MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Pravoslavlje i Internet



18 marta je u Moskvi odrzana konferencija “Religija i Crkva u informacionom drustvu”. Konferenciju je organizovao Centar za razvoj informacionih tehnologija, Ministarstvo informacionih tehnologija, administracija predsednika RF i federalni savet. Drzava se fakticki na toj konferenciji obratila pravoslavnima sa molbom za kontrolisanje interneta.

Ali svestenici su to neocekivano odbili, izjavivsi da slobodni informacioni prostori nisu tako pogubni za drustvo, vec drustvo ne zeli da misli ni o cemu drugom sem o novcu. Ministar informacionih tehnologija Leonid Rejman je otvarajuci konferenciju rekao da progres ima i svoju suprotnu stranu.

- To je tehnologija koja omogucava manipulaciju ljudima, - uznemirio se ministar. - Ja sam uvek istupao protiv regulisanja interneta, ali to ne znaci da nista ne treba raditi u tom pravcu. On je takodje molio predstavnike Crkve da vrse propagandu programa, koji konkretnom korisniku interneta onemogucavaju pristup ka informaciji o nasilju i pornografiji. Ministra je podrzao direktor Instituta sveopste istorije RAN akademik Aleksandar Cubarjan. On je pozvao da se internet ispuni programima tolerantnosti, ali i da se uvedu ogranicenja.

- Postoji kineski model, - rekao je akademik, - koji fakticki podrazumeva uvodjenje cenzure na internet. Moguce je prihvatiti te pravne i eticke norme, neki kodeks koji bi obavezivao sve one koji postavljaju informaciju na internet da postuju neke opste norme. Zamenik predsednika odeljenja za spoljne veze Moskovske Patrijarsije, protojerej Vsevolod Caplin je rekao da drzava i drustvo mogu da pobede bezduhovnost koja caruje na internetu samo ukoliko i sami priznaju nesto drugo sem ekonomskog procvata i materijalnog blagostanja.

- Cak i ako se religiozni pogled na svet smatra samo jednim od mnogih pogleda, - rekao je protojerej Caplin, - onda i briga o ekonomskom procvatu treba da bude samo jedan pogled, koji ima pravo na svoje postojanje. Stvar nije u tome da se na internet uvodi cenzura, vec je stvar u tome da se na nivou opstenacionalnih SMI postavi pitanje o smislu covekovog zivota. Ne treba raditi na sistemu zabrana, vec na pozitivnom idealu, radi kojeg treba ziveti i raditi, inace cemo poginuti cak i ukoliko budemo imali najjacu vlast i najskuplju naftu na svetu. "Radi toga, da bi se poboljsao rad Interneta, potrebno je regulisati odnose izmedju njegovih proizvodjaca i korisnika, - rekao je ministar informacionih tehnologija Leonid Rejman na sastanku sa naucnicima u prezidijumu Ruske Akademije nauka.

- To je moguce preko zakona o SMI". Ministar je takodje primetio da se sa navalom pornografije i reklama moze boriti putem postavljanja specijalnih jeftinih programa. "Kod nas u ministrastvu postoje takvi programi, koji sprecavaju ulazak na ovaj ili onaj sajt, nisu skupi i svakome su dostupni", - rekao je on, preporucisvi na taj nacin zabranu za koriscenje ovog ili onog sajta na radnom mestu. Ministar informacionih tehnologija i komunikacija RF Leonid Rejman je izjavio da drzava treba da poveca kaznu za sirenje protivpravne informacije na Internetu "Drzava taj problem treba da resava povecanjem kazne za protivpravna dela na mrezi", - izjavio je ministar, primetivsi da gradjansko pravo trenutno dejstvuje na mrezi.

Medjutim, prema njegovim recima, drzava obavezno treba da se zabrine za duhovno zdravlje gradjana, a pre svega dece. "Drzava treba da se suprotstavlja sirenju negativnih projava na mrezi, pa samim tim i propagande nasilja, pornografije, stetnih programa", - rekao je Rejman. Ministar je pritom primetio da kljucnu ulogu u borbi sa negativnim projavama na mrezi moze da odigra saradnja drzave sa tradicionalnim religioznim konfesijama.

Religiozne organizacije mogu da unesu svoj metod u borbi sa sirenjem protivpravne informacije", - smatra glavni Ministarstva informacija i komunikacija. "U uslovima tako velike i mnogokonfesionalne zemlje kao sto je Rusija, informacione tehnologije i komunikacije ne samo na recima vec i u stvarnosti predstavljaju najvazniji faktor objedinjenja ljudi i stimulisanja gradjanskog drustva. Veoma je vazno da se nove tehnologije koriste na dobro", - podvukao je Rejman. Nedavno sam shvatio da se na mom novom kompjuteru (nedavno smo ga zamenili) rec internet odjednom pocelo ispisivati velikim slovom. Samo! A kada sam osetio da nesto nije u redu, poceo sam tu rec da "smirujem" na malo slovo, ugledao sam da se ispod reci pojavila crvena crtica: toboze, greska.

Ranije toga nije bilo, a evo sta je sad … Posto je ta rec pocela da se pise suprotno pravopisnim pravilima, kao vlastito ime, vreme je da i mi razmislimo o toj pojavi. Tim pre, sto nase svestenstvo vec nekoliko godina poziva pravoslavne da aktivno osvajaju virtuelne prostore. I mi ih i osvajamo prema svojoj snazi. Pravoslavlje na internetu vise nikoga ne cudi. Tamo, gde su uslovi manje-vise ravnopravni mi imamo vise sanse da se predstavimo.

A internet je, bez obzira na napore koji se preduzimaju sa raznih strana jos uvek najnezavisnije i najdemokratskije SMI. Tu skoro ne postoje nikakvi zakoni. Ni medjunarodni, ni lokalni, vec samo oni nevidljivi, iz tih delova zakona, koji su zapisani u srcima (Rim.2, 15). I drustvo, osvrcuci se na internet ima srecnu mogucnost da se vidi takvo kakvo u stvari i jeste.

Ako su od 700 miliona korisnika interneta vise od polovine posetioci pornografskih sajtova; ako ima onih (a ocigledno ih ima dosta) koji zele da zavire na sajtove decje pornografije, ako se vec pojavio virtuelni "klub samoubica", onda sami izvedite zakljucke. S druge strane, ako su Pravoslavni uspeli da bez ikakve pomoci od strane drzave (tacnije - drzava) izvojuju svoje ostrvce u tom nabujalom virtuelnom moru; ako se pojavio novi, dosad nevidjeni oblik sabornosti - Pravoslavni internet-forum; ako su formirani veliki religiozni portali koji vec nemaju zastupnika na papiru (naprimer sajt "Pravoslavlje" Sretenjskog manastira), ako su odavno organizovane prve svadbe Pravoslavnih, koji su se sreli na religioznim internet prostorima, i cija su deca vec i krstena, - onda i taj fenomen predstavlja temu za razmisljanje.

Najpre o dodirnim tackama. Internet je kao i Hriscanstvo usmeren ka celom covecanstvu - bez razlikovanja granica, jezika i naroda. I zato koriscenje mreze za propovedanje Pravoslavlja odgovara vaseljenskim zadacima nase vere. Ni jedan casopis, kao ni jedna radiostanica ne mogu biti primljeni odmah i SVUDA.

A internet to postize samo laganim pritiskom na tastaturu. Internet-prostori su jos uvek van zone uprave od strane jedne vladajuce ideologije (to je privremeno - to se vidi po nastupu Rejmana, koji je zabrinut upravo tom slobodom). Crkva takodje nije povezana ni sa kakvom ideologijom, ni sa kakvim drzavnim ustrojstvom, ni sa kakvim drustvenim lancem.

Ona je uvek - i u socijalizmu, i u globalizmu, i u maoizmu - Jedna te Ista. I upravo ta sloboda cini internet veoma pogodnim za propovedanje Hriscanstva. Jer "briga" drzave za Pravoslavlje u savremenim uslovima se najcesce pretvara u za Crkvu neugodan kompromis upravo u toj sferi, gde je taj kompromis najneumesniji. U sferi duha. I posto je internet van zone drzavne kontrole, to predstavlja jedinstvenu mogucnost za slobodno propovedanje Pravoslavlja. Bez osvrta na lazno shvatanu "tolerantnost" (pogl. gore nastup akademika Cubarjana).

A relativno mali rashodi ovog nacina misionarenja u savremenim uslovima (u poredjenju sa skupim televizijskim kanalima i drugim SMI-a) cini internet najpogodnijim za propovedanje Hriscanstva. Tako poziva i Sam Vaskrsli Spasitelj: "Idite po celom svetu i propovedajte Jevandjelje svoj tvari" (Mk. 16, 15), - prvo vec i nije obavezno da se radi jer internet prolazi "ceo svet" mesto nas. A nama ostaje samo da propovedamo …

I poslednji plus se odnosi na relativno visok obrazovni i intelektualni nivo savremenih Pravoslavnih (u krajnjoj meri u velikim gradovima). To intelektualno liderstvo nase Crkve u odnosu na druge ruske konfesije iako ne neosporno (u poredjenju naprimer sa malobrojnom ali veoma obrazovanom jevrejskom zajednicom), daje odredjenu prednost u propagandi Pravoslavnih vrednosti na internetu. Muslimanski i protestantski sajtovi jos nisu, kao nasi zauzeli toliko prostora u zajednickoj ruskoj religioznoj internet-masi. Sada o minusima.

Oni su takodje ocigledni. To je ogranicenost propovedi na uzrast (internet uglavnom aktivno osvaja omladinu, a stariji ljudi su uglavnom van njegovog domena), nivo zarade i obrazovanosti. To je jos uvek sredstvo za komunikaciju uglavnom imucnih ljudi. I to treba uneti u internet-propovedi. Ali savremeni pravoslavni mladi ljudi uglavnom vec ne mogu da zamisle svoj zivot bez interneta. I za njih je to novo sredstvo komunikacije toliko prirodno, koliko i neophodno. A ti mladi ljudi ce usmeravati nas crkveni zivot kroz samo nekih pet-sest godina!

image


Internet dopire uglavnom samo u racionalnu sferu covekove svesti, utice na rasudjivanje, skoro uopste se ne doticuci srca. A Pravoslavlje je religija srca. Internet uglavnom apeluje na razum i operise sa cinjenicama, a ne sa emocijama. A zar Pravoslavlje nije tokom dve hiljade godina svojom ognjenom propovedi razgorevalo upravo ljudska srca. Oni koji su odgojeni u virtuelnim staklenim bastama jos od duhovnog "detinjstva", "internet"-Pravoslavni ranije ili kasnije mogu uneti u Crkvu njoj strani duh racionalizma, rasudjivanja, intelektualnosti na racun srdacnog obracanja Bogu. I to jos vise moze da poveca opstu duhovnu oskudicu.

"Prefinjene" stvari tesko da vec sad mogu da dotaknu okorelog korisnika interneta. Njega nece smutiti ni pas u Crkvi, ni parafinske svece, pa cak bojim se ni novi kalendar…Ali glavna nevolja je - devalvacija duhovnih vrednosti. Zbog lake dostupnosti svakoj informaciji o Pravoslavlju postepeno ce biti zamenjena i devalvirana ISTINSKA VREDNOST Pravoslavnih svetinja. Zasto ici na poklonicko putovanje u neku svetinju, kad mogu jednostavno da "posetim" sajt sa slicnim opisima i ilustracijama? Zasto ici na ispovest kod duhovnika, kada je tako lako "ispovedati se" virtuelnom "ocu" na forumu?

Zasto se truditi za pronalazenjem svetootackih knjiga, kada ti je na internetu sve dostupno i prosto objasnjeno za takve neofite kao sto si ti? Visak informacija, koji pruza internet, se moze uporediti sa situacijom kada ste prisli automatu sa gaziranom vodom s ciljem da popijete samo solju, a umesto toga vam u lice siklja gazirana voda… Pri kusanju plodova virtuelne religioznosti ljudi mogu postepeno da izgube osecaj toga sto je jeromonah Serafim (Rouz) nazivao "aromom Pravoslavlja".

I Pravoslavni na internetu moraju mnogo da se trude u molitvi, kako bi ZAISTA a ne samo prividno doziveli nove internet-prostore, kako vrednosti koje do nas stizu posredstvom kompjutera ne bi bile iskrivljene i prividne, vec vecne i spasonosne. Pravoslavni internet je na neki nacin slican neosvecenoj Crkvi. Iako u njoj i ikone vise po zidovima, i ljudi se kao mole, ali je sve nekako jos uvek neprijatno, neokreceno… Internet predstavlja i ozbiljnu opasnost i za jerarhijsko ustrojstvo nase Crkve. Jer taj novi nacin komunikacije u sustini rusi tradicionalnu, Predanjem osvecenu administrativnu crtu nase Crkve.

Crkvena jerarhija je strogo formirana na osnovu geografskog polozaja. Internet je eksteritorijalan. Po cijem blagoslovu je ovaj ili onaj sajt usao u svet? Ko je dao blagoslov za propoved ovog ili onog internet-slavuja? Crkva rizikuje da izgubi kontrolu nad propovedanjem i misionarenjem, kada u sustini time moze da se bavi skoro svako, koji sebe smatra dozrelim za tako nesto. Ako je u Crkvi oduvek bio najautoritativniji glas Episkopa, svestenika, monaha, onda je u elektronskim SMI mnogo jaci glas mirjana, kojim po svom uzrastu najcesce nisu dostigli nivo "uciteljstva" (u Starozavetnoj Crkvi to je 30 godina)…

I to umnogome menja situaciju. Crkva ce morati da razradjuje neke sasvim nove nacine duhovne kontrole nad internet-resursima. To naravno ne moze da bude tradicionalna cenzura. Ali zasto se na zvanicnom sajtu Moskovske Patrijarsije Pravoslavni ne bi upozoravali na to da su neki sajtovi "pravoslavni" samo naizgled, a da je njihov koren ili okultni, ili raskolnicki ili neki drugi? .. Inace moze da se desi nesto slicno sto se nedavno desilo sa sajtom nekog "svestenika" Molenko iz Kanade. Njegovi smela, ali daleko ne svetootacka tumacenja Otkrovenja su dovoljno dugo odrzavala taj sajt na prvim mestima ruskog religioznog interneta… A neki "starci" su vec poceli da razvijaju internet-paucinu za lov neucvrscenih mladih dusa…

Demokratizam, prividno internet-aktivna jednakost propovednika sa njegovom "pastvom" moze da postane ogromna sablazan za mnoge, a sam internet moze da se pretvori u glavno komunikativno sredstvo apokalipticne "laodikijske" (to jest u prevodu "demokratske") Crkve. Ako iza tehnoloskih mogucnosti ne dodje nepokolebljivi plamen srca koja teze ka Bogu, onda ne pocinje ni molitveno osvajanje tog ne toliko novog, ali po duhu za Crkvu stranog prostora.

Treba se mnogo moliti kako ti virtuelni svetovi ne bi postali izvor sablazni za Pravoslavne, vec izvor neprekidnog duhovnog opstenja u Istini i ljubavi. Semena takvog pravoslavnog internet-bratstva se vec mogu videti na nekim Pravoslavnim forumima, i to je vazan dokaz da i internet moze biti preobrazen Pravoslavnom molitvom Gospodu Isusu Hristu i Njegovoj Precistoj Majci. Interesantna je diskusija o tome da li je Pravoslavnom internetu (kao katolicima) potreban Svetitelj-zastitnik?

Ima raznih misljenja - "proglasiti" zastitnikom Svetog Teofana Zatvornika (pre svega cisto po spoljasnjem vidu: on je sedeo u usamljenoj keliji, ali je putem pisama opstio sa celim svetom), ili Apostola i Jevandjelistu Jovana Bogoslova, pisca Otkrovenja …Ali u toj diskusiji su zaboravili na "sitnicu" - zele li ti Sveti da osvecuju internet-prostore? Mozda je bolje sacekati sa direktivama po tom pitanju i postepeno IZMOLITI takvog zastitnika za internet? A buducim crkveni pastirima predstoji da na seminarima objasnjavaju da su zajedno sa novim informacionim tehnologijama u nas zivot usli i novi gresi, koji nastaju u virtuelnim prostorima, ali koji na dusu deluju krajnje realno…

Recimo sad nekoliko reci o slobodi. Zasto je drzavi oduvek toliko poslusno svestenstvo ovog puta reklo odlucno "ne" ministru komunikacija u njegovom pokusaju da uvuce Crkvu u borbu za kontrolu nad internetom? Verovatno najpre zbog toga sto se iza govora o navali pornografije i losih stvari na mrezi skrivaju neki drugi dalekosezni planovi. Ako se drzava toliko brine za moral, zbog cega onda nije zabranila sramne plakate na nasim ulicama, striptiz-klubove u velikim gradovima, i sl? Zasto svaki pokusaj presecanja tih nehriscanskih projava nailazi na zestok otpor ne samo od strane liberala iz SMI, vec i od strane cinovnika na raznim nivoima? Zasto nisu prosle "popravke" zakona o SMI, koje zabranjuju prikazivanje pornografskih scena i scena nasilja na TV? Zbog cega internet razdrazuje vlast a ne jos uvek Rusima najdostupniji televizor?

Drzavu razdrazuje principijelna nezavisnost interneta. A to pruza mogucnost propagande preko interneta onih vrednosti koje ce se drzavi danas ciniti (ili sutra) netolerantnim. U nekim slucajevima se radi o zaista gnusnim i prestupnim sajtovima. Ali Crkva veoma dobro zna da drzavi raste apetit upravo za vreme obroka. I kakva ideologija ce se njoj pokazati neprihvatljiva posle redovnih izbora - nije poznato.

A Crkvu zele da iskoriste kao pokrice u toj u potpunosti jasnoj borbi za vlast nad ljudskim dusama i umovima, kako bi na nju svalili odgovornost za ono lose sto se desilo ... Ali to nije ovoga puta proslo. A na pitanje ministra kako se odnositi prema internetu moze se odgovoriti starom ruskom poslovicom: "ne treba kriviti ogledalo, ako je nos kriv". Sto je protojerej Vsevolod Caplin i rekao samo na drugi nacin.

Pročitano: 3961 puta