MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

SVEŠTENIK PAVLE GUMEROV: SVETA TAJNA PRIČEŠĆA



 

ZNAČAJ SVETE TAJNE PRIČEŠĆA U ŽIVOTU PRAVOSLAVNOG HRIŠĆANINA

 

Sveta tajna pričešća, ili na grčkom evharistija (u prevodu - blagodarenje), zauzima glavno, centralno mesto u crkvenom bogoslužbenom krugu i životu Pravoslavne crkve.

 

Ne čini nas pravoslavnima nošenje krstića oko vrata, kao ni Sveta Tajna krštenja koju smo nekada primili. Štaviše, u naše vreme to i ne predstavlja naročiti podvig. Hvala Bogu, danas možemo slobodno ispovedati svoju veru. Pravoslavni hrišćani postajemo tek onda kad počnemo živeti u Hristu i učestvovati u životu Crkve, tj. u njenim svetim tajnama.

 

Svih sedam svetih tajni imaju božansko, a ne čovečansko ustrojstvo i pominju se u Svetom pismu. Svetu Tajnu pričešća prvi je obavio sam Gospod naš Isus Hristos.

 

USTANOVLJENJE SVETE TAJNE PRIČEŠĆA

 

To se dogodilo uoči Spasiteljevih krsnih stradanja, neposredno pred Judino izdajstvo. Spasitelj i Njegovi učenici bili su se okupili u veliku gornju odaju – sobu, pripremljenu za to da zgotove po judejskom običaju pashalnu trpezu. Ta tradicionalna večera se iz godine u godinu obavljala u svakoj jevrejskoj porodici, a u znak sećanja na izlazak Izrailja iz Egipta sa Mojsijem na čelu. Starozavetna Pasha je bila praznik izbavljenja, osobođenja od egipatskog ropstva.

 

Sabravši Svoje učenike na pashalnu trpezu, Gospod joj daje novi smisao. Taj događaj su opisala sva četiri jevanđelista, a dobio je naziv Tajna večera. Na toj oproštajnoj večeri Gospod je ustanovio Tajnu Pričešća. Hristos je išao na stradanja i krst, dajući svoje Prečisto Telo i Časnu Krv za grehe čitavog čovečanstva. Tako pričešće Telom i Krvlju Spasitelja u Svetoj Tajni Evharistije treba da služi kao večno podsećanje svim hrišćanima na žrtvu koju je On za nas prineo.

 

Gospod je uzeo hleb, blagoslovio ga i podelio apostolima, rekavši: Primite, jedite; ovo je tijelo moje. Zatim je uzeo čašu s vinom i, davši je apostolima, rekao: Pijte iz nje svi; jer ovo je krv moja Novoga zavjeta, koja se prolijeva za mnoge radi otpuštanja grijehova (Mt 26,26-28).

 

Gospod je pretvorio hleb i vino u Svoje Telo i Krv, zapovedivši apostolima, a preko njih – njihovim sledbenicima, episkopima i prezviterima - da savršavaju tu Svetu Tajnu.

 

 REALNOST SVETE TAJNE

 

U Pravoslavnom katihizisu svetog Filareta (Drozdova) rečeno je: “Pričešćivanje je Sveta Tajna u kojoj verujući pod vidom hleba i vina okuša (pričešćuje se) od samog Tela i Krvi Gospoda našeg Isusa Hrista na otpuštanje grehova i na život večni”!

 

Evharistija nije samo sećanje na to šta se dogodilo pre više od dve hiljade godina. To je realno ponavljanje Tajne Večere. I na svakoj Evharistiji, kako u vreme apostola tako i u našem 21. veku, sam Gospod naš Isus Hristos posredstvom kanonski rukopoloženog episkopa ili sveštenika pretvara pripremljeni hleb i vino u Svoje Prečisto Telo i Krv.

 

O obaveznosti pričešćivanja svih koji veruju u Njega, govori sam Gospod: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete tijelo Sina Čovječijega i ne pijete krvi Njegove, nemate života u sebi. Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima život vječni: i Ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Jer tijelo moje istinsko je jelo, a krv je moja istinsko piće. Koji jede moje tijelo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu (Jn 6,53-56).

 

NEOPHODNOST PRIČEŠĆIVANJA PRAVOSLAVNIH HRIŠĆANA

 

Onaj koji se ne pričešćuje Svetim Tajama sebe lišava istočnika života – Hrista, stavlja se van Njega. I obrnuto, pravoslavni hrišćani koji sa strahopoštovanjem i adektvatnom pripremom redovno pristupaju Svetoj Tajni pričešća, po rečima Gospoda “prebivaju u Njemu”. Mi se u pričešću, koje oživotvorava, oduhotvorava našu dušu i telo, kao ni u jednoj drugoj Svetoj Tajni sjedinjavamo sa samim Hristom.

 

Evo šta kaže sveti pravedni Jovan Kronštatski u poukama na praznik Sretenja, kad se Crkva seća kako je starac Simeon u Jerusalimskom hramu primio na svoje ruke Četrdesetodnevnog Mladenca Hrista: “Nismo ljubomorni na tebe starče pravedni! Mi sami imamo tvoju sreću da podignemo ne samo na rukama Božanstvenog Isusa, nego ustima i srcima, kao što si i ti nosio ne samo jedanput, ne deset puta, već koliko želimo. Ko ne bi shvatio, ljubljena braćo, da ja govorim o pričešću životvornim Tajnama Tela i Krvi Hristove? Da, mi imamo veću sreću nego sveti Simeon; pravedni starac je, može se reći, prihvatio u naručje svoje Životodavca Isusa, kao predznak kako će kasnije verujući u Hrista u sve dane do svršetka veka primati i nositi Njega ne samo na rukama, već u srcu svom”.

 


 

Evo zbog čega Sveta Tajna pričešća treba da bude stalno prisutna u životu pravoslavnog čoveka. Jer, mi ovde na zemlji treba da se sjedinimo sa Bogom, Hristos treba da uđe u našu dušu i srce.

 

Onaj čovek koji u ovozemaljskom životu traži sjedinjenje sa Bogom, može da se nada da će biti s Njim i u večnosti.

 

EVHARISTIJA I ŽRTVA HRISTOVA

 

Evharistija se smatra najglavnijom Svetom Tajnom i zato što izobražava žrtvu Hristovu. Gospod Isus Hristos je prineo za nas žrtvu na Golgoti. Prineo ju je jedanput, postradavši za grehe sveta, vaskrsnuvši i vaznevši se na nebo, gde je svečano seo s desne strane Boga Oca. Hristova žrtva je prinesena jedanput i više se neće ponoviti.

 

Gospod ustrojava Svetu Tajnu Evharistije zbog toga što “sada na zemlji, u drugom obličju, mora postojati Njegova žrtva, u kojoj bi on stalno Sebe prinosio, kao na Krstu”. Uvođenjem Novog Zaveta starozavetna žrtvoprinošenja su obustavljena i sada hrišćani savršavaju svoju žrtvu u znak sećanja na žrtvu Hristovu, i zbog pričešćivanja Njegovim Telom i Krvlju.

 

Starozavetna žrtvoprinošenja, kao što je zaklanje žrtvenih životinja, bila su samo senka, praslika Božanske žrtve. Kao što su iščekivanje Iskupitelja, Osloboditelja od vlasti đavola i greha glavna tema Starog Zaveta, tako su i za nas – ljude Novoga Zaveta - žrtva Hristova i Spasiteljevo iskupljenje grehova sveta, osnova naše vere.

 

 

 Sveštenik Pavle Gumerov: Sveta tajna pričešća, Manastir Klisina 2010.

Pročitano: 664 puta