MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

PREPODOBNI SILUAN ATONSKI: MI SMO DECA BOŽJA I SLIČNI SMO GOSPODU



 

 

Gospod je od praha stvorio čoveka, ali nas voli kao rođenu decu i željno očekuje. Gospod nas je toliko zavoleo da je radi nas primio obličje čoveka i prolio Svoju krv za nas i njome nas napojio i dao nam Svoje prečisto telo, tako da smo postali deca Njegova, od tela i krvi Njegove. Postali smo telom slični Gospodu kao što i zemaljska deca liče na svoga oca. Duh Božji svedoči našem duhu da ćemo večito biti sa njim.

 

Gospod nas neprestano zove sebi. On živi u nama i u svetim tajnama Crkve, kroz koje nas uvodi tamo gde ćemo videti slavu Njegovu. Svako od nas učestvovati u toj slavi po meri ljubavi koju je imao. Ko više voli, taj više i želi da bude sa Onim Koga voli i stoga se više i približuje Gospodu. Onaj koji malo voli, taj malo i želi, a ko uopšte ne voli, taj i ne želi i ne stara se da vidi Gospoda i zato prebiva u večnoj tami.

 

Do suza mi je žao ljudi koji ne znaju Boga i Njegovu milost. Nama je Gospod pokazao Sebe Duhom Svetim iako živimo u svetu. Čudna je to stvar. Blagodat mi je dala da razumem da su svi ljudi koji vole Gospoda i čuvaju zapovesti Njegove, ispunjeni svetlošću i slični Gospodu. Oni koji su protiv Boga, ispunjeni su mrakom i slični su đavolu. Ovo je prirodno, jer je Gospod svetlost i On prosvećuje Svoje sluge, a oni koji služe đavolu dobijaju od njega tamu.

 

* * *

 

Poznavao sam jednog mališana. Izgledao je kao anđelče. Bio je smiren, pošten i krotak, lice mu je bilo belo sa rumenim obraščićima; oči svetle, plave, dobre i spokojne. Kada je poodrastao, odao se rđavom životu i izgubio blagodat Božju. Kada je imao 30 godina, sasvim mu se izmenio izgled. Počeo je da liči na zver, na razbojnika. 

 

Znao sam i jednu lepu devojku koju je kasnije greh unakazio. 

 

Video sam i suprotno: video sam ljude koji su stupili u manastir lica poružnelog od greha i strasti, ali koji su pokajanjem i ispravnim životom stekli neobično prijatan izgled. 

 

Gospod mi je još dao da u manastiru Stari Rusik, za vreme ispovesti, vidim ispovednika u obličju Hrista. Stajao je u ispovedaonici u neiskazanoj svetlosti i mada je imao sasvim sedu kosu, njegovo lice je bilo sveže i lepo kao u mladića. Ovako isto sam video i jednog episkopa za vreme svete liturgije. Video sam tako i oca Jovana Kronštatskog, koji je po prirodi bio čovek običnog izgleda, ali od blagodati Božje njegovo lice je postajalo kao u anđela i čoveku je bilo milina pogledati ga.

 

* * *

 

Čovek je stvoren od zemlje, ali Bog ga je toliko zavoleo da ga je ukrasio Svojom blagodaću i postao je sličan Bogu.

 

Žao mi je što malo ko zna ovo, a sve je to zbog gordosti naše… Kad bismo se smirili, Gospod bi nam otkrio tu tajnu, jer nas mnogo voli.

 

Jednom su ljudi rekli Gospodu: „Evo mati Tvoja i braća došli su da Te vide“. On je tad odgovorio: „Ko izvršuje volju Oca moga Koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati“ (Mt 12,47-50).

 

* * *

       

Ima ljudi koji govore da nema Boga. Oni tako govore jer u njihovom srcu živi gordi duh, koji im ubacuje u misli laž o Istini i Crkvi Božjoj. Oni misle da su mudri, a ne znaju da te misli ne dolaze od njih, već od zlog duha. Ko prihvati te misli i zavoli ih, orođuje se sa zlim duhom. Neka Bog nikome ne da da ga smrt zatekne u takvom stanju.

 

U srcima svetih ljudi živi blagodat Svetog Duha, koja ih zbližuje s Bogom i oni jasno osećaju da su po duši deca Oca nebeskog i stoga i govore: Oče naš… (Rim 8,15-16; Gal 4,6-7).

 

Duša se raduje i veseli od ovih reči. Duhom Svetim ona zna da je Gospod naš Otac. Iako smo načinjeni od zemlje, Duh Sveti živi u nama i čini nas sličnim Gospodu našem Isusu Hristu, kao što i zemaljska deca liče na svog zemaljskog oca…

 

Ko je Duhom Svetim poznao ljubav Božju, taj ne zna za odmor ni danju ni noću. Kad umori telo i prilegne, njegova duša i na postelji je nenasita i svom snagom teži Bogu, Ocu svome. Gospod nas je orodio sa Sobom. „Ti si, Oče, u meni i ja u tebi, neka i oni budu jedno sa nama“ (Jn 17,21). Tako Gospod Duhom Svetim od nas čini jedinstvenu porodicu sa Bogom Ocem.   

 

Pravoslavna Crkva slavi spomen na prepodobnog Siluana Atonskog 24/11. septembra

 

 

Iz knjige „Pouke starca Siluana“, Mirdin, Mladenovac 2009. 

 

 

 

 

Pročitano: 2619 puta