MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

ZAČEĆE PRETEČE HRISTOVOG JOVANA



 

 

U prvoj glavi Jevanđelja po Luki (1-25) opisano je kako se svešteniku Zahariji za vreme njegovog služenja u hramu javio Anđeo Gospodnji i predskazao mu rođenje sina Jovana, koji će biti velik pred Gospodom, i kako je Zaharija kažnjen gubitkom moći govora pošto nije poverovao da će njegova žena Jelisaveta začeti Jovana Preteču.

 

Ovde pomenuti car Irod bio je rodom Judejac, sin Antipatra, i u vreme Hirkana, poslednjeg vladara iz roda Makaveja, preuzeo je vlast nad Judejom. Carsku titulu dobio je od Rima. Iako je bio prozelit, Judejci ga nisu smatrali svojim, te je njegova vlast predstavljala oduzimanje palice vladalačke od Jude, nakon čega je trebalo da se pojavi Mesija (Post. 49,10).

 

David je sveštenike podelio na 24 reda, pri čemu je za poglavara jednoga od njih bio postavljen Avija. Tom redu pripadao je i Zaharija. Njegova žena Jelisaveta takođe je poticala iz svešteničkog roda. Mada su se oboje odlikovali istinskom pravednošću, nisu imali dece, a to je kod Judejaca smatrano kaznom Božijom zbog grehova. Svaki sveštenički red služio je u hramu dva puta godišnje po sedam dana, pri čemu su sveštenici kockom delili obaveze između sebe. Zaharija je tako dobio dužnost da kadi, pa je zbog toga ušao u drugi deo Jerusalimskog hrama, koji se zove Svetinja ili Svetilište, gde se nalazio kadioni žrtvenik, dok se sav narod za to vreme molio u otvorenom delu hrama, koji je za to bio predviđen. 

 

Ušavši u Svetinju, Zaharija je ugledao Anđela, pa ga je obuzeo strah, možda i zbog toga što je prema judejskim verovanjima javljanje Anđela nagoveštavalo blisku smrt. Anđeo ga je umirio saopštivši mu da je njegova molitva uslišena i da će mu žena roditi sina, koji će biti velik pred Gospodom. Teško je pretpostaviti da se Zaharija, budući toliko star, pa još i u takvom uzvišenom trenutku bogosluženja, uz svu svoju pravednost, molio da mu bude darovan sin. On se očigledno, kao jedan od malobrojnih pravednih ljudi tog vremena, usrdno molio Bogu za skoro nastupanje Mesijinog Carstva, i upravo za tu njegovu molitvu Anđeo je rekao da je uslišena. Njegova molitva je visoko nagrađena: ne samo da je oslobođen žalosne neplodnosti, već mu je i saopšteno da će njegov sin biti preteča Mesije, čiji je dolazak on tako željno očekivao. Njegov će sin sve prevazići svojim neobično strogim uzdržanjem i od rođenja će biti ispunjen naročitim darovima Duha Svetoga. Njemu predstoji da pripremi judejski narod za dolazak Mesije, što će učiniti propovedajući o pokajanju i ispravljanju života, obraćajući Bogu mnoge sinove Izrailjeve, koji samo formalno poštuju Jahvea, ali su se srcem i životom udaljili od Njega. Zato će mu biti dati duh i sila proroka Ilije, kome će biti nalik svojom plamenom revnošću, strogim podvižničkim životom, propovedanjem pokajanja i razobličavanjem bezbožnosti. On će dozivati Judejce iz bezdana njihovog moralnog pada, vraćajući u srca roditelja ljubav prema deci, a u onima koji se protive desnici Gospodnjoj utvrdiće način razmišljanja pravednika. 

 

Zaharije nije poverovao Anđelu, jer su i on i njegova žena bili suviše stari da bi se nadali potomstvu, pa je zamolio Anđela za znamenje kao dokaz istinitosti njegovih reči. Da bi razvejao Zaharijine sumnje, Anđeo saopšti svoje ime. On je – Gavrilo, što znači „sila Božija“, onaj isti koji je proroku Danilu blagovestio o vremenu dolaska Mesije, ukazavši na rokove u sedmicama (Dan 9,21-27). Zaharije je zbog neverovanja kažnjen tako što je ostao nem, a očigledno istovremeno i gluv, jer se potom sporazumevao znacima. Uobičajeno kađenje nije trajalo dugo, pa se narod čudio Zaharijinom zadržavanju u svetinji, no kad je počeo da im objašnjava znacima, shvatili su da je imao viđenje. 

 

Zanimljivo je da Zaharija nije ostavio red za služenje, nego je nastavio da služi do kraja. Kada se vratio kući, njegova žena je zaista zatrudnela, ali pet meseci je to skrivala, plašeći se da joj ljudi neće poverovati i da će je ismevati, a sama se u srcu radovala i blagodarila je Bogu zbog toga što je sa nje skinuo sramotu. 

 

Začeće svetog Jovana Krstitelja praznuje se 23. septembra (6. oktobra po novom kalendaru).

 

 

Arhiepiskop Averkije (Taušev): Pravoslavno tumačenje Novog zaveta, Obraz svetački, Beograd 2006.   

   

 

Pročitano: 482 puta