MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

ANDREAS TEODORU: ISPOVEDANJE VERE JEDNOG PRAVOSLAVCA



 

Pravoslavan sam zato što sam kršten i duhovno odgajen u naručju Pravoslavne Istočne Crkve.

 

U njoj najpre upoznah Boga, Jednoga po suštini i Trojičnog po ispostasima, kao što je to otkrio ljudima ovaploćeni Sin i Logos Božji.

 

U njoj upoznah Sveto Pismo, tu bogonadahnutu hrišćansku knjigu, i naučih se da ga tumačim pravilno, daleko od subjektivnih predrasuda i raznih pogrešnih shvatanja u koja padaju oni koji se nalaze izvan istinite Crkve, i daleko od onih koji negiraju njegovu duhovnu vrednost i njegov božanski autoritet.

 

U Pravoslavnoj Crkvi dođoh najpre u opštenje sa Svetim Ocima, tim božanskim propovednicima i učiteljima Jevanđelja, tajnicima božanske Istine i Hristovim sveštenim objaviteljima, svetim stubovima vrline i pobornicima vere, neboletnim korifejima (vrhunskim učiteljima) bogoslovlja.

 

U Pravoslavnoj Crkvi osećam da me odasvud okružuje mistična atmosfera njenog Svetog Predanja, i živeći u njoj duša moja oseća najprijatniji mir i duhovnu sigurnost i bezbednost. Verujem da se u njoj čisto i neiskvareno čuva od Hrista ljudima dato spasonosno Otkrivenje Božje, da se pravilno uči, predaje i doživljava vera, da je tu spasenje duše moje objektivno osigurano i obezbeđeno, mada praćeno neophodnim za to uslovima i činiocima.

 

U Pravoslavnoj Crkvi duboko osećam sebe kao postojano živećeg u mističnom Telu Hristovom; osećam da mi se život proteže iznad uskih granica sadašnjeg življenja i da obuhvata večnost; tajanstveno doživljavam neshvatljivo-natprirodno jedinstvo Crkve Hristove na zemlji sa onom proslavljenom na nebu.

 

U Pravoslavnoj Crkvi udišem miomir svetosti, osećajući sebe živim u božanskoj blagodati Gospodnjoj, koja se prebogato daje kroz svete tajne. Osobito pak kroz svetu tajnu božanske Evharistije mistički se i stvarno utelovljujem (učlanjujem) u čovečansku prirodu Spasiteljevu; moju ličnost ispunjuje i prožima ovaploćeni Logos Božji; zaista postajem hristonosac i bogonosac; uznosim se u visine Božanstva; blagodatno se sjedinjujem sa Bogom i dobivam oboženje.

 

U Pravoslavnoj Crkvi život moj je savršeno duhovan. Duh Sveti, koji Crkvu nadahnjuje, oživotvorava i osvećuje, jeste natprirodni princip koji sve nas vodi i upravlja ka spasenju. Duh Sveti, Božanski Utešitelj Crkve, odasvuda obuhvata blagodaću Svojom dušu moju, kao što skriveni u bezdanim dubinama okeana kamen biva odasvuda obliven vodom. Duh Sveti je duši mojoj i mistični hleb (tj. hrana) i duhovna voda (tj. piće); On mi je i pojas i haljina, i vazduh i dah i unutrašnji saživitelj duše i tela moga. On rukovodi moj duh kako i gde On sam hoće; On me ispunjuje raznim duhovnim darovima, prosvetljuje me, osvećuje me i uzvišuje me.

 

U Pravoslavnoj Crkvi molitveno i sveživotno bogoslužim Bogu, onako kako to treba i priliči. U tom bogosluženju stalno doživljavam božansku Istinu; življenje moje postaje nepokolebljivo u Trojičnome Bogu; neprekidno doživljavam tajnu Božanskog Domostroja o čoveku u svetu i spasonosno osvećenje u Božanskom Duhu. U bogosluženju Pravoslavne Crkve osećam Boga da silazi do mene, a sebe osećam uznošenim do prestola Božijeg.

 

U Pravoslavnoj Crkvi svagda živim u svetlu Večnosti. Carstvo Božije se odsijava na duhovnim vodama duše moje. Sadašnji mi život ne samo sačinjava prostadijum i predsoblje Večnosti, nego se tajanstveno presađuje i preliva u Carstvo Nebesko. Vreme se preliva u večnost već iz sadašnjeg života. Duša moja, kao duhovna nevesta Hristova, usavršena i ukrašena vrlinama, predokuša neizrecivu radost nebeske slave Hristove; još u ovom svetu čuje pesme iz nebeske odaje mističnog braka Gospodnjeg.

 

Moja najviša eshatološka želja jeste – blagodatno sjedinjenje celokupne moje ličnosti sa Presvetom Trojicom; punoća moga etičkog oboženja, koje će se zbiti sveusavršujućom silom Duha Svetoga, po vaskrsenju mrtvih. To blagodatno oboženje obasjava sve horizonte moga života ovde na zemlji. Ja, dakle, u sadašnjem životu živim kao čovek, ali je način života moga božanski; živim i jesam, po rečima Svetih Otaca, kao u telo odeveni Bog.

 

„Vera, ljubav i nada“, pravoslavna čitanka, Krnjevo 1983. 

 

Pročitano: 3392 puta