МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Отац Гаврило уочи пострига у малу схиму

*** Помаже Бог, оче, благословите! Кад год могу, ја поново "прелиставам" странице рубрике "Одговори духовника" на Вашем сајту и после једног читања схватих да сама за себе гласно изговорих: "Богу хвала, па ово је тако потребно у ово данашње смутно време". Заиста је несвакидашње и, коначно, сасвим нешто ново на духовној сцени Српске Правславне Цркве, да један духовник окупи толико чеда духовних преко интернета и да се уопште јавља на скајп верницима?

отац Гаврило - Бог благословио, сестро Танкосава! Да, врло радо се јављам на скајп и разговарам са свим посетиоцима, којима је потребна духовна помоћ или савет духовника. Једноставно такав вид мисионарења сматрам како својим послањем тако и послушањем. Стадо је велико, а посленика је мало.

Постриг о.Гаврила у малу схиму током бденија на манастирску славу у Хиландару 1981.г.

*** Изузетно је интересантан Ваш разговор са братом Р. Које је то било време када сте разговарали са њим и колико је трајао ваш разговор?

отац Гаврило - То је само промисао Божија. Тог јутра око четри сата, када сам се пробудио, сетио сам се да треба да погледам неки материјал, који је био спремљен за објављивање на страници нашег сајта, јер као уредник сајта, тражим да све и сам прегледам. А онда сам видео да ми се на скајпу први пут појавио један брат. Јасно је да ако се неко у то доба јавља, да му је сигурно потребан неко са киме би поразговарао, можда растеретио душу или тражио савет да помогне другоме. И, тако ступисмо у контакт преко скајпа, ја оставих своје прегледање достављеног материјала, јер се наш духовни разговор продужи око три сата. Можда би трајао и дуже, али ја сам већ морао да се припремим за служење Свете Литургије.

*** Тај брат је изгледа трагао баш за Вама, оче, ипак се изненадио да сте са оне стране виртуелног неба баш Ви, отац Гаврило Лепавински лично? Зашто је био готово неповерљив?

отац Гаврило - Много се изненадио када је схватио да сам то заиста ја, а онда је изразио своје велико задовољство што један духовник уопште контактира преко скајпа, како са својим духовним чедима, тако и са осталим верујућим људима и још даје одговоре на духовна питања.

*** Имам утисак да је брат Р. верујући млади човек и, ето, баш је Вама желео да исприча како скајп, односно интернет саобраћај уопште, користе млади, у чему је и сам учествовао, играјући игру младости, али, он лично је то радио да би некога спасио, младу девојку, која је могла да падне у најдубљу провалију, не знајући ни шта чини, ни са чим се игра?

отац Гаврило - Тај младић врло вешто преко интернета улази у виртуалну паучину. Велика је срећа па је он верујући човек и својим јављањем жели само да помогне другима, тако да га ја сада посматрам као једног истинског мисионара, а Господ ће га за његово дело стоструко наградити. Лично његов избор и пут мисионарења је прилично трновит, али у Царство Небеско се не иде по ружама.

Једна од страница дневника Оца Гаврила настала за време боравка у манастиру Филотеју
-Кликните да видите увећану слику-

*** Много сте га обрадовали, оче, своје одушевљење и пријатно чудјење није могао да сакрије, сада сигурно поново жели са Вама да се чује и да се види.

отац Гаврило - Тог јутра смо се упозали на овај виртуелни начина, а нешто касније већ ми се јавио и изразио жељу да дође и да се поклони Лепавинској светињи, Чудотворној Икони Пресвете Богородице Лепавинске, као и да се лично упознамо и да се упозна са целим братством лепавинским. Колико је њему значило моје јављање преко скајпа видим из његове реченице којом само каже: - "Оче Гаврило, тако сте ми прирасли за срце!"
То само значи колико му је у тим раним јутарњим сатима био потребан неко ко ће да га саслуша, чује, схвати, поучи...

***А што се те младе девојке тиче,оче, из његове исповести види се једно посрнуће како те младе девојке, тако и многих младих. Како то да су млади људи порушили све мостове који воде ка Господу?

отац Гаврило - Младе, на жалост нико није ни научио да иду Господњим путем и да се чувају од греха. Они чак и не знају шта је грех. Невоља је што је то случај код већине младих људи. Већ су и њихови родитељи окренули ледја Богу. Зато ме много радује када се овако млад човек појави и у улози Боготражитеља и у улози мисионара. А Господ је уредио да се може мисионарити и путем интернета, само то треба препознати и загрејати своје срце и за друге људе, као што је то урадио овај младић.

***И Ви сте, оче, били млади, али сте ипак изградили своју дугачку, дугачку духовну лествицу. Какав је пут био до те градјевине?

отац Гаврило - Ја сам растао у једној патријархалној сеоској породици. Живот на селу је нешто сасвим друго у односу на градски начин живљења. Од малих ногу сам маштао о ризи монашкој, Богу се молио, ишао редовно на службу Божију, упијао беседе, које су после сваке Литургије приредјиване у кући неког домаћина у селу, чак и уз неко скромно послужење. Све је подсећало на трпезу љубави. Тада то није било у парохијском дому. Ту би највећи познаваоци Светог Писма и Јевандјеља беседили, сећам се, о родјењу малог Исуса, Пресвете Богородице, животу светитеља, певале се духовне песме, читала се житија светаца и сви смо били као једна породица. А онда је у мојој шеснаестој години уследила моја одлука да ступим у манастир и уследио је скори одлазак. Цео мој монашки пут ме пратила Царица Небеска. Тако је било тада, тако је и данас. Никада није било лако, али никада није било ни тешко, јер све се савлада уз Божију помоћ и усрдну молитву.

Отац Гаврило као дечак Бора са 11 година у окружењу мајчине фамилије

***Сада ни сами не можете да избројите колико имате духовних чеда. Можете ли свима стићи и помоћи, јер ваља засвирати и за појас заденути?

отац Гаврило - Када отац воли своју децу, ту тада нема умора, тим пре духовну децу, јер она су њему од Господа дата да се о њима духовно брине и да их духовно води...Оно на чему инсистирам јесте послушање, јер то је за њих велика духовна корист. Ништа није добро радити што је у супротности са благословом духовника. То је Богу угодно и Богом благословено.

*** Оче, када сам ја стидљиво улазила у веру, сећам се како сам питала једног монаха зашто људи траже од њега благослов? А он ми каже: "Када прилазиш свештеном лицу, ти од њега тражиш благослов, а он те закрсти и каже: "Бог благословио!" А Господ зна за шта ће те благословит, јер само Он зна шта је нама најпотребније и шта нам је на корист". И сада ја, оче, за сваки посао трчим по благослов...Никуда, никуда без благослова.

отац Гаврило - Да, када би људи знали шта значи благослов, ништа на своју руку не би радили, јер Свети Оци кажу, "Све нам је дозвољено, али нам није све на корист".

*** Оче, да ли ће по Вашем мишљењу млади спасити своје родитеље? Какво је Ваше искуство до сада? Видим да се Вама углавном млади обраћају.

отац Гаврило - Јесте, већина су млади. Њима је потребна велика духовна помоћ. Никада у свету није било више искушења као сада и многи млади су то схватили и не желе да се надју у вртлогу непомјаника. Многи, на жалост ништа још не схватају и њима ништа није страно. А кад их заљуља демонска колевка, тешко је из ње изаћи. Млади људи би морали да имају духовника који ће духовно да их води. Често ме питају млади како да надју духовника? Ја им увек саветујем да се прво обрате свом парохијском свештенику. Он је задужен за своју парохију и он је дужан да својим парохијанима пружи све врсте духовне помоћи. А што се тиче поредјења старих и младих, и ко ће кога да спаси, сваки одрастао човек је дорастао а и дужан је да се о себи стара, да прво почисти у својој кући. Ако неко неће уским Христовим путем Православља, непомјаник никада не спава и увек је ту да му отвори широки пут разврата, пијанства, алкохола, дроге, непоштовања родитеља, који води право у пакао. А Господ је свима пружио руку спасења. Сви родјени на земљи имају исту могућност да се спасе. Сада је на њима коме ће пружити руку и коме ће поверити своју душу..

*** Ваљда због тих младих верника и оних који тек улазе у веру, Ваш дух је тако младалачки, тако ведар, тако пријемчив и сви Вам готово одмах и без резерве верују?

отац Гаврило - Да, и сам запажам да је тако, а шта је то, Господ зна? Ја се само трудим да сведочим то што ми је дато од Господа. Ако ми је дат макар и један таланат, сматрам да Господ од мене тражи да га колико год могу пута умножим, јер ће се то од мене и тражити када једнога дана додјем на Његов Суд. То важи и за све. Свакога ће Господ питати колико је умножио своје таланте, који су му даровани од Њега Самог, или га је можда закопао у земљу. Зато сваки духовник, игуман, епископ, старешина уопште треба да препозна таланте својих послушника монаха, које је сам Господ даровао тим талантима, па да им омогући умножавање својих дарова Божијих, наравно, како за спасење своје душе тако и многих других. Једна прочитана реч или изречена у право време може да спаси некоме и сам живот. Када ми Господ покаже да неко има неки душекорисан дар, ја га упорно просто терам да то не закопа, него да се и сам изненади какав дар има, јер то је њему лично на духовну корист, а и свима који то прочитају, чују, запамте, примене...па и самом духовнику. Велики је грех спречавати нечије духовно послање. Заиста, никада се не зна да ли макар и само једна реч објављена на страници књиге, интернета, часописа, или изговорена, може да спаси некога. Једна сестра је доктор наука на електротехничком факултету, а већ је за наш сајт превела око 2000 духовних текстова са руског језика. Потпуно је изненадјена, али је сада веома срећна и осећа духовну радост док их преводи и велико смирење.

Богу се захваљујем и веома сам благодаран Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Јовану, који је просто пророчки благословио куповину компјутера у манастир Лепавину. Ја сам се мало бунио, јер сам се плашио да ми та "кутија" не ремети молитвени поредак, али је Митрополит инсистирао на куповини рачунара и управо је говорио о великој могућности мисионарског рада путем интернет саобраћаја. Пошто је то било и послушање и благослов, братија и ја латили смо се учења и сада, Богу хвала, нашу страницу посећује дневно од 1000-1800 посетилаца. Свакодневно се умножава мало стадо, које тражи духовну храну, тражи пастира.

*** Читала сам и о Вашем Дневнику, оче, то је једна велика ризница. Како се тако код Вас умножава тај нектар из Врта Пресвете Богородице?

отац Гаврило - Ето, тај духовни нектар сам понео са Свете Горе и још га имам и сваким даном настојим да га умножим колико снаге имам и настојим да га поделим свима који га истински траже.

Почетак једног од дневника Оца Гаврила насталог на Светој Гори
-Кликните да видите увећану слику-

***Света Гора је велика светиња и само одабрани Христови војници могу да ходе и да бораве на њој. Како сте Ви, оче, овладали умном молитвом, да ли сте са Исусовом молитвом најближи Богу?

отац Гаврило - Када монах даје завете на монашењу, он тада добије и бројанице, које су као духовни мач и оне служе да га стално подсећају на творење умне молитве. Умна молитва никада не престаје и никада не пресушује. Ум треба да је стално запослен Исусовом молитвом, која гласи: "Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног". Када се достигне највиши степан у творењу умне молитве, монах и када легне да спава, Исусова молитва тече и прелива се и у сну. А када се пробуди и устане, он осећа као да је био у некој оази мира, где га је посетила благодат Божија и тај мир, шири се и све што је око њега обухавата својим благодатним спокојем, који је задобио молитвом свише, од Свевишњег...

Келија у којој је боравио отац Гаврило 13 година

***Живети на Светој Гори може само Христов изабраник. Многи би желели да их приме светиње Свете Горе и да макар осете тај нектар, али није то свима дато?

отац Гаврило - Сви смо ми само људи, још смо на земљи и онда много зависи од тога ко како испуњава дати завет Господу...

***Ваши сусрети на Каруљи са старцем Стефаном Србином су од непроцењиве вредности? Колика је само његова духовна дубина, а ви млад монах? Како је проверавао ваше послушање?

отац Гаврило - Одлазећи често код старца по духовну храну, многоме сам се од њега научио. Једном када сам дошао код њега након 2 сата пешачења, јер се другачије до његове келије и не моће доћи, да би проверио моје послушање и смирење, дао ми је да већ у рану зору оперем неке флаше. Наредио ми је да их перем испред пчељињих кошница. Како се Сунце тек радјало, тако су и пчелице почеле да излазе из својих кошница. Шта сам могао, прекрстио сам се и послушање извршио. Наравно, ни једна пчела ме није ујела, прво, знао сам да се и отац моли за мене, а друго, Каруља је препуна монашких молитава, па су и пчеле, а и остале животиње тамо мирне и благодатне. Па то су пчеле, Божија створења из Врта Пресвете Богородице!

***Чула сам појање оца Стефана, певао је тропар Светој Тројици. Који је то глас, оче? То тако пријања за срце. Стално бих га слушала и често га певушим у себи. Благословите, оче, да нашим читаоцима пустимо линк, где се може чути појање старца Стефана.

отац Гаврило - Па то је андјеоски глас са Каруљским напевом! Видиш да отац Стефан пева као дете, као андјео. То говори о чистоти његовог живљења, а његов живот је непрекидна молитва.

*** Како се отац Стефан односио према непослушнима који би га посећивали?

отац Гаврило - Ја сам старца беспрекорно слушао и мене је увек са радошћу дочекивао, као најрођенијег сина или духовно чедо. Знао сам да старац непослушнима затвара своја врата и зато сам све са смирењем подносио, само да бих што више био са њим и да га својом непослушношћу не растужим. Непослушне монахе никако није волео и није их примао.

***Види се да је отац Стефан волео и цвеће и животиње. Како сте Ви видели ту љубав монаха испосника?

Отац Стефан са мачком Цанетом

отац Гаврило - Отац Стефан је био дубоко свестан да живи на светом месту. Он је толико очисто своју душу, да су га заиста све животиње просто волеле и он је са њима разговарао. И цвеће је много волео, гајио га, причао са њим, а оно као да му је узвраћало својим мирисима, бојама, радошћу...Отац је имао две кошнице пчела, мачка Цанета, своје птице и цвеће, које је сам гајио. То је била његова цела економија.

***Каква је то промисао и благодет Божија, да отац Стефан Каруљски, Светогорац, буде сахрањен у манастиру Сланци надомак Београда? Да ли сте видели страчев гроб, оче? Да ли ће старац Стефан због свог светог живота бити канонизован?

Отац Стефан храни своје птичице

отац Гаврило - Отац Стефан је живео светим животом 40 година на Светој Гори. Сама та чињеница значи да је велика благодат за цео Београд па и Србију, што се земни остаци те чисте душе, тог великог подвижника, налазе у манастирском гробљу манастира Сланци посвећеном светом Архидјакону Стефану Првомученику. Када би знали верујући Београдјани каквим је светим животом живео тај старац, не би престајали да му се клањају и да му доносе или посаде макар један цвет на његовом гробу. Старац је много волео цвеће.

Отац Стефан није још пројављен као светитељ, јер да би се неко прогласио свецем, мора да се догоди неко чудо на његовом гробу. Дакле, не значи да се то ускоро и неће догодити...не знам, Бог зна...

Недавно сам у рукама имао фотографију гроба старца Стефана. Када сам се више удубио и пажљиво погледао место на коме се налази његов гроб, мисли ми за тренутак одлуташе на Свету Гору. Учини ми се као да му је гроб на неком скромном месту, и скромно је све што се око њега види, обичан гроб, дрвени крст, понеки цвет, а у близини, кошнице са пчелама. Баш као на Каруљи. Ништа то није случајно, па ни то што је баш Београд добио велики благослов да има тело таквог подвижника као што је био отац Стефан са Каруље. Његов монашки подвижнички живот на Каруљи био је дужи од 40 година. Самим тим то је велики благослов за верни народ града Београда и за манастир Сланце.

Гроб Оца Стефана у манастиру Сланцима

*** Оче, Ви сте, дакле, много волели да боравите код старца Стефана и одлазили сте по духовну храну код овог великог молитвеника иако сте мали свог духовника у манастиру? Значи, оче, свима нам је потребан духовник за духовно руководјење, али му морамо бити у свему послушни, иначе оде благодат...?

отац Гаврило - Има много примера када због непослушања духовнику благодат одступи од човека. А онда је то тешко исправити и човек почиње да страда...Не смемо бити непослушни ни родитељу, ни свештенику, ни духовнику.

*** У вечерашњој беседи после Акатиста, рекли сте, оче, да човек својим гресима загадјује земљу. Сећам се када сте апеловали да на дан Вазнесења Господњег, када је иначе слава града Београда, цео Београд иде у литију, да се молитвом "о п е р е" град и да се тако сачува од свакодневних демонских насртаја и рекли сте: - "Идите, идите у молитвени ход и у саборну молитву улицама Београда, зар не видите како се свако место, сваки град па и Београд "к а д е" сваким злом недостојним човековог живљења!" Како ћемо се спасити, оче?

отац Гаврило - Да, видео сам како је свештенство повело Београдјане у молитвену литију. Било је доста народа, али то није довољно. Београд је велики, а то је врло мали проценат. За то време стадиони су пуни, концертне сале су пуне, кафићи пуни. А спасити се можемо само постом, молитвом, покајањем, причешћем Светим Христовим Тајнама и живљењем по Божијим заповестима.

Отац Гаврило и брат Драги из Крњева поред лозе Светог Симеона
у манастиру Хиландар 1971.г.

***Хвала Вам,оче, благословите и лаку ноћ!

отац Гаврило - Бог благословио. Лаку ноћ!

На дан преподобног Онуфрија Великог и преподобног Петра Атонског, 2009. Лета Господњег
_______________________________

Слике су део дневника Оца Гаврила писаног за време боравка у манастиру Филотеју, децембра, 1978.

- Кликните и на тај начин увећајте фотографије-

şişli escort ümraniye escort mecidiyeköy escort taksim escort kartal escort maltepe escort istanbul escort maslak escort атак&оумл;ѕ есцорт beşiktaş escort bakırköy escort beylikdüzü escort атаşехир есцорт kadiköy escort Бишкек эскорт tuzla escort bağcılar escort beykoz escort türbanlı escort bebek escort levent escort pendik escort şişli escort istanbul escort ümraniye escort erotik shop sex shop erotik shop erotik shop erotik shop erotik shop erotik shop erotik shop erotik shop erotik shop