MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

PISMO PREP. MAKARIJA OPTINSKOG: AKO SVAKI DAN GREŠIŠ, SVAKI DAN TREBA I DA SE KAJEŠ



 

Odsecanje svoje volje i neuzdanje u sopstvenu pamet jeste prvo sredstvo kojim se stiče smirenje. Vama je dovoljno samo da pomislite na to, pa da se uznemirite umom i srcem, što dolazi od samoljublja i gordosti.

 

Sve do sada vi ste svoje ispravljanje i spasenje zasnivali na svome mišljenju, na svome razumu i svojoj volji; i snaga kojom se suprotstavljate iščezava jer zbog vaše oholosti neprijatelj ima slobodu i moć da vam priđe. Ono što se čini bez pogovora, sa poslušnošću, obavlja se lako i mirno i donosi korist.

 

Vi pišete: „Treba manje rasuđivati i truditi se da misli budu zauzete molitvom“. Ali cela vaša nesreća je u tome što se, znajući sve to, toga ne pridržavate, i pri tome još osećate da uopšte nećete moći da date odgovor na Strašnom Sudu. Ako ovo poslednje unosi u vas strašan nemir, onda je to đavola zamka i plod gordosti.

 

Svesni svoje grešnosti, ne treba da očajavate, nego da se više smirite i da se divite čovekoljublju Božijem koje vas trpi i očekuje vaše obraćanje i pokajanje (videti: sveti Jovan Zlatoust, O pokajanju).

 

„Pokajanje je melem kod pregrešenja, uništavanje bezakonja, otiranje suza, smelost pred Bogom, oružje protiv đavola, mač koji mu odseca glavu, nada na spasenje, istrebljenje očajanja. Ono čoveku otvara nebo, vodi u raj, pobeđuje đavola.

 

Grešiš li? Ne očajavaj… Oružje vaše protiv đavola je neočajavanje… Ako svaki dan grešiš, svaki dan treba i da se kaješ. Jesi li danas oronuo od greha? Obnovi se pokajanjem… Ceo život sam proveo u grehu, ako se pokajem, hoću li se spasiti? Naravno da hoćeš!

 

Milost Božija povezana je sa pokajanjem, čovekoljublje Božije je bezmerno i dobrotu Njegovu nemoguće je iskazati, jer tvoja zloba ima meru, tvoj greh, kakav god bio, ipak je ljudski greh, dok je milosrđe Božije neizrecivo – zato se nadaj da će ono savladati zloću tvoju; zamisli iskru koja pada u more, može li ona da opstane? A koliko je mala iskra u poređenju sa morem, toliko je mali greh spram čovekoljublja Božijeg. Nije čak ni toliko, jer koliko god da je veliko more, ono ima svoju meru, dok je čovekoljublje Božije bezgranično“ (videti takođe Dobrotoljublje, t. III, sv. Petra Damaskina)

 

Tražite da vas naučim kako da zadobijete dar molitve. To je kao kada biste od siromaha tražili bogatstvo. Kad je to u pitanju, ja sam niko i ništa. Kako vas mogu  naučiti onome što ni sam nemam. Ali ponudiću vam učenje Svetih Otaca o tome.

 

Treba da se molimo za sve, jer je to dug naš, po zapovesti Božijoj i apostolskoj i po učenju Svetih Otaca: da bismo bili sačuvani, za spasenje naše, za oproštaj grehova, za naše bližnje i mnogo šta drugo, ali sa velikim smirenjem, i ne tražeći dar u sebi. Sam Gospod darivaće one koji su toga dostojni.

 

Makarije Veliki: „Glava svake dobrodetelji [vrline] i vrhunac svakog dobrog truda, jeste neprestano prebivanje u molitvi, kroz koje svagda možemo da dobijemo i druge dobrodetelji koje zatražimo od Boga. No ako ne budemo ukrašeni smirenoumljem, prostodušnošću i dobrotom, molitva nam neće ništa koristiti“. Zatim on poučava kako valja da prebivamo u molitvi: da pre svega treba da imamo čvrstu veru u Gospoda i da se svecelo predamo rečima zapovesti Njegovih, da treba da se potpuno odreknemo sveta, kako se um ne bi osvrtao ni na šta od vidljivih stvari i kako bi zaista nepokolebivo prebivao u molitvama, i da ne očajavamo u neprestanom iščekivanju Božije milosti i pomoći, imajući svagda Njega na umu.

 

„Ako molitva u nama ne bude sjedinjena sa smirenoumljem i ljubavlju, prostodušnošću i blagošću, onda to nije molitva već samo maska molitve i nikakve nam koristi neće doneti“.

 

Vidite kakva treba da bude priprema za molitvu, kako molitvu valja upražnjavati i kako se dostiže dar molitve. Pogledajte sebe i vidite na kom ste stepenu i je li po vašoj meri da dostignete visinu takve dobrodetelji, kakvu je dostiglo malo i onih koji su se udaljili od sveta i sve odbacili…

 

 

Prepodobni starac Makarije Optinski: „Rečnik spasenja“, Obraz svetački, Beograd 2007.

 

Pročitano: 922 puta