MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC: ČUDESNI OTAC DANILO



 

Otprilike u vreme hadži-Georgija, živeo je čudesni otac Danilo, koji je tvorio čuda još kao monah početnik, i njima sve zadivljavao. Rusi su čak i pisali o tome u svojim verskim časopisima.

 

Ovo malo sto sam čuo o svetom Ocu i što mi je mnogo koristilo, želeo sam da zapišem, kako bi korist imale i druge duše.

 

Kako sam čuo, poreklom je bio iz Grčke, a na Svetu Goru je došao u vreme grčke revolucije, oko 1821. godine. Ovaj pobožni mladić, nakon što se poklonio Iverskoj Majci Božijoj – Portaitisi, prošao je kroz Veliku Lavru. Tamo se poklonio svetom Atanasiju, toplo se moleći da ga Majka Božija uputi na nekog pobožnog Starca, kome bi se pokorio da bi postao monah. Pošao je i bezbrižno hodio, oslanjajući se na Boga. Kada je prošao Kerasiju, na putu ka Svetoj Ani pošao je pogrešnim putem i došao do kelije Svetog Artemija. Tamošnji Starac je bio veoma pobožan i vrli podvižnik, ukrašen mnogim vrlinama. Kod njega je mladićev duh našao spokoj.

 

Videvši mladog iskušenika kako se podvizava poput svetog Starca, oci iz susednih kelija su se zabrinuli. Skretali su pažnju Starcu da pripazi na njega, jer se kao mlad naglo odao podvižništvu. Međutim, Starac je govorio:

 

- Ne brinite, znam ja kakvog čoveka imam.

 

Posle kratkog vremena, mladić je zamonašen i dobio je ime Danilo. Dostigao je veliku duhovnu visinu jer je bio čist, ne samo telom i dušom, već i umom, budući da je uvek imao samo dobre pomisli. U njegovom čistom srcu obitavao je Hristos.

 

Jednom prilikom naložili su peć da bi pekli hlebove i pravili dvopek. Otac Danilo je mašicama, čiji je vrh bila metalna kuka, a drška drvena, hteo da rasporedi žar kako bi se čitava pećnica ravnomerno zagrejala. Od velike temperature izgorela je drvena drška, a u pećnici je ostao metalni deo. Odmah je to rekao Starcu kako se posao ne bi usporavao, a ovaj na to odgovori:

 

- Šta me gledaš? Prekrsti se, uđi unutra i izvadi ga da ne gubimo vreme.

 

Otac Danilo se prekrstio, ušao u zažarenu peć i uhvatio rukama zažareno gvožđe, a da nije zadobio ni jedan jedini plik, niti mu je izgorela ijedna dlaka sa brade. Međutim, najveće od svega bilo je to što nije imao čak ni pomisao da je uradio nešto veliko.

 

Nekom drugom prilikom, opet, jedan Starac iz susednih Vlaških kelija se razboleo. Bol su mu ublaživali samo gorki krastavčići. Kada je nastupila zima, bolovi su se opet pojavili. Starac je sišao do Svetog Pavla, ne bi li našao makar turšiju od krastavaca koja bi mu pomogla da ublaži bol. Ali, nažalost, ni nju nije našao. Tako bolestan i žalostan peo se od Svete Ane prema Krstu. Mada je bila zima i turšija od krastavaca nije mogla da se nađe, pred njim se iznenada pojavio otac Danilo, koji je, ostavivši mu šest-sedam krastavčića, odmah otišao. Bolesni Starac se zadivio, proslavio Boga i pojevši krastavčiće, ozdravio za svagda. Ovog puta otac Danilo je nosio ljubav, blagoslov iz veoma udaljene, tople zemlje (u Grčkoj tada nije bilo plastenika).

 

Neki drugi Starac iz Vlaških kelija je vraćao se po velikom mrazu iz Svete Ane. Kada je već bio blizu vrha, počela je mećava. Bio je prinuđen da se vrati malo natrag, kako bi našao zaklon kraj neke stene. Bila je noć i više nije imao vremena da se vrati u Svetu Anu. Sneg je neprestano padao, a duvao je i jak vetar. Kada se Starac oslonio na stenu, drhteći od hladnoće, odjednom je primetio da ga neko grli, i osetio toplinu. Slatki san ga je lagano obuzimao. Tada je ugledao oca Danila koji ga je zagrlio sa mnogo ljubavi. Kada je svanulo, probudio se i nastavio put, jer je mećava prestala. Ali šta je imao da vidi? Sneg je bio svuda, osim na steni sa koje se otopio od svete topline koju je širio otac Danilo! Pošto se tako i duhovno ogrejao, starčić je radostan otišao u svoju keliju, slaveći Boga. A sam otac Danilo je bio neprestano zagrejan ljubavlju Hristovom.

 

Njegove molitve neka bi bile sa nama. Amin.

 

 

Na fotografiji: svetogorski manastir Velika Lavra

 

 

Starac Pajsije Svetogorac: „Sveta Gora i Svetogorci“, Manastir svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, Vranje 2013.  

 

Pročitano: 3583 puta