MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

IZ ŽITIJA SV. APOSTOLA I JEVANĐELISTE JOVANA BOGOSLOVA: SINE MOJ, VRATI SE OCU SVOM I NE OČAJAVAJ ZBOG PADA SVOG



 

Ne treba prećutati ono što o svetom apostolu Jovanu kazuje Kliment Aleksandrijski. Kada u Aziji apostol obilažaše gradove, on u jednom gradu vide mladića, raspoloženog dušem za dobro delo; on ga pouči veri i krsti. No nameravajući da odatle otputuje na propoved Jevanđelja, on pred svima poveri ovoga mladića episkopu toga grada da ga nauči svakom dobrom delu. Uzevši mladića, episkop ga nauči Svetom Pismu, ali se ne staraše o njemu koliko treba, niti mu davaše vaspitanje kakvo je potrebno mladićima, nego ga prepusti njegovoj volji. Ubrzo potom mladić poče voditi rđav život, stade se opijati i krasti. Zatim se sprijatelji sa razbojnicima; oni ga pridobiše, odvedoše u pustinje i gore, postaviše ga za svog harambašu i činjahu razbojništva na putevima. 

 

Posle izvesnog vremena apostol Jovan vraćajući se dođe u taj grad, pa čuvši za ovoga mladića da se pokvario i postao razbojnik, reče episkopu: Vrati mi blago koje ti predadoh na čuvanje, kao u verne ruke; vrati mi onoga mladića koga ti pred svima poverih da ga naučiš strahu Božjem. – Episkop sa plačem odgovori: Propade taj mladić, dušom umre a telom vrši razbojništva po putevima. – A Jovan reče episkopu: Zar se tako čuva duša brata svoga? Daj mi konja i pratioca da idem i potražim onoga koga si ti pogubio. 

 

Kada Jovan dođe k razbojnicima, zamoli ih da ga odvedu k svome harambaši, što oni i učiniše. A mladić, ugledavši svetog Jovana, posrami se, pa skočivši pobeže u pustinju. Međutim, sveti Jovan, zaboravivši na svoju starost, pojuri za njim vičući: Sine moj, vrati se ocu svome i ne očajavaj zbog pada svog, grehe tvoje primiću ja na sebe; stani dakle i pričekaj me, jer me Gospod posla k tebi. 

 

Mladić stade, pa s trepetom i stidom velikim pripade k nogama svetog apostola, ne smejući da mu pogleda u lice. A sveti apostol, zagrlivši ga s roditeljskom ljubavlju celivaše ga, pa ga uze i s radošću odvede u grad, jer nađe izgubljenu ovcu. I mnogo ga učaše upućujući ga na pokajanje; i mladić usrdno se trudeći u pokajanju ugodi Bogu, i dobivši oproštaj grehova prestavi se u miru.

 

U to vreme, bejaše jedan hrišćanin koji zapade u toliku siromaštinu da nije imao čime isplatiti dugove svojim poveriocima; od silne muke on namisli da se ubije, i zamoli jednog vrača Jevrejina da mu da smrtonosni otrov da popije. A ovaj, neprijatelj hrišćana a prijatelj demona, ispuni njegovu molbu: dade mu smrtonosni napitak. Hrišćanin pak, uzevši smrtonosni otrov, pođe svojoj kući i putem razmišljaše i strah mu dušu prolažaše, ne znajući šta da radi. Naposletku, osenivši čašu krsnim znakom, on je popi, ali mu to ni najmanje ne naškodi, pošto krsni znak oduze svu otrovnost otrovu u čaši. I on se mnogo čuđaše u sebi što ostade zdrav i što ne oseća nikakvu povredu. No proganjan i dalje od poverilaca, on u nevolji opet ode k Jevrejinu da mu ovaj da najjači otrov. Jevrejin se začudi videvši ga živa, pa mu dade najjači otrov. Dobivši otrov, čovek pođe kući svojoj. I dugo razmišljajući pre nego što ispi otrov, on i sada oseni svetim krsnim znakom i ovu čašu, i popi je, ali ni ovoga puta ni najmanje ne nastrada. I on opet ode k Jevrejinu i pokaza mu se zdrav; i podsmevaše mu se što je nevešt u svome zanatu. A Jevrejin, uplašivši se, upita ga šta je radio kada je otrov pio. On mu odgovori: Ništa drugo, samo sam čašu osenio svetim krsnim znakom. – I Jevrejin saznade da sila svetoga krsta odgoni smrt; ali želeći da to proveri, on od istog otrova dade psu, i ovaj čim okusi odmah crče. Videvši to, Jevrejin sa sa hrišćaninom uputi k apostolu i obavesti ga o svemu što se dogodilo. Sveti apostol nauči Jevrejina veri u Hrista, i krsti ga, a tom ubogom hrišćaninu naredi da donese obramicu sena, koju apostol krsnim znakom i molitvom pretvori u zlato, i naredi mu da tim zlatom isplati svoje dugove poveriocima, a ostatkom da izdržava svoju kuću. Zatim se sveti apostol ponovo vrati u Efes, i življaše u kući Domna, i ogromno mnoštvo ljudi obrati Hristu i satvori bezbrojna čudesa. (…) 

 

Žitija svetih za septembar, Manastir Ćelije, Beograd 1976.       

 

Pročitano: 2235 puta