МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Богоносни, Свети отац нашег Православља, Јован Лествичник, једном је написао: "Андјели су светлост монасима, а светлост, пак, свим људима јесте монашки живот." С Божјом помоћу, ових дана, навршава се педесет година од како се једна богољубива душа одазвала позиву Господњем. Ових дана навршава се пола века од како је наш отац Гаврило ступио у манастир.

Жеља за монаштвом код оца Гаврила јавила се још у најранијем детињству. Одрастао је у једној патријархалној, верујућој породици. Одувек је маштао о ризи монашкој. И једног пролећног дана, давног априла 1961. године, почела је та пола века дуга монашка стаза којом он и дан данас корача. Те године отац Гаврило ступа као искушеник у манастир Туман, а потом прелази у манастир Рајиновац. Након три године искушеничког живота, прелази у манастир Раковицу, где 1964. године, прима монашки постриг и бива додељен братству Пећке Патријаршије.

Тамо борави све до 1966. године. Након одслужења војног рока 1967. године, ступа у манастир Дечане, где бива рукоположен у чин јерођакона. Као сабрат манастира Дечани одлази на Свету Гору, у манастир Хиландар. Тамо бива рукоположен у јеромонаха 1980. године, а већ следеће, 1981. године, бива пострижен у малу схиму. Након тринаест година монаховања у врту Пресвете Богородице, 1984. године, на личну молбу, а по благослову духовног оца, старца Никанора, отац Гаврило се враћа у Србију. Исте године бива примљен у Епархију загребачко-љубљанску, где му се на управу додељује манастир Лепавина са манастирском парохијом. Митрополит загребачко- љубљански и целе Италије, господин Јован, произвео га је у чин архимандрита 1994. године. Отац Гаврило је имао ту част да са Светог Јеванђеља изабере коверту са именом његове Светости Патријарха Иринеја. Као разултат његовог плодоносног духовног рада, издате су две књиге "Духовних разговора" вођених са верницима путем Скѕпе програма и друштвене мреже Фацебоок.

Отац Гаврило је у јавности посве необичан монах, јер је један од првих који је савремене технологије искористио у мисионарске сврхе. Захваљујући интернет мисионарењу, отац Гаврило је постао пастир стаду великом, расутом по васцелој планети. У непрестаном контакту са својом духовном децом и верницима широм света, он пружа утеху, охрабрење, наду, он нуди свима духовне поуке и савете, одговора на свакодневне недоумице, било да се налазимо у Београду, Лондону, Бања Луци, Скопљу, Сремским Карловцима, Риму, Атини, или Њујорку... Он упућује и помаже у свакој прилици, чини све да постанемо бољи, истински верујући људи и хришћани.

Педесетогодишњи монашки живот прожет молитвом, постом, духовним напорима, трудовима, учинио га је духовним горостасом наших простора. У својим разговорима непрестано понавља да су молитва, пост, исповест и причест кључ спасења.

У једном од својих духовних разговора каже: "...Молити се Богу није никада доста. Као што је за живот потребна храна и ваздух, тако је и души потребна молитва и разговор са Господом. Творите умну молитву непрестано, у ходу, у раду, кад се седне, кад се легне, пре спавања. Нека ова молитва буде увек са вама: "Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног!"

Судећи по пукама, цео његов живот је молитва, непрестана, умносрдачна, Исусова, која је у његовој души и срцу разгорала љубав према Троједином Богу, Мајци Божијој и свим Светима; молитва, која му је помогла да преброди све невоље, и да са смирењем прими свако искушење. Једно од највећих искушења које га је снашло била је изненадна болест. Али он није поклекнуо духом. Примио ју је као дар Божији и наставио са својим монашким подвизима.

Под својом управом, уз Божју помоћ, за кратко време успео је да васкрсне веома запуштен и руиниран манастир, кога су такође основали светогорски монаси. Доласком оца Гаврила, светиња Лепавинаска заживела је новим животом. Данас, обновљен материјално и духовно, овај манастир је молитвени дом многих, извор духовни, бања Витезда, место обожења и спасења.

Мало, али одабрано братство под игуманским жезлом оца Гаврила, постало је лучезорна светиљка, која осветљава пут мени, теби, свима који су промислом Божијим, на један чудесан начин, постали део манастира Лепавине.

Знајући све ово у души нам је радост и трепет. Ономе коме су светозарни путеви светитеља, преподобних, мученика били и биће поука, узор, надахнуће, желимо још много година доброг трпљена. Господ Бог и Пресвета Мајка Божија нека и даље буду сапутници нашем оцу Гаврилу. Нека га укрепе и чувају од сваког зла на даљем путу његовог монаховања.

Нека за нас овај педесетогодишњи монашки јубилеј оца Гаврила буде потстицај за духовно узрастање, усхођење у вечност и свагдашње пребивање са Господом.

на Благовести, 2011. године

Заиста ме је обрадовала вијест да се ових дана навршава пуних 50 година од Вашег ступања на благословени пут подвижничког живота! Искрено, никад не бих рекао да је прошло тако пуно година. Па то је дупло више него што ја имам година живота?! :) Заблагодарићу Господу Богу, што је мене грешног удостојио Вашег познанства и очинске љубави и пожелити Вам много здравља, среће и обиље духовних добара, на многаја љета!

На дан 08.04./26.03. љета Господњег 2011. (Сабор светог архангела Гаврила)

Слава Богу и искрено од срца честитам 50-и јубилеј монашког ревновања, да Крст Истине који носите буде вјечно благословен, у великом молитвољубљу, носећи га Христочежњиво, у смирењу и великој мудрости, како Вас Бог обдари, а појачавајући сваким даном и на сваком мјесту Богољубље, како наш Свети Ава Јустин каже и свијетлећи сваким даном том Христовом свјетлошћу, која све просвећује, тако и овај душекорисни сајт, Ваш трудољубиви рад, стоји и свијетли на гори, а тама га не обузе, идући Апостолским путем утврђен у вјери, назидан на том крајеугаоном камену, неба и земље, нетварне везе човјека са Богом, стоји слично свијећњаку неугасивога и непролазнога,у овој интернет мрежи међу гријехом, блудом, страхотом и смрћу, али има онај свеспајајући трачак живота и Јеванђељске истине, коју носи сваки Хришћанин у себи, као потенцијал бесконачног, призван на пројаву Светости, којом је обдарен. Како носите Благовјештенско име Гаврило, није без Божијег Промисла, нити може бити без Промисла Бога Живога и Човјекољубивога, кога је Бог послао на земљу као највеће чудо, да Бог постане човјек и човјек Бог, по благодати и љубави у Љубљеном Сину Своме, а како каже Свети Фотије Цариградски :"Када само помислим на Оваплоћење Бога занебеса ми се у глави и срцу, и у свему бићу људском!" Тако нас овај наш заједнички празник који сви славимо заједно са Вама, духовно и молитвено подсјећа да сви угледањем на Христа, слиједећи Његов пут можемо кроз Вас и Ваш трудољубиви подвиг стићи и превазићи и самога себе, остављајући сво земаљско и винувши се у небеска пространства изградити све оне Синајске духовне бедеме-видике у нама и око нас. Ништа није вјечно осим Бога који нас чини вјечнима и непролазнима у радости заједнице са Њим!

Господ дјелује у овоме свијету и преко људи, који су својим подвигом себе освештали и уздигли изнад свјетовног и приземног, а онда се и Господ непрестано прославља у њима и њима Бог даје велике дарове. Рецимо, да зраче свјетлошћу, топлином љубави и жртве и радошћу у Духу Светом.

Небоземног изобиља и сваког истинског добра, у облагодаћеном даљем врлинском стваралаштву, на путу Христа и живота по Јеванђељу, нека би Господ даровао и милошћу својом овјенчао, Вас и братију манастира Лепавина, све нас заједно у литургијској саборности Бога Живога, на многаја љета, у радости и нађености смисла свега дарованог и умноженог. Молимо Вас да се сјећате свих нас у својим богоугодним молитвама, који Вас сви носимо у срцима својим, да пред Пријестолом Господњим уздижете руке и ум спуштен у срце, а молитве опроштаја и оне мрве милости, малога у бесконачном, за све нас као и за сав васељенски народ. "Сјећајте се старјешина ваших који вам проповиједаше ријеч Божију..." Јев. 13,7 Амин, Боже дај! У Христу, истински и штедро са великим поштовањем,

Сриједа, 24. март / 06. април 2011.доброте Господње

Преподобни Захарије

п.с.у прилогу нешто за Вас: Ортходоџ мусиц-Дивна Љубојевиц-Гаврило
http://www.youtube.com/watch?v=U4onIRad3s0&feature=related

Са само 17 година, благодат Божија довела је оца Гаврила у манастир као младог искушеника. Од тада, пуних педесет година служи Богу и људима, и својом молитвом и љубављу многе од нас духовно утврђује и припрема да све више и више волимо Христа.

Ово ме понукало да мало застанем, затворим очи и докучим, негдје дубоко у себи, дан кад сам први пут срела оца Гаврила. То је било прије шест,седам година. Полазећи у Лепавину, понијела сам књигу посвећену пакрачкој Епископији. Сматрала сам да је корисније да је поклоним манастиру, него да стоји у мојој библиотеци. По завршеној Литургији, пришла сам Оцу и пружила књигу. Он ју је погледао и рекао:"Што си је мени донијела, иди носи је у библиотеку!" Јој, како сам била љута! Па зар тако да ми се обраћа, а ја сам мислила на манастир и њега кад сам понијела књигу (јесам ли? или сам мислила на себе?). Па, могао је бар рећи хвала...! И тако , госпођа Гордост је све више расла у мени. Љута, чекала сам повратак кући. Кренула сам према аутобусу и сусрела дубоки поглед и пружену руку за благослов. То је ваљда онај тренутак кад се очи напуне, а срце одледи. У само једном дјелићу, Отац ме без и једне изговорене ријечи показао шта значи мир, љубав и кротост. Помислих да и најмањи гњев изазива зло. Рјешавај се ега и гордости! То су биле мисли које су ме прожимале кад сам дотакла Оцу руку.

Љубав, љубав, љубав! То је оно што о. Гаврило шири - топла љубав према Христу и свима нама. На свом мисионарском путу, својим непогрешивим духовним чулом, препознао је потребу ширења православне ријечи путем интернет мреже и тад је започео велики подухват изградње једног новог виртуалног храма, у ком су многи од нас пронашли Његову очинску заштиту. Као највећи вид благодарности, за непотрошиво духовно богатство, отац Гаврило је пред Богом позван да својом руком спроведе Божију вољу и из Јеванђеља извуче коверат са именом српског патријарха Иринеја. Какве ли части и доказа апсолутне послушности небеском Оцу! Овдје нећу да помињем Скѕпе, прељепе двије књиге духовних разговора, радио Благовести, Фацебоок... јер о томе је толико тога већ речено, само ћу рећи да све то заједно буди вјеру, помаже да се рјешвамо заблуда и отвара хоризонте ка благословеноме Царству Оца и Сина и Светога Духа.

Драги наш, Оче желим Вам да Божијом вољом, још дуго поживите као вјесник Божије радости, љубећи и приносећи себе свима као и до сад - несебично и благо.

Многопоштовано Оче Гаврило , сваки дан се трудим да узносећи молитве захваљујем Господу и Пресветој Богородици што ме Божија промисао упути за Светог Саву 2007 године у манастир Лепавину , на Извор Воде Живе. Руковођени вашим безграничним трудом за спасење душа наших , читамо, слушамо ,гледамо и упијамо све са Извора Воде Живе. Ваше мисионарење на начин који је многима до недавно био готово незамислив доноси неслућене плодове које сте Ви препознали и поступивши по послушању свог Митропилита Јована а проповиједајући по тој паучини небеској ,ушли у ЏЏИ вијек као први интернет мисионара Српске Православне Цркве .

Вашим светим молитвама даће Бог као што рече Преподобни отац Теодосије, игуман Печерски :
"Ево ја, Господе, и деца коју васпитах духовном Твојом храном; и ево, Господе, ученика мојих, доведох ти ове које научих да све житејско презру, и Тебе јединога Господа и Бога заволе. Ево, о Владико, стада богословесних Твојих оваца, чијим пастиром ме Ти беше учинио, и које напасох на Твоме божанском пашњаку, и доведох Ти њих које сачувах чисте и непорочне."
А Господ ће њему: "Слуго добри, верно си умножио предани ти талант, зато прими припремљени ти венац, и уђи у радост Господа свог ".
А ученицима ће његовим рећи: "Ходите, добро стадо, богословесне овчице врлога пастира, који ради Мене гладовасте и трудисте се, примите Царство које вам је припремљено од постања света".

На многаја љета драги наш Оче Гаврило :)

Срећан Вам празник, Сабор Светог Архангела Гаврила, којег ове године славите јубиларни педесети пут као Христов подвижник.

Опростите што се усуђујем да било шта кажем везано за овај Ваш педесетогодишњи подвиг. Наравно да немам права ни по ком основу да то радим, али позивам се на Љубав- дубоку захвалност и дивљење, па Вас молим да то тако и примите.

Када год имам прилику да разговарам, читам или слушам о некоме ко живи монашким животом, дешава се чудна коинциденција да никако не могу да одгонетнем којих је година, тачније увек се изненадим податком о старости и времену проведеном у манастиру. Тако и сада...када помислим на оног дечака у Вама од пре педесет година, који је имао толико Љубави за Господа да му посвети сав свој живот, учини ми се као јако дуг период, а кад помислим на све оно што сте учинили за све нас, за Цркву, питам се како сте успели све то за тако кратко време. Почињем да верујем да ови световни календари и часовници, заправо не могу да измере време у манастиру. Различите су то димензије, различити координатни системи. Претпостављам да су тамо мерне јединице благодатне сузе, скрушена метанија, усрдне молитве...па да по њима Господ дарује наредни степеник, снагу... Једино то, по мени, објашњава како се у очима младог монаха може препознати мудрост старца, а у очима старијег монаха безазленост детета. Једино то објашњава како Ви успевате да, причајући нам о најозбиљнијим темама, мало уз грдњу, мало уз шалу, допрете до сваког од нас и бар на трен изазовете тај осећај потребе и жеље да се мењамо, поправљамо, ревнујемо. Велики је Господ у делима својим! Њему дугујемо неизмерну захвалност што нам је дао Вас да нас волите, спашавате, водите, саветујете, уразумљујете... Не постоје те речи којима бих могла да изразим захвалност за све оно што сте учинили и што још увек чините за мене. Мало је необично то, јер се ми заправо никада нисмо срели, али таква Љубав у Христу- не познаје границе и чуда чини. Заиста, у Христу једино време је Вечност, једини простор је Срце, једини начин је Љубав.

Свим срцем се придружујем молитвеним жељама свих оних душа које осећају исту благодарност што Вас имају, с вером да ће Вам Милостиви Господ, због молитви Пресвете Мајчице наше Богородице и свих Светих, подарити све оно што Вам је потребно за спасење и Живот Вечни.

ВЕЋ ПЕДЕСЕТ ЛЕТА ПРОЂЕ, КАКО МАНАСТИРУ ПОЂЕ

Да најцрње време може,

Изнедрити великана,

С&рсљуо;призивом: "Помози Боже.",

Рећи ће вам ова страна..

Године ратне у мају,

Пре шесет и седам лета,

Балканом руже цветају,

Принову доби планета.

Реч је о дечаку Бори,

Што кроз детињство по гори,

Чуваше кућно им благо,

А по дрвећу црташе,

Док јагањци красе паше,

Оно, што је њему драго.

Од дечјих, нежних прстића,

Остаде безброј крстића.

Рат прош&рсљуо;о, време обнове,

Комунизам, пуно славља...

Бора не штеди ђонове,

Срце - пуно Православља.

Беше април, све мирише,

Птице цвркутом сад буде.

Природа се трансформише,

Сто лепота мами људе.

Баш пре година педесет,

Док Бора беше момчић млад,

Реши да крене Небу лет,

У манастир оде још тад.

Од искушеника Боре

Поста наш отац Гаврило.

Без свог имања и новца,

Преко Тумана, Рајновца,

Преображења и Свете,

Пећке нам Патријаршије,

Поглед доле, срцем горе,

Послушно чедо, мило,

У Скопљу и војску одслужило.

Тринаест година је чио,

На Светој Гори мудрост пио.

У манастиру Хиландару,

Исклесао веру стару.

Јеромонах, већ тврд орах,

За Србијом, мајком пати.

Ко ће стадо да нам врати?

Благослов од Никанора

Отаджбином њега прати.

Трагове лепе ниже,

По светињама многим.

Најзад у Лепавину стиже.

Здушно обнавља светињу.

Радосно множи стадо.

Помаже сваком убогом.

С братијом у послушању,

Аскетском животу, строгом.

Архимандрит Гаврило је,

Данас велик мисионар,

Виртуелног, целог света.

Чеда му: људи и деца.

Праштај Боже овај дар,

Ја у њему видим - свеца.

Драги нас оче Гаврило, слава Господу на небесима што нам је подарио таквог духовника у ова тешка времена , да нас крепите , снажите и напајате духовном снагом , током ових свих година вашег монашког живота. А нису то ни мале године 50.деценија ево се навршава од кад сте ви драги Оче Гаврило , кренули Христовим стопама и свој живот посветили Господу и дали жртву за нас грешнике. Пут који сте изабрали те неке далеке 61.године тад већ сте знали да неће бити нимало лак, али ипак кроз сва та тешка искушења кроз која сте пролазили за свих ових 50 година монашког подвига нису вас нимало поколебали да поклекнете на том Божијем путу... Много духовних ствари сте баш Ви Оће на овом нашем простору започели медју првима уз Божију помоћ и по послушању први сте покренули да користите ову нову технологију -интернет у духовне сврхе (помоћу Скѕпе-а и Фацебоок-а) сте нам омогућили уживо да са вама контактирамо и питамо све што смо хтели да знамо о нашој вери,многима сте од нас отворили очи и помогли у решавању неких наших неодумица... Оче знамо да Вам није никад било лако јер искушења су велика са сваким новим даном, али Ви храбро идете тим изабраним уским путем без роптања са осмехом на лицу и срцем пуним љубави за сваког ко се надје у вашој близини.

Драги Господе , Пресвета Богородице и сви Свети молимо вам се за нашег О.Гаврила да му подарите здравља и снаге на овом његовом даљњем животном путу на многаја љета...

Високопреподобном архимандриту оцу Гаврилу најтоплије честитамо 50 година службе Богу и људима! Ваша духовна чеда, отац Владислав Вучановић, Стана Меселджија, Стаменко Мијатовић заједно са свим " ученицима веронауке" у Цркви Рођења Пресвете Богородице на Пашинцу Приједор.

На многаја љета,на многаја љета...!

Свако добро од Господа! Амин!

Питам се да ли је давне 1961.године, крочивши кроз капију манастира Туман, мали Бора слутио колико ће дуго Богу службовати, у којим ће се све светињама мајчице Србије,братске нам Грчке, Македоније, Црне Горе и Хрватске обрести, тамо саслуживати и кандила палити, колико ће душа својим плачним молитвама и пробдивеним ноћима од пропасти сачувати и Богу привести, да ли је док је седам година у Лепавини самовао уопште и слутио колико ће му духових чеда Господ ускоро послати, да ли је слутио да ће га његова послушност одвести у сваки кутак овог земаљског пространства успомоћ нових технологија, да ли је слутио да ће његова рука извући коверту са именом 45. Српског Патријарха..мислим да није јер су чудни путеви Господњи..и ја му желим да још штошта не наслути на овој својој предивној стази..

сестра Јована Чоњић

Отац Гаврило, госпођа Танкосава и госпођа Светлана.
Њиховом бригом и добротом примљен сам на клинику за васкуларну хирургију у Београду. 01.07.2006.
Оне су бдиле и пратиле ток операције када сам те ноћи оперисан.
Фотографија је начињена у манастиру Лепавина, 27.02.2010.

Помаже Бог, оче, благословите!

На дан славе Сабора Светог Архангела Гаврила овог 2011. лета Господњег, моја породица и ја се молитвено обраћамо нашем драгом оцу Гаврилу Лепавинском, и честитамо му како Имендан, тако и 50 година пастирског служења Господу.

А чије то име носи отац Гаврило? Архангела Гаврила, који је благовестио Дјеви Марији да ће родити Сина Божијег, који је светом Захарију донео благу вест да ће му жена, до тада бездетна Јелисавета, родити сина, који је мироносицама јавио најрадоснију вест да је Христос Васкрсао..., вест, без које Хришћанство не би имало смисла.

И, ето, љубав према Исусу Христу и Цркви Христовој пројавила се и васкрсла у срцу још сасвим малог дечака Боре, који је чувајући своје стадо по сеоским пропланцима, кришом, да га нико не види, цртао крстиће, цркве и манастире на кори дрвећа и пањевима и исто тако тајно, дечијом искреном љубављу, молио се Господу да и њега прими у војску Својих пастира.

Снажна одлучност и велика љубав према Господу, чине да тај дечак, готово дете, исто тако тајно, како га нико од људи не би спречио и поколебао, са торбицом преко рамена, нешто мало хране, у ланеној белој рубашки, одлучно напушта дом и километрима пешачи до манастира, путевима готово потпуно непознатим. И, попут Светога Саве, то уморно момче у сумрак куца на манастирска врата и стрепи да ли ће га ту сад неко примти, да ли ће га схватити, да ли ће га прихватити...?

А Јеванђеље каже: "Много је званих, мало је одабраних". И, ето, од тада је прошло педесет година монашког живота оца Гаврила... Педесет година узношења усрдних молитава Господу и Пресветој Богородици како у српским манастирима, тако и на Светој Гори Атонској, а сада поред иконе Пресвете Богородице Лепавинске, учиниле су да Српска Православна Црква заиста има за свог пастира једног духовног горостаса, духовну величину, оца Гаврила, који је и у наше животе и у животе наших породица уткао неизрециву и дубоку духовну димензију и не само уткао, он то и даље држи под контролом и ни тренутка нам не дозвољава да се успавамо. Ма, само нека се неко усуди да се успава, улењи...! Ето грмљавине родитељске из Лепавине, па ти види шта ћеш!? Ето, то је то велико срце оца Гаврила, увек будно, увек ревносно, увек пуно љубави!

Молимо се Васкрслом Господу и Пресветој Богородици и данашњем Светом Архангелу Гаврилу да нам чувају и сачувају оца Гаврила и да укрепе његово здравље, на многаја љета! АМИН! БОЖЕ, ДАЈ!

Танкосава Дамјановић са породицом

Од свег срца сам захвална Милостивом Господу што ми је даровао да будем и ја дете Српске Православне Цркве и да кроз поуке и молитве Њених духовника учим како да градим свој духовни пут! Љубав коју нам је Господ даровао кроз наше узоре у монашком свету се не мери нивоом њиховог образовања како многи данас умишљају, већ мером њиховог труда и преображавања ради помоћи нама који због своје гордости тражимо да се они приближе нама, да не бисмо ми морали много да се трудимо. Присуство оца Гаврила, молитвеника са светогорским искуством, у виртуелној димензији данашњих боготражитеља је изузетна реткост и права част за све нас који смо даровани познанством с оцем.
Читајући Духовне разговоре схватила сам да свако од нас који се обратио оцу носи у себи црту усамљености и осећај празнине иако смо окружени многим људима: родитељима, децом, брачним друговима, браћом и сестрама; свако од нас у људима око себе види само своју пустош, јер се не трудимо довољно да отворимо своје срце Господу у молитви. А отац Гаврило, кроз све дивне одговоре које је навела сестра Милица, поручује нам да се молимо, верујемо и трпимо.
Хвала Вам, оче Гаврило, на молитви за нас, на примеру у вери којим нас подржавате и највише на стрпљењу с којим нас слушате и поучавате! Хвала Господу који нам је дозволио да будемо зрак у снопићу Ваших молитава пред иконом Пресвете Богородице Лепавинске!
На многаја љета!

Невена Дамјановић

Александра Димитријевиц

* * *

Барбара Милојковић Стевић Помаже Бог, оче, благословите! Срећан Вам имендан!

* * *

Младен Бокур Помаже Бог оче Гаврило! Сречан вам имендан ,на мога ја љета

* * *

Дарко Грубић Помаже Бог оче, благословите мене грешна, сретан Вам празник Сабор Светог Архангела Гаврила и Ваш имендан. Од Господа свако добро и на многаја љета. АМИН.


Драги оче Гаврило, благословите,

Пола века је прошло од тренутка Вашег монашења и јос више година од тога како сте као дечак кренули Путем Истине и Љубави Божје. Истрајавајући у монашком подвигу, само Ви знате какав сте и колики пут у медјувремену прешли. Ми, који смо Вас на неком његовом делу сусрели ,моземо бити захвални Божијој промисли и милости. Упознала сам Вас пре једанаест година, о Васкршњом посту, када сте као исповедник свештенства Средњоевропске епархије СПЦ у Минххену прихватили разговор за "Вести", најтиражнији дневни лист српске дијаспоре. Први пут сам уопште тада разговарала са једним монахом и духовником. Можда због тога, тај сусрет је и данас сасвим жив у мом сецању.

Сунчан априлски дан у порти цркве Светог Јована Владимира када сам Вам се обратила својим питањима и Ви тихим, једва чујним гласом на њих уздржано одговарали. У међувремену , било је још сусрета, а допала нас је и радост да нас посетите. Ваш поклон, чудотворна икона Пресвете Богородице Лепавинске од тада краси наш дом. Краси га и помаже му. Као и Ваше духовне поуке.

"Најважније је смирење!"- рекли сте једном неколицини нас, а да томе није претходило никакво и ничије питање. Не знам да ли су се други у том тренутку у тим речима препознали, знам само да сам их ја чула као опомену упућену директно немиру у мојој души. На питање како се смирити када свакодневно постоје ствари које човека узнемирују, рекли сте- МОЛИТВОМ! И поучили ме како да се молим. Молила сам се, и деловало је. Молим се, и делује. Моћ молитве се потврдила у чудесним животним преображајима. Верујем да су многи међу огромним бројем људи које сте свих ових година сретали лично, или сада путем интернета, Вашим поукама и усрдним молитвама добили потребни лек за душу и тело. И да смо сви ми сабрани у молитвама за Ваше добро здравље и још много година подвижничког и мисионарског живота.

Ваша сестра у Христу
Мира Грујиц Павловиц

Духовна деца своме оцу Гаврилу Лепавинском у част пола века његовог духовног подвига,

на дан Сабора Архангела Гаврила, 2011.

Ваша писма такође могу бити објављена, пошаљите их на:
њебмастер@манастир-лепавина.орг