MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

OČE NAŠ KOJI SI NA NEBESIMA, DA SE SVETI IME TVOJE, DA DOĐE CARSTO TVOJE, DA BUDE VOLJA TVOJA I NA ZEMLJI KAO ŠTO JE NA NEBU; HLEB NAŠ NASUŠNI DAJ NAM DANAS, I OPROSTI NAM DUGOVE NAŠE, KAO ŠTO MI OPRAŠTAMO DUŽNICIMA NAŠIM; I NEUVEDI NAS U ISKUŠENJE NO IZBAVI NAS OD LUKAVOGA. JER JE TVOJE CARSTVO I SILA I SLAVA U VEKOVE VEKOVA. AMIN.

- Zašto se ova molitva naziva molitvom Gospodnjom?

Zato jer je ovu molitvu dao apostolima, a kroz njih i svima nama Sam Gospod Isus Hristos. Slobodno se može reći da je ovo najvažnija molitva jer ne postoji ni jedno bogosluženje u kome se ona ne čita, a isto tako i u našem domaćem  (kućnom) molitvenom pravilu ona zauzima važno mesto.

- Na koliko je delova podeljena ova molitva?

Na devet: prizivanje, sedam prozbi i slavoslovlje.

- Šta je to prizivanje?

To su reči: Oče naš, koji si na nebesima. Pod rečima: Oče naš – mi razumemo Boga. Gospod Isus Hristos zapovedio nam je da Boga u ovoj molitvi nazovemo Oče radi toga kada stojimo pred Njim, tj. kada se molimo, ne osećamo strah koji ima sluga pred svojim gospodarem, već da se molimo sa ljubavlju i predanošću koju imaju deca pred svojim ocem i koja otkrivaju pred njim sve što im je potrebno i to sa potpunom iskrenošću  i srdačnom prostotom.

- Da li (je isto) ako se moli jedan čovek, i onda kaže: Oče naš?

Iako se moliš samo ti, sam, opet je potrebno reći: Oče naš, jer je Bog otac svima i svi ljudi su među sobom braća jer potiču od jednog Tvorca. A sve ono što mi molimo za sebe mi treba da molimo i za druge.

- Šta to kazuju reči: Koji si na nebesima?  

Ove reči ukazuju na to da se mi molitvom ne obraćamo našem ocu po telu, koji često nije u mogućnosti da u svemu pomogne svojoj deci, već Ocu koji obitava na nebu; Koji je svemoguć  i Koji je uvek spreman da nam pomogne. Zbog toga, moleći se Ocu nebeskom, mi smo dužni da ostavimo sve zemaljsko i da svoj um i srce uznesemo ka Bogu.

- Prva prozba je sigurno: Da se sveti ime Tvoje. Šta mi tražimo od Boga u toj prozbi? 

Tim rečima od Boga molimo da nam pomogne da svakom svojom rečju, delom, čitavim svojim životom proslavljamo Njegovo sveto ime.

- Šta molimo u drugoj prozbi?

Da dođe carstvo Tvoje – tim rečima mi se molimo da Gospod vlada, caruje našim duševnim silama i da nas tako uputi u život kojim bismo zadobili Carstvo Nebesko. 

- Šta je to Carstvo Nebesko?

Carstvo Božije ili Carstvo Nebesko je carstvo hrišćanske ljubavi i blagodatnog mira duše. Tamo gde je hrišćanska ljubav, saglasje i gde nema nikakvih sukoba i neprijateljstva među ljudima, tamo je Carstvo Božije, tj. mi u takvoj sredini možemo da osetimo samo nevelike deliće onog potpunog Carstva koje će se vaspostaviti nakon Drugog Hristovog  dolaska na zemlju.

- Koja je treća molba? 

To su reči: Da bude volja Tvoja i na zemlji kao što je na nebu. Kroz ovo mi molimo Boga da nam On pomogne da ispunimo Njegovu svetu volju isto onako kako je ispunjavaju sveti anđeli na nebu. Time mi pokazujemo i potpunu pokornost prema Bogu kao prema Ocu koji najbolje zna šta je to šta nam je potrebno u našem životu. To najbolje pokazuju reči četvrte molitve: Hleb naš nasušni daj nam danas – gde od Boga molimo da nam podari sve što nam je neophodno za život naše duše i tela.

- Šta je to neophodno duši i telu? 

Za telo je potrebna hrana, odeća, mesto gde ćemo živeti… A za dušu je potrebno sveto Pričešće  (pogl. Jovan 6,55) i druge tajne i reč Božija (pogl. Matej 5,4). Isto tako kao kada je telo lišeno hrane, tako je i duša, ako je lišena onog što joj je neophodno, počinje da pati, boluje, da bi na kraju bila lišena večnog blaženstva.

- Zašto tražimo samo za jedan dan?

Zato da se ne bi prekomerno brinuli o svojoj budućnosti. O tome nam govori i Sveto Pismo (pogl. Matej 6,25-33).

- Koja je peta prozba?

To su reči: I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima našim.

- Šta tim rečima molimo od Boga?

Pod dugovima treba razumeti grehe, koje ako želimo da budu oprošteni nama, prevashodno mi moramo da oprostimo drugima.

- Zašto se gresi nazivaju dugovima?

Sve što imamo samo prividno izgleda da je naše, jer sve je to Božije i zbog toga smo dužni da sve to koristimo onako kako je to Bogu ugodno, ako nije tako onda postajemo dužnici.

- Ko su onda naši dužnici?

To su oni ljudi koji nam iz raznoraznih razloga čine ili pak misle (žele) zlo, a trebali bi da žive sa nama u miru i saglasju. 

- Da li treba da očekujemo da će nam Bog oprostiti grehe ako ih mi ne opraštamo drugima?

Sigurno da nam tada gresi neće biti oprošteni. Da bismo to bolje razumeli, potrebno je da pročitamo dva dela iz Matejevog jevanđelja: 5,23-24; 6,14-15.

- Šesta molba je: Ne uvedi nas u iskušenje?

Tačno. U toj molbi se jasno vidi da mi nismo sami u mogućnosti da se zaštitimo od iskušenja te da nam je, zbog toga, potrebna pomoć Božija. U sedmoj molbi: Izbavi nas od lukavoga – vidimo ko je taj koji predstavlja iskušenja. Apostol Petar kaže: Budite trezveni i bdite, jer suparnik vaš đavo, kao ričući lav hodi i traži koga da proždire (1 Petr 5,8). Ove reči treba da su nam često na umu.

- Molitva se završava slavoslavljem. Zbog čega je ono u molitvi?

Zbog toga da, dok se molimo, ne bismo tražili, nego i proslavljali Gospoda kao svog Tvorca, nadajući se i verujući u to da je On uvek spreman i da može ispuniti našu molbu.

- Sve ove molitve koje smo do sada spomenuli nazivaju se i početne molitve. Zašto?

Iz jednostavnog razloga jer njima započinjemo i domaće molitveno pravilo, ali i veliki broj bogosluženja u hramu. 

D. I. Protopopv: Tumačenje molitvenika, Romanov, Banjaluka 2013. 

Smrtovnice prodaja stanova pik smrtovnice blumen horoskop kalkulator online knjige pdf cvijece vicevi