊЕГОВОГ ДУХОВНОГ ПОДВИГА

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ПРЕКО ФЕЈСБУКА ДО ДУХОВНОСТИ

РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ

DIGITALNA TEHNOLOGIJA U MISIJI CRKVE

ДИГИТАЛНА ТЕХНОЛОГИЈА У МИСИЈИ ЦРКВЕ

Manastir Lepavina

ВЕБМАСТЕР НЕНАД БАДОВИНАЦ У ЈУТАРЊЕМ ПРОГРАМУ РАДИЈА СЛОВОЉУБВЕ

ПОЛА ВЕКА ДУХОВНОГ ПОДВИГА ОЦА ГАВРИЛА




Нетакнуте пустоши се налазе у нашим душама, ширине ливадске обрасле у коров испуњавају наша душевна пространства. Висине душевног пространства у нас су испуњена сивим опустошеним зградама у којима нико не живи, јер је смртоносна радијација уништила и оно мало живота које је постојало у нашим душама. Међутим, постоје људи које Господ шаље у наше животе да ту дивљину и коров замене песмом птица и жубором изворске чисте воде, Господ их шаље да покосе и униште коров унутар наших душа и да тамо посаде цвеће, једино они умеју да прошетају нашим духовним пространствима и да тамо изграде рајско насеље. То су људи који отварају прозоре наше душе како би у њих ушло Божанско светло.
Један од њих је отац Гаврило Лепавински, Хиландарац и Светогорац, који својевремено узима своју торбицу и одлази по промислу Божјом привремено на Свету Гору, да би се након 13 година вратио међу нас да посече коров душа наших. За пола века духовног подвига, он не треба наше похвале за свој труд, али му ипак шаљемо мало скромно признање, које треба да докаже да смо свесни потребе за његовом близином. Хајде да се сви заједно на кратко, успркос нашим свакодневним обавезама зауставимо и погледамо у себе. Приметићемо да је неко све време док смо ми бринули бриге овога света, радио на нама, и истовремено уништавао коров наших душа, да је неко радећи на нама населио пустош наших душа са песмама птица и жубором изворске воде. Када се накратко зауставимо и погледамо у душе своје, схватићемо да су све зидине сивих празних зграда очишћене од смртносне радијације која је својевремено захватила наше духовно благо.
Радећи пуних 50 година на другима, али и на себи, оцу Гаврилу његова духовна чеда шаљу признање у стиху попут оног којег је и сам отац Гаврило својевремено певао у Бањи Мљечаници: "Мртав бијах и оживјех, хром бијах и проходах".
Најмање признање за Ваш труд шаљемо Вам оче и у овом скромном раду који се налази ниже у тексту. Оче Гаврило честитамо Вам 50 година духовног подвига. Од нас Вам много хвала оче, а од Господа да Вам је велика и коначна награда.
Ваша духовна деца.
На дан празника Сабора Архандјела Гаврила, Април, 2011. Оног Априла у којем се обележава пола века очевог ступања у манастирски живот.
Ненад Бадовинац


Емисија МАЛА ЦРКВА 18. априла 2011.год. -
Архимандрит Гаврило, игуман манастира Лепавина, овог априла прославља педесет година монашког живота. Радмила Мишев присећа се оца Гаврила док је био у манастиру Дечани, говори о његовом боравку на Светој Гори, о животу у манастиру Лепавина и посебно о његовој великој духовној интернет породици.



&лт;&лт;&лт;&лт; ПОСЛУШАЈТЕ ЦИЈЕЛУ ЕМИСИЈУ - КЛИКНИ


Драгом оцу Гаврилу
Сретни смо што је Ваш пут устрајан и што се у једном тренутку испреплиће с нашим путевима. За све нас што ходамо разним стазама и странпутицама велика је срећа што тај пут свијетли и залутамо ли -увијек је ту да нас извуче, усправи, упути. Хвала на прихваћању залуталих, на отворености и љубави према другчијима, на благословима којима нас обасипате и кад негодујете или шутите. Хвала на томе што сте особа којој можемо рећи истину и који је види и препознаје и кад ми шутимо. Хвала на љубави према животу и свим живим бићима, биљкама, животињама и људима којима је захвљујући тој устрајној љубави увијек препуно манастирско двориште.
Хвала Вам што сте усмјерили свој дар да помажете људима и служите Богу и што с великим жаром изнова проналазите путеве до наших срца - молитвом, пјесмом, учењем...
од срца сестра Даворка
Шта рећи за 50 година ступања у манастир оца Гаврила? Дивим се његовом раду, љубави према нама грешницима, његовом стрпљењу, вољи и смирењу. Желим му све најлепше, да га послужи здравље и да још много залуталих овчица приведе Христу и нашој вери православној. У прилогу овога писма које вам упућујем шаљем слике које можете искористити како желите. Једино што још могу да кажем је - ХВАЛА ОЧЕ ГАВРИЛО.
Јадранка Миленковиц
"Ви сте светлост свету..."


Монах Гаврило, 8.новембар 1964. године.

Богоносни, Свети отац нашег Православља, Јован Лествичник, једном је написао: "Андјели су светлост монасима, а светлост, пак, свим људима јесте монашки живот." С Божјом помоћу, ових дана, навршава се педесет година од како се једна богољубива душа одазвала позиву Господњем. Ових дана навршава се пола века од како је наш отац Гаврило ступио у манастир.
Жеља за монаштвом код оца Гаврила јавила се још у најранијем детињству. Одрастао је у једној патријархалној, верујућој породици. Одувек је маштао о ризи монашкој. И једног пролећног дана, давног априла 1961. године, почела је та пола века дуга монашка стаза којом он и дан данас корача. Те године отац Гаврило ступа као искушеник у манастир Туман, а потом прелази у манастир Рајиновац. Након три године искушеничког живота, прелази у манастир Раковицу, где 1964. године, прима монашки постриг и бива додељен братству Пећке Патријаршије.
Отац Гаврило, Пећка Патријаршија
Тамо борави све до 1966. године. Након одслужења војног рока 1967. године, ступа у манастир Дечане, где бива рукоположен у чин јерођакона. Као сабрат манастира Дечани одлази на Свету Гору, у манастир Хиландар. Тамо бива рукоположен у јеромонаха 1980. године, а већ следеће, 1981. године, бива пострижен у малу схиму. Након тринаест година монаховања у врту Пресвете Богородице, 1984. године, на личну молбу, а по благослову духовног оца, старца Никанора, отац Гаврило се враћа у Србију. Исте године бива примљен у Епархију загребачко-љубљанску, где му се на управу додељује манастир Лепавина са манастирском парохијом. Митрополит загребачко- љубљански и целе Италије, господин Јован, произвео га је у чин архимандрита 1994. године. Отац Гаврило је имао ту част да са Светог Јеванђеља изабере коверту са именом његове Светости Патријарха Иринеја. Као разултат његовог плодоносног духовног рада, издате су две књиге "Духовних разговора" вођених са верницима путем Скѕпе програма и друштвене мреже Фацебоок.
Отац Гаврило на послушању
Отац Гаврило је у јавности посве необичан монах, јер је један од првих који је савремене технологије искористио у мисионарске сврхе. Захваљујући интернет мисионарењу, отац Гаврило је постао пастир стаду великом, расутом по васцелој планети. У непрестаном контакту са својом духовном децом и верницима широм света, он пружа утеху, охрабрење, наду, он нуди свима духовне поуке и савете, одговора на свакодневне недоумице, било да се налазимо у Београду, Лондону, Бања Луци, Скопљу, Сремским Карловцима, Риму, Атини, или Њујорку... Он упућује и помаже у свакој прилици, чини све да постанемо бољи, истински верујући људи и хришћани.
Педесетогодишњи монашки живот прожет молитвом, постом, духовним напорима, трудовима, учинио га је духовним горостасом наших простора. У својим разговорима непрестано понавља да су молитва, пост, исповест и причест кључ спасења.
У једном од својих духовних разговора каже: "...Молити се Богу није никада доста. Као што је за живот потребна храна и ваздух, тако је и души потребна молитва и разговор са Господом. Творите умну молитву непрестано, у ходу, у раду, кад се седне, кад се легне, пре спавања. Нека ова молитва буде увек са вама: "Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног!"
Отац Гаврило уочи пострига у малу схиму
Судећи по пукама, цео његов живот је молитва, непрестана, умносрдачна, Исусова, која је у његовој души и срцу разгорала љубав према Троједином Богу, Мајци Божијој и свим Светима; молитва, која му је помогла да преброди све невоље, и да са смирењем прими свако искушење. Једно од највећих искушења које га је снашло била је изненадна болест. Али он није поклекнуо духом. Примио ју је као дар Божији и наставио са својим монашким подвизима.
Под својом управом, уз Божју помоћ, за кратко време успео је да васкрсне веома запуштен и руиниран манастир, кога су такође основали светогорски монаси. Доласком оца Гаврила, светиња Лепавинаска заживела је новим животом. Данас, обновљен материјално и духовно, овај манастир је молитвени дом многих, извор духовни, бања Витезда, место обожења и спасења.
Братство манастира Лепавине: отац Теофан, Архимандрит Гаврило, јерођакон Василије и монах Марко
Мало, али одабрано братство под игуманским жезлом оца Гаврила, постало је лучезорна светиљка, која осветљава пут мени, теби, свима који су промислом Божијим, на један чудесан начин, постали део манастира Лепавине.
Знајући све ово у души нам је радост и трепет. Ономе коме су светозарни путеви светитеља, преподобних, мученика били и биће поука, узор, надахнуће, желимо још много година доброг трпљена. Господ Бог и Пресвета Мајка Божија нека и даље буду сапутници нашем оцу Гаврилу. Нека га укрепе и чувају од сваког зла на даљем путу његовог монаховања.
Нека за нас овај педесетогодишњи монашки јубилеј оца Гаврила буде потстицај за духовно узрастање, усхођење у вечност и свагдашње пребивање са Господом.
Владимир и Бојана Србљак
на Благовести, 2011. године


Помаже Бог Оче! Благословите.
Заиста ме је обрадовала вијест да се ових дана навршава пуних 50 година од Вашег ступања на благословени пут подвижничког живота! Искрено, никад не бих рекао да је прошло тако пуно година. Па то је дупло више него што ја имам година живота?! :) Заблагодарићу Господу Богу, што је мене грешног удостојио Вашег познанства и очинске љубави и пожелити Вам много здравља, среће и обиље духовних добара, на многаја љета!
На дан 08.04./26.03. љета Господњег 2011. (Сабор светог архангела Гаврила)
Ваш, брат Борислав
+++ Нека Крст Христове Истине који носите буде вјечно благословен!+++
Помаже Бог, Оче, благословите!
Слава Богу и искрено од срца честитам 50-и јубилеј монашког ревновања, да Крст Истине који носите буде вјечно благословен, у великом молитвољубљу, носећи га Христочежњиво, у смирењу и великој мудрости, како Вас Бог обдари, а појачавајући сваким даном и на сваком мјесту Богољубље, како наш Свети Ава Јустин каже и свијетлећи сваким даном том Христовом свјетлошћу, која све просвећује, тако и овај душекорисни сајт, Ваш трудољубиви рад, стоји и свијетли на гори, а тама га не обузе, идући Апостолским путем утврђен у вјери, назидан на том крајеугаоном камену, неба и земље, нетварне везе човјека са Богом, стоји слично свијећњаку неугасивога и непролазнога,у овој интернет мрежи међу гријехом, блудом, страхотом и смрћу, али има онај свеспајајући трачак живота и Јеванђељске истине, коју носи сваки Хришћанин у себи, као потенцијал бесконачног, призван на пројаву Светости, којом је обдарен. Како носите Благовјештенско име Гаврило, није без Божијег Промисла, нити може бити без Промисла Бога Живога и Човјекољубивога, кога је Бог послао на земљу као највеће чудо, да Бог постане човјек и човјек Бог, по благодати и љубави у Љубљеном Сину Своме, а како каже Свети Фотије Цариградски :"Када само помислим на Оваплоћење Бога занебеса ми се у глави и срцу, и у свему бићу људском!" Тако нас овај наш заједнички празник који сви славимо заједно са Вама, духовно и молитвено подсјећа да сви угледањем на Христа, слиједећи Његов пут можемо кроз Вас и Ваш трудољубиви подвиг стићи и превазићи и самога себе, остављајући сво земаљско и винувши се у небеска пространства изградити све оне Синајске духовне бедеме-видике у нама и око нас. Ништа није вјечно осим Бога који нас чини вјечнима и непролазнима у радости заједнице са Њим!
Господ дјелује у овоме свијету и преко људи, који су својим подвигом себе освештали и уздигли изнад свјетовног и приземног, а онда се и Господ непрестано прославља у њима и њима Бог даје велике дарове. Рецимо, да зраче свјетлошћу, топлином љубави и жртве и радошћу у Духу Светом.
Небоземног изобиља и сваког истинског добра, у облагодаћеном даљем врлинском стваралаштву, на путу Христа и живота по Јеванђељу, нека би Господ даровао и милошћу својом овјенчао, Вас и братију манастира Лепавина, све нас заједно у литургијској саборности Бога Живога, на многаја љета, у радости и нађености смисла свега дарованог и умноженог. Молимо Вас да се сјећате свих нас у својим богоугодним молитвама, који Вас сви носимо у срцима својим, да пред Пријестолом Господњим уздижете руке и ум спуштен у срце, а молитве опроштаја и оне мрве милости, малога у бесконачном, за све нас као и за сав васељенски народ. "Сјећајте се старјешина ваших који вам проповиједаше ријеч Божију..." Јев. 13,7 Амин, Боже дај! У Христу, истински и штедро са великим поштовањем,
из Тузле, сестра Александра Ибришимовић.
Сриједа, 24. март / 06. април 2011.доброте Господње
Преподобни Захарије
п.с.у прилогу нешто за Вас: Ортходоџ мусиц-Дивна Љубојевиц-Гаврило
http://www.youtube.com/watch?v=U4onIRad3s0&feature=related
Гаврилу вјешчавшу Тебје Дјево радујсја! Со гласом воплошчашесја всјех Владика, в Тебје Свјатјем Кивотје, јакоже рече праведниј Давид. Јавиласја јеси ширшаја небес, поносивши Зиждитеља Твојего. Слава Вселшемусја в Тја, слава Прошедшему из Тебе, слава Свободившему нас рождеством Твојим.
Са само 17 година, благодат Божија довела је оца Гаврила у манастир као младог искушеника. Од тада, пуних педесет година служи Богу и људима, и својом молитвом и љубављу многе од нас духовно утврђује и припрема да све више и више волимо Христа.
Ово ме понукало да мало застанем, затворим очи и докучим, негдје дубоко у себи, дан кад сам први пут срела оца Гаврила. То је било прије шест,седам година. Полазећи у Лепавину, понијела сам књигу посвећену пакрачкој Епископији. Сматрала сам да је корисније да је поклоним манастиру, него да стоји у мојој библиотеци. По завршеној Литургији, пришла сам Оцу и пружила књигу. Он ју је погледао и рекао:"Што си је мени донијела, иди носи је у библиотеку!" Јој, како сам била љута! Па зар тако да ми се обраћа, а ја сам мислила на манастир и њега кад сам понијела књигу (јесам ли? или сам мислила на себе?). Па, могао је бар рећи хвала...! И тако , госпођа Гордост је све више расла у мени. Љута, чекала сам повратак кући. Кренула сам према аутобусу и сусрела дубоки поглед и пружену руку за благослов. То је ваљда онај тренутак кад се очи напуне, а срце одледи. У само једном дјелићу, Отац ме без и једне изговорене ријечи показао шта значи мир, љубав и кротост. Помислих да и најмањи гњев изазива зло. Рјешавај се ега и гордости! То су биле мисли које су ме прожимале кад сам дотакла Оцу руку.
Љубав, љубав, љубав! То је оно што о. Гаврило шири - топла љубав према Христу и свима нама. На свом мисионарском путу, својим непогрешивим духовним чулом, препознао је потребу ширења православне ријечи путем интернет мреже и тад је започео велики подухват изградње једног новог виртуалног храма, у ком су многи од нас пронашли Његову очинску заштиту. Као највећи вид благодарности, за непотрошиво духовно богатство, отац Гаврило је пред Богом позван да својом руком спроведе Божију вољу и из Јеванђеља извуче коверат са именом српског патријарха Иринеја. Какве ли части и доказа апсолутне послушности небеском Оцу! Овдје нећу да помињем Скѕпе, прељепе двије књиге духовних разговора, радио Благовести, Фацебоок... јер о томе је толико тога већ речено, само ћу рећи да све то заједно буди вјеру, помаже да се рјешвамо заблуда и отвара хоризонте ка благословеноме Царству Оца и Сина и Светога Духа.

Драги наш, Оче желим Вам да Божијом вољом, још дуго поживите као вјесник Божије радости, љубећи и приносећи себе свима као и до сад - несебично и благо.

Многопоштовано Оче Гаврило , сваки дан се трудим да узносећи молитве захваљујем Господу и Пресветој Богородици што ме Божија промисао упути за Светог Саву 2007 године у манастир Лепавину , на Извор Воде Живе. Руковођени вашим безграничним трудом за спасење душа наших , читамо, слушамо ,гледамо и упијамо све са Извора Воде Живе. Ваше мисионарење на начин који је многима до недавно био готово незамислив доноси неслућене плодове које сте Ви препознали и поступивши по послушању свог Митропилита Јована а проповиједајући по тој паучини небеској ,ушли у ЏЏИ вијек као први интернет мисионара Српске Православне Цркве .

Вашим светим молитвама даће Бог као што рече Преподобни отац Теодосије, игуман Печерски :
"Ево ја, Господе, и деца коју васпитах духовном Твојом храном; и ево, Господе, ученика мојих, доведох ти ове које научих да све житејско презру, и Тебе јединога Господа и Бога заволе. Ево, о Владико, стада богословесних Твојих оваца, чијим пастиром ме Ти беше учинио, и које напасох на Твоме божанском пашњаку, и доведох Ти њих које сачувах чисте и непорочне."
А Господ ће њему: "Слуго добри, верно си умножио предани ти талант, зато прими припремљени ти венац, и уђи у радост Господа свог ".
А ученицима ће његовим рећи: "Ходите, добро стадо, богословесне овчице врлога пастира, који ради Мене гладовасте и трудисте се, примите Царство које вам је припремљено од постања света".

На многаја љета драги наш Оче Гаврило :)
Ваша духовна чеда у Христу, Ања , Матеа , Лана и Стаменко
Помаже Бог. Оче Гаврило, благословите.
Срећан Вам празник, Сабор Светог Архангела Гаврила, којег ове године славите јубиларни педесети пут као Христов подвижник.
Опростите што се усуђујем да било шта кажем везано за овај Ваш педесетогодишњи подвиг. Наравно да немам права ни по ком основу да то радим, али позивам се на Љубав- дубоку захвалност и дивљење, па Вас молим да то тако и примите.
Када год имам прилику да разговарам, читам или слушам о некоме ко живи монашким животом, дешава се чудна коинциденција да никако не могу да одгонетнем којих је година, тачније увек се изненадим податком о старости и времену проведеном у манастиру. Тако и сада...када помислим на оног дечака у Вама од пре педесет година, који је имао толико Љубави за Господа да му посвети сав свој живот, учини ми се као јако дуг период, а кад помислим на све оно што сте учинили за све нас, за Цркву, питам се како сте успели све то за тако кратко време. Почињем да верујем да ови световни календари и часовници, заправо не могу да измере време у манастиру. Различите су то димензије, различити координатни системи. Претпостављам да су тамо мерне јединице благодатне сузе, скрушена метанија, усрдне молитве...па да по њима Господ дарује наредни степеник, снагу... Једино то, по мени, објашњава како се у очима младог монаха може препознати мудрост старца, а у очима старијег монаха безазленост детета. Једино то објашњава како Ви успевате да, причајући нам о најозбиљнијим темама, мало уз грдњу, мало уз шалу, допрете до сваког од нас и бар на трен изазовете тај осећај потребе и жеље да се мењамо, поправљамо, ревнујемо. Велики је Господ у делима својим! Њему дугујемо неизмерну захвалност што нам је дао Вас да нас волите, спашавате, водите, саветујете, уразумљујете... Не постоје те речи којима бих могла да изразим захвалност за све оно што сте учинили и што још увек чините за мене. Мало је необично то, јер се ми заправо никада нисмо срели, али таква Љубав у Христу- не познаје границе и чуда чини. Заиста, у Христу једино време је Вечност, једини простор је Срце, једини начин је Љубав.
Свим срцем се придружујем молитвеним жељама свих оних душа које осећају исту благодарност што Вас имају, с вером да ће Вам Милостиви Господ, због молитви Пресвете Мајчице наше Богородице и свих Светих, подарити све оно што Вам је потребно за спасење и Живот Вечни.
сестра Јасмина Латиновић


Андјелски чин и андјелски живот, остварен у материјалном телу
"И сваки који је оставио кућу,
или браћу, или сестре, или оца,
или матер, или жену, или
дјецу, или земљу, имена мога
ради, примиже сто пута онолико,
и наследиће живот вјечни. "
(Мт. 19,29)

Први пут сам се чула са оцем Гаврилом у пролеце 2001. године путем телефона, а већ следеће године приликом доласка у Манастир Лепавину и лично сам га упознала. Тада, чини ми се он је на мене оставио неки посебан утисак. Духовник који улива поверење, стално окружен мноштвом поклоника. Он је био и остао за мене идеал православног хришћанина, монаха, вољеног и траженог оца-свештеника који у себи носи светогорски дух из Хиландара.
За мене и моју породицу, долазак у Манастир Лепавину је милост Божија са којом су нам отшкринута врата према правом путу, истини и животу. И поред здравствених проблема који су га мучили увек је налазио времена да одговори на телефонске позиве оних који су тражили савет, духовну поуку и молитвено заступништво пред Иконом Пресвете Богородице Лепавинске. Сваки поклоник који је дошао на поклоњење Икони Пресвете Богородице Лепавинске нахрањен је духовно и телесно са великим трудом и љубављу о.Гаврила и братије манастира. О времену у којем га нисам познавала, писаће боље неко други, кога је милост Бозија спојила са њим. Господ је насем оцу, кроз благослов Високопреосвештенства Митрополита Јована, отворио нови начин комуникације са младим људима који највише времена проводе комуницирајући интернетом. Такву врсту комуникције отац је врло брзо савладао и две књиге које нам је подарио настале су као плод тих разговора са духовном децом, већином омладином из виртуелних сфера које он води и приводи насој Православној вери.
Ове године навршава се 50 година духовног делања у животу о. Гаврила, једне личности која се од младости даровала Христу. Блага светлост изблистава из целокупнога живљења и делања Оца Гаврила. Та светлост даје смисао искушењима и победама, подвизима и радостима које доживљава овај велики игуман, постојани духовник и мисионар:
ВИСОКОПРЕПОДОБНИ АРХИМАНДРИТ - Гаврило (Вучковић)
игуман Манастира Лепавина
На многаја, многаја љета драги оче. Од Бога вам свако добро желим и грлим вас срцем целим!
Сестра у Христу Мира (Јустина)
У Београду, 6. априла 2011. године
ВЕЋ ПЕДЕСЕТ ЛЕТА ПРОЂЕ, КАКО МАНАСТИРУ ПОЂЕ
ЗА СМЕРНОГ ИСКУШЕНИКА, ЈЕДНО МОМЧЕ МИЛОГ ЛИКА
Да најцрње време може,
Изнедрити великана,
С&рсљуо;призивом: "Помози Боже.",
Рећи ће вам ова страна..
Године ратне у мају,
Пре шесет и седам лета,
Балканом руже цветају,
Принову доби планета.
Реч је о дечаку Бори,
Што кроз детињство по гори,
Чуваше кућно им благо,
А по дрвећу црташе,
Док јагањци красе паше,
Оно, што је њему драго.
Од дечјих, нежних прстића,
Остаде безброј крстића.
Рат прош&рсљуо;о, време обнове,
Комунизам, пуно славља...
Бора не штеди ђонове,
Срце - пуно Православља.
Беше април, све мирише,
Птице цвркутом сад буде.
Природа се трансформише,
Сто лепота мами људе.
Баш пре година педесет,
Док Бора беше момчић млад,
Реши да крене Небу лет,
У манастир оде још тад.
Од искушеника Боре
Поста наш отац Гаврило.
Без свог имања и новца,
Преко Тумана, Рајновца,
Преображења и Свете,
Пећке нам Патријаршије,
Поглед доле, срцем горе,
Послушно чедо, мило,
У Скопљу и војску одслужило.
Тринаест година је чио,
На Светој Гори мудрост пио.
У манастиру Хиландару,
Исклесао веру стару.
Јеромонах, већ тврд орах,
За Србијом, мајком пати.
Ко ће стадо да нам врати?
Благослов од Никанора
Отаджбином њега прати.
Трагове лепе ниже,
По светињама многим.
Најзад у Лепавину стиже.
Здушно обнавља светињу.
Радосно множи стадо.
Помаже сваком убогом.
С братијом у послушању,
Аскетском животу, строгом.
Архимандрит Гаврило је,
Данас велик мисионар,
Виртуелног, целог света.
Чеда му: људи и деца.
Праштај Боже овај дар,
Ја у њему видим - свеца.
Сремски Карловци,
Мирјана Јовичић, проф.
06.04.2011.год.

Драги нас оче Гаврило, слава Господу на небесима што нам је подарио таквог духовника у ова тешка времена , да нас крепите , снажите и напајате духовном снагом , током ових свих година вашег монашког живота. А нису то ни мале године 50.деценија ево се навршава од кад сте ви драги Оче Гаврило , кренули Христовим стопама и свој живот посветили Господу и дали жртву за нас грешнике. Пут који сте изабрали те неке далеке 61.године тад већ сте знали да неће бити нимало лак, али ипак кроз сва та тешка искушења кроз која сте пролазили за свих ових 50 година монашког подвига нису вас нимало поколебали да поклекнете на том Божијем путу... Много духовних ствари сте баш Ви Оће на овом нашем простору започели медју првима уз Божију помоћ и по послушању први сте покренули да користите ову нову технологију -интернет у духовне сврхе (помоћу Скѕпе-а и Фацебоок-а) сте нам омогућили уживо да са вама контактирамо и питамо све што смо хтели да знамо о нашој вери,многима сте од нас отворили очи и помогли у решавању неких наших неодумица... Оче знамо да Вам није никад било лако јер искушења су велика са сваким новим даном, али Ви храбро идете тим изабраним уским путем без роптања са осмехом на лицу и срцем пуним љубави за сваког ко се надје у вашој близини.

Драги Господе , Пресвета Богородице и сви Свети молимо вам се за нашег О.Гаврила да му подарите здравља и снаге на овом његовом даљњем животном путу на многаја љета...



Брат Дјуро, сестре Роса и Миланка
Високопреподобном архимандриту оцу Гаврилу најтоплије честитамо 50 година службе Богу и људима! Ваша духовна чеда, отац Владислав Вучановић, Стана Меселджија, Стаменко Мијатовић заједно са свим " ученицима веронауке" у Цркви Рођења Пресвете Богородице на Пашинцу Приједор.
На многаја љета,на многаја љета...!
Свако добро од Господа! Амин!
сестра Стана Меселджија

Питам се да ли је давне 1961.године, крочивши кроз капију манастира Туман, мали Бора слутио колико ће дуго Богу службовати, у којим ће се све светињама мајчице Србије,братске нам Грчке, Македоније, Црне Горе и Хрватске обрести, тамо саслуживати и кандила палити, колико ће душа својим плачним молитвама и пробдивеним ноћима од пропасти сачувати и Богу привести, да ли је док је седам година у Лепавини самовао уопште и слутио колико ће му духових чеда Господ ускоро послати, да ли је слутио да ће га његова послушност одвести у сваки кутак овог земаљског пространства успомоћ нових технологија, да ли је слутио да ће његова рука извући коверту са именом 45. Српског Патријарха..мислим да није јер су чудни путеви Господњи..и ја му желим да још штошта не наслути на овој својој предивној стази..

сестра Јована Чоњић


otac gavrilo i sestra tankosava
Отац Гаврило, госпођа Танкосава и госпођа Светлана.
Њиховом бригом и добротом примљен сам на клинику за васкуларну хирургију у Београду. 01.07.2006.
Оне су бдиле и пратиле ток операције када сам те ноћи оперисан.
Фотографија је начињена у манастиру Лепавина, 27.02.2010.


Помаже Бог, оче, благословите!

На дан славе Сабора Светог Архангела Гаврила овог 2011. лета Господњег, моја породица и ја се молитвено обраћамо нашем драгом оцу Гаврилу Лепавинском, и честитамо му како Имендан, тако и 50 година пастирског служења Господу.

А чије то име носи отац Гаврило? Архангела Гаврила, који је благовестио Дјеви Марији да ће родити Сина Божијег, који је светом Захарију донео благу вест да ће му жена, до тада бездетна Јелисавета, родити сина, који је мироносицама јавио најрадоснију вест да је Христос Васкрсао..., вест, без које Хришћанство не би имало смисла.

И, ето, љубав према Исусу Христу и Цркви Христовој пројавила се и васкрсла у срцу још сасвим малог дечака Боре, који је чувајући своје стадо по сеоским пропланцима, кришом, да га нико не види, цртао крстиће, цркве и манастире на кори дрвећа и пањевима и исто тако тајно, дечијом искреном љубављу, молио се Господу да и њега прими у војску Својих пастира.

Снажна одлучност и велика љубав према Господу, чине да тај дечак, готово дете, исто тако тајно, како га нико од људи не би спречио и поколебао, са торбицом преко рамена, нешто мало хране, у ланеној белој рубашки, одлучно напушта дом и километрима пешачи до манастира, путевима готово потпуно непознатим. И, попут Светога Саве, то уморно момче у сумрак куца на манастирска врата и стрепи да ли ће га ту сад неко примти, да ли ће га схватити, да ли ће га прихватити...?

А Јеванђеље каже: "Много је званих, мало је одабраних". И, ето, од тада је прошло педесет година монашког живота оца Гаврила... Педесет година узношења усрдних молитава Господу и Пресветој Богородици како у српским манастирима, тако и на Светој Гори Атонској, а сада поред иконе Пресвете Богородице Лепавинске, учиниле су да Српска Православна Црква заиста има за свог пастира једног духовног горостаса, духовну величину, оца Гаврила, који је и у наше животе и у животе наших породица уткао неизрециву и дубоку духовну димензију и не само уткао, он то и даље држи под контролом и ни тренутка нам не дозвољава да се успавамо. Ма, само нека се неко усуди да се успава, улењи...! Ето грмљавине родитељске из Лепавине, па ти види шта ћеш!? Ето, то је то велико срце оца Гаврила, увек будно, увек ревносно, увек пуно љубави!

Молимо се Васкрслом Господу и Пресветој Богородици и данашњем Светом Архангелу Гаврилу да нам чувају и сачувају оца Гаврила и да укрепе његово здравље, на многаја љета! АМИН! БОЖЕ, ДАЈ!

Танкосава Дамјановић са породицом


Породица Дамјановић
Од свег срца сам захвална Милостивом Господу што ми је даровао да будем и ја дете Српске Православне Цркве и да кроз поуке и молитве Њених духовника учим како да градим свој духовни пут! Љубав коју нам је Господ даровао кроз наше узоре у монашком свету се не мери нивоом њиховог образовања како многи данас умишљају, већ мером њиховог труда и преображавања ради помоћи нама који због своје гордости тражимо да се они приближе нама, да не бисмо ми морали много да се трудимо. Присуство оца Гаврила, молитвеника са светогорским искуством, у виртуелној димензији данашњих боготражитеља је изузетна реткост и права част за све нас који смо даровани познанством с оцем.
Читајући Духовне разговоре схватила сам да свако од нас који се обратио оцу носи у себи црту усамљености и осећај празнине иако смо окружени многим људима: родитељима, децом, брачним друговима, браћом и сестрама; свако од нас у људима око себе види само своју пустош, јер се не трудимо довољно да отворимо своје срце Господу у молитви. А отац Гаврило, кроз све дивне одговоре које је навела сестра Милица, поручује нам да се молимо, верујемо и трпимо.
Хвала Вам, оче Гаврило, на молитви за нас, на примеру у вери којим нас подржавате и највише на стрпљењу с којим нас слушате и поучавате! Хвала Господу који нам је дозволио да будемо зрак у снопићу Ваших молитава пред иконом Пресвете Богородице Лепавинске!
На многаја љета!

Невена Дамјановић



Драги Оче Гаврило, вољен од Господа.
Хвала Вам на сваком тренутку у ових 50 година, које сте провели сијући љубав и дотичући срца свих оних с којима сте се сусрели. Нека Вас Бог и Пресвета Богородица чувају и воде путем божијим, у Свјетлу и Милости.
сестра Сунчана

Једно велико хвала од још једног срца које сте оплеменили својом несебичном љубави. Хвала на посредовању свјетла и заштите топлог окриља манастира и Богородице Лепавинске! С љубављу и поштовањем,
сестра Јасна

Из друге књиге 'Духовни Разговори', издвајам ове ријечи оца Гаврила:

- За монашки избор био је пресудан мој унутрашњи призив и љубав према монаштву, која је заискрила још кад сам био једанаестогодишњи дечак, а духовност ми је уградио ујак, који је био молитвеник и побожан човек и са те стране као мали сам се трудио да се угледам на њега, јер ми је он био прави пример побожности.
&хеллип;
- Здрав корен вере је, између осталог, подвиг одрицања од много чега овоземаљског. То многима изгледа тешко, али је то једини пут који човека води у рајска насеља и живот вечни. Наравно да се то не може постићи одједном, него постепено, уз Божију помоћ и човекову чврсту вољу да се не враћа на стари, греховни начин живота.
&хеллип;
- Никоме на челу не пише шта има у срцу, тако ни ти не можеш знати како је другим људима, како живе, шта кога мучи у животу... Сваки човјек је тајна за себе.
&хеллип;
- Мораш се трудити да задобијеш смирење, и да се радујеш искушењима која су ти од Господа дата да би постао бољи у духовном животу и ревноснији у испуњавању Божијих заповести. Божије заповести су нам дате да живимо по њима, како бисмо после смрти обитавали у дворима небеским, у Рају, где нема туге, болести и уздисаја.
&хеллип;
- Ето, кад те савлада вирус "лењивитис" можеш да понављаш умну молитву и лежећи у кревету, али да то не буде превише често, јер онда пређе у навику и тако човек постане тешко покретљив. Треба изаћи на чист ваздух, у шетњу. "Лењивитис" је јак, али треба скупити снаге и, уз Божију помоћ, може се савладати.
&хеллип;
- Па, свуда се може пасти, и у свету и у манастиру. То зависи од тога колико је ко јак и да ли зна свој циљ у животу.
&хеллип;
- Да, када би људи знали шта значи благослов, ништа на своју руку не би радили, јер Свети Оци кажу: "Све нам је дозвољено, али нам није све на корист".
&хеллип;
- Када монах даје завете на монашењу, он тада добије и бројанице, које су као духовни мач и оне служе да га стално подсећају на творење умне молитве. Умна молитва никада не престаје и никада не пресушује. Ум треба да је стално запослен Исусовом молитвом, која гласи: "Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног". Када се достигне највиши степан у творењу умне молитве, монах и када легне да спава, Исусова молитва тече и прелива се и у сну. А када се пробуди и устане, он осећа као да је био у некој оази мира, где га је посетила благодат Божија и тај мир се шири и све што је око њега обухвата својим благодатним спокојем, који је свише, од Свевишњег...
&хеллип;
- Ето, тај духовни нектар сам понео са Свете Горе и још га имам и сваким даном настојим да га умножим колико снаге имам и настојим да га поделим свима који га истински траже.
&хеллип;.
- Верујем да се питаш због чега сам ја отишао са Свете Горе. То није била моја воља, али светогорски начин живота и Света Гора нису ишчезли из мога срца и тако ће остати до краја мога овоземаљског живота.
&хеллип;
- Господ нас је упутио да се један с другим сретнемо, на овај виртуелни начин упознамо и да духовно разговарамо. Ништа није случајно под овом капом небеском, јер случај не постоји.
&хеллип;
- Свуда је земља Господња и све што је на њој. Наравно да се човек најлепше осећа на родној груди, па макар живео и у неимаштини. Срећа није у материјалном богатству, јер је оно пропадљиво.
&хеллип;
- С Божијом помоћу и чврстом вољом све се постиже.
&хеллип;
- Радовао бих се да на статистицивидим, док тече молитва на радију, како се број слушалацаповећава. Али, радујем се да има и оволико верника који слушају акатист Пресветој Богородици и интернет веронауку,јер то је духовна веза са манастиром Лепавином и чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске.
&хеллип;
- С Божијом помоћу и чврстом вољом све се постиже.

Милица Бачић


Сјећам се једне своје жеље дубоко усађене негдје у уму или срцу ( још то не могу разликоват у потпуности ) упућене Богу; ех да ми је упознати једног старца Светогорца пред којим би све моје животне тајне биле откривене...тад је све кренуло брзином свјетлости!! Чух да има један манастир не тако далеко од мога мјеста становања којега води о. Гаврило Светогорац, одмах су ме трнци прожели по цијелом тијелу уз питање; па јел могуће? Зар тако Богу могуће жеље срца и молитве испунити? Дођох у манастир и сусрет са о. Гаврилом као да је већ дуго припремљен и очекиван, пресавршен да би био случајан...питао сам о. Гаврила: Оче, па ви ту већ толике године, како да нисам знао за Вас и манастир, а отац каже; е није било вријеме тада да знаш...

Од тада је прошло доста времена и пуно тога превазиђено уз оца Гаврила да сада није лако ни замислити како би све текло и ишло да нисмо уз њега ако не физички, а оно бар виртуелно и умно...наравно, право окрепљење је тек када се бива у његовој близини!!! Ето, године које је отац провео у манастиру сви ми осјетима на индиректан начин и хвала Господу и Пресветој Богородици Лепавинској што су га довеле да нас окупи и води ка извору у овој пустињској долини...Свако добро и да нам о. Гаврило још дуго поживи и пуно школе, благослова и молитве донесе...!!!

Саша Лазић



Ево, сад ће 8 година како смо се упознали, или боље речено како сам Вас упознао у виртуелном свету.Од тада ми је сајт Вашег манастира често био лука у коју сам упловљавао док сам једрио по интернету.Упијао сам све садржаје, а нарочито духовне поуке које су на сајту објављене.Хвала Вам за целокупну подршку коју нам пружате на манастирском сајту, фејсбуку, на радију, у књигама...!
Честитам Вам овај леп и велики јубилеј уз жеље да, Ваш за нас душеористан рад, наставите на многаја љета!
Желим Вам свако добро од Господа и Пресвете Богородице!
Душан Милосављевић




Ненаде након твојих реци свака наса би била сувисна.Хвала Господу насем и теби на овако дивним рецима које си изрекао о нама драгом Оцу Гаврилу..И у моје име цеститам Оцу на истрајности и да настави да зраци у будуце као сто је и ових 50 година..
Светлана Оцокољић
* * *
Како знамо да неко други постоји...тако сто на другоме препознајемо трагове своје молитве за њега
Предраг Тешић
* * *

Најцудније кад цовјек мозе једино да цути о оцу Гаврилу иако је отац свеприсутан у њему.
Радомир Вучић
* * *

Сретан јубилеј, оце Гаврило!!! Нека Вам све ове године борбе буду на спасење. Хвала Богу за све, па и за то сто сам Вас упознала. Барем виртуално...:) Идемо даље...:)
Успут, брат Раде је у праву. Понекад су реци сувисне...
Вера Геровац
* * *

Да се растеретим обавеза мало и стављам пут под ноге до манастира.
Вукашин Момчиловић

* * *

На многаја љета, оче Гаврило! Узвраћамо Вам на Ваше добре благе и топле молитве, на Вашу љубав ускликом литургијским " И со духом твојим!" из овог нашег града Аранђеловца, сплетеног и угнежденог под архангелским крилом благовесника Гаврила!
Срећко Урошевић
* * *
За све Вам хвала, драги оче Гаврило. Слава Богу за све.
Милка Марјановиц
* * *

На многаја љета оче драги...Слава Богу на Вама, Слава Му у векове векова! Амин.
Емилија Ромиц
* * *

Нека Вас Бог драги јос дуго нама позиви !
Даница Тесиц
* * *

На многаја љета!
Драгојло Трифуновиц
* * *

Помазе Бог драги оце Гаврило. Оце захваљујем Богу и Мајци Бозијој сто сте увек за нас ту, сто ме је удостојио да вас упознам. Хвала оце за сваку рец, кроз коју зраци васа љубав коју имате за нас, васу дудуховну децу.
Александра Димитријевиц

* * *

Барбара Милојковић Стевић Помаже Бог, оче, благословите! Срећан Вам имендан!

* * *

Младен Бокур Помаже Бог оче Гаврило! Сречан вам имендан ,на мога ја љета

* * *

Дарко Грубић Помаже Бог оче, благословите мене грешна, сретан Вам празник Сабор Светог Архангела Гаврила и Ваш имендан. Од Господа свако добро и на многаја љета. АМИН.


о.Гаврило пред олтаром

Драги наш оче Гаврило,
са малим закашњењем придружујемо се осталој браћи и сестрама у лијепим жељама и честиткама поводом пола вијека Вашег духовног подвига.На многаја љета,да сте нам живи и здрави ! Хвала Господу који нам је даровао таквога пастира. Божијим промислом и Вашим радом добили смо нову наду и свјетлост у нашим животима. Нека Вас чува Господ и Пресвета Богородица.
Ваши Хорст и Владислава из Бања Луке.

* * *

Хвала јос једном на свему, искрене цеститке за Васих 50 година у манастиру, нека Вас драги Бог води и да Вам снагу да јос много година будете водиц свима нама којима је у овим временима Васа духовна помоц и водство неопходна и драгоцјена.
Нека Вас Господ за Вас труд и доброцинства награди овдје и у вјецности.

Мануела


* * *
Драги оче Гаврило, благословите,

Пола века је прошло од тренутка Вашег монашења и јос више година од тога како сте као дечак кренули Путем Истине и Љубави Божје. Истрајавајући у монашком подвигу, само Ви знате какав сте и колики пут у медјувремену прешли. Ми, који смо Вас на неком његовом делу сусрели ,моземо бити захвални Божијој промисли и милости. Упознала сам Вас пре једанаест година, о Васкршњом посту, када сте као исповедник свештенства Средњоевропске епархије СПЦ у Минххену прихватили разговор за "Вести", најтиражнији дневни лист српске дијаспоре. Први пут сам уопште тада разговарала са једним монахом и духовником. Можда због тога, тај сусрет је и данас сасвим жив у мом сецању.

Сунчан априлски дан у порти цркве Светог Јована Владимира када сам Вам се обратила својим питањима и Ви тихим, једва чујним гласом на њих уздржано одговарали. У међувремену , било је још сусрета, а допала нас је и радост да нас посетите. Ваш поклон, чудотворна икона Пресвете Богородице Лепавинске од тада краси наш дом. Краси га и помаже му. Као и Ваше духовне поуке.

"Најважније је смирење!"- рекли сте једном неколицини нас, а да томе није претходило никакво и ничије питање. Не знам да ли су се други у том тренутку у тим речима препознали, знам само да сам их ја чула као опомену упућену директно немиру у мојој души. На питање како се смирити када свакодневно постоје ствари које човека узнемирују, рекли сте- МОЛИТВОМ! И поучили ме како да се молим. Молила сам се, и деловало је. Молим се, и делује. Моћ молитве се потврдила у чудесним животним преображајима. Верујем да су многи међу огромним бројем људи које сте свих ових година сретали лично, или сада путем интернета, Вашим поукама и усрдним молитвама добили потребни лек за душу и тело. И да смо сви ми сабрани у молитвама за Ваше добро здравље и још много година подвижничког и мисионарског живота.

Ваша сестра у Христу
Мира Грујиц Павловиц

Духовна деца своме оцу Гаврилу Лепавинском у част пола века његовог духовног подвига,
на дан Сабора Архангела Гаврила, 2011.

Ваша писма такође могу бити објављена, пошаљите их на:
њебмастер@манастир-лепавина.орг

Прочитано: 64910 пута

Krst
Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit G. Porfirije

Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Порфирије

Otac Gavrilo

БИОГРАФИЈА ОЦА ГАВРИЛА

Manastirski Casopis PDF

МАНАСТИРСКИ
ЧАСОПИС - PDF

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

МАЊИНСКИ МОЗАИК: ИКОНОГРАФСКИ СПОМЕНИЦИ ЛЕПАВИНСКИ

ARHIMANDRIT GAVRILO U EMISIJI POZITIVNO NA HRT

АРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО У ЕМИСИЈИ "ПОЗИТИВНО" НА ХРТ

Manastir Lepavina

ПРИЛОГ О ИНТЕРНЕТ МИСИОНАРЕЊУ

АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА У ЕМИСИЈИ "ДУХОВНИ МОСТОВИ" НА БХТВ

Manastir Lepavina

МИТРОПОЛИТ ЈОВАН О МИСИОНАРЕЊУ СА НОВИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА У ЕМИСИЈИ "ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА" РТРС

Manastir Lepavina

ПОСНА ЈЕЛА ПО ИЗБОРУ О. ГАВРИЛА
"Христе Боже, благослови јело и пиће слугу Твојих..."

Manastir Lepavina

ORTHODOX MISSION
ПРАВОСЛАВНА МИСИЈА

Manastir Lepavina

РЕЦЕПТИ ЗДРАВЕ И
ЛЕКОВИТЕ ХРАНЕ

Manastir Lepavina

МАЊИНСКИ МОЗАИК

ЧУДЕСНА ИСЦЈЕЉЕЊА

Manastir Lepavina

МАНАСТИРСКО ЦВЕЋЕ

ИЗ ФОТО ОБЈЕКТИВА ЈЕРОЂАКОНА ВАСИЛИЈА

Manastir Lepavina

РЕПОРТАЖА О МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ

О ЧУДЕСНИМ ИСЦЕЛЕЊИМА

Manastir Lepavina

ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ-књига друга" Архимандрита Гаврила (Вучковића)

НА РАДИЈУ СЛОВОЉУБВЕ

Manastir Lepavina

ВИДЕО ПРЕЗЕНТАЦИЈА "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ - КЊИГА ДРУГА"

АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА (ВУЧКОВИЋА)

Manastir Lepavina

СПЦ ХОЛАНДИЈА

ЕПАРХИЈА ЗАПАДНОЕВРОПСКА

Manastir Lepavina

РАДИО СЛОВО ЉУБВЕ

РАДМИЛА МИШЕВ О ПОЛА ВЕКА ДУХОВНОГ ПОДВИГА ОЦА ГАВРИЛА

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

Manastir Lepavina

ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ

Manastir Lepavina

КЛЕСАРСКА РАДИОНИЦА АГИАЗМА

SATELITSKA KARTA I VREMENSKA PROGNOZA

САТЕЛИТСКА КАРТА И ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА

Ekologija i Medicina

ЕКОЛОГИЈА И МЕДИЦИНА