MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

NEDOSTATAK VREMENA–VAVEDENjE U MANASTIRU LEPAVINA



 

Ljudski pogled putuje daleko do neba i tamo raspoznaje i sunce i mesec i zvezde. To je prostor u kojem žive mnoga nevidljiva bića. Kada se molimo Bogu, mi gledamo u nebo, očekujući da će nam pomoć stići “s visine”. Jedino tokom molitve možemo stići do tih visina. Sa druge strane, s obzirom da smo ništavni i sićušni bez vere i molitve ne možemo nikuda. Po mraku jedva da možemo hodati da se ne spotaknemo i ne padnemo. Da bi nam olakšao život na zemlji, Bog nam je uz molitvu podario i vreme kao dimenziju fizičkog sveta. Međutim, u poslednjih nekoliko vekova, vreme se ubrzava i svet više nema mnogo vremena za spasenje. Fizički svet polako odumire.

 

Osećam kako vreme brzo prolazi. Teško je naći vreme za važne stvari, a kada nađemo slobodno vreme često ga uzaludno potrošimo. S toga najviše volim kada nakratko pobedim sujetu ovoga sveta, i uspem uz Božiju pomoć delić tog ubrzanog vremena da uskladim sa praznikom duše i tela. Tada lično doživim ono nevidljivo Božansko nebo. Naime, na dan Vavedenja Presvete Bogorodicu, kada Crkva praznuje događaj uvođenja Bogorodice u Jerusalimski hram, prestaju da važe prolazni vremenski zakoni. Tokom molitve na Bogorodičin praznik, satovi kao da ne kucaju i vreme kao da ne postoji. Postoji samo jedna vrsta otkucaja, a to je ubrzani otkucaj srca onih, koji dođu na poklonjenje ispred Čudotvorne ikone Bogorodice Lepavinske. Ispred Čudotvorne ikone vernici tada poveravaju Presvetoj Bogorodici svoja najtajnija duhovna iskustva i najdublje osećaje.

 

Praznik Vavedenja Presvete Bogorodice je ujedno i manastirska Slava. Uoči vavedenjskog praznika manastirska bratija zajedno sa bliskim prijateljima organizuje sve potrebne priprema kako bi Lepavinski hram bio pripremljen da primi mnoštvo naroda. Ove godine, uoči praznika ponovo smo se sreli u manastiru Lepavina, jer smo međusobno duhovno povezani. Upravo ta duhovna nit nas poziva da se uoči, i na sam dan praznika Vavedenja okupimo u manastiru Lepavini. Svako je dobio poslušanje, tako je jadan tim obrisao ikone, a drugi je uređivao oltar, treći tim je pripremao manastirsku kuhinju.

 

 

 

Meni nije imao ko dati poslušanje. Već duže vreme nema oca Gavrila koji mi je davao poslušanja, osmišljavajući internet misionarske projekte koje sam ja tehnički sprovodio. Šetajući lepavinskim imanjem, prisećao sam se tih dana i razmišljao sam o tom vremenu. Bog mi je darivao mogućnost, ali u ograničenom vreme, da upoznam oca Gavrila i njegovu viziju o životu u ovom prolaznom vremenu. Danas oca Gavrila više nema ovde u fizičkom svetu, ali ostala mi je mogućnost da odem do groba i da mu čestitam praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, nadajući se da me čuje i da mu je drago kada me vidi da sam mu došao u posetu. Sledećeg dana, na sam praznik Vavedenja stigao sam nešto ranije i čim sam stigao u Lepavinu, video sam se i pozdravio se sa bratom Dragoslavom. Prvo što smo zajedno narpavii je da smo otišli na očev grob da ocu Gavrilu zaželimo srećan praznik Vavedenja. Naime, otac Gavrilo bio je veoma vezan za praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, jer i njegov 13-godišnji boravak na Svetoj Gori vezan je za manastir Hilandar koji je takođe posvećen Presvetoj Bogorodici upravo kao i manastir Lepavina.

 

 

Svetom arhijerejskom Liturgijom koja je uskoro počela načalstvovao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski g. Porfirije uz sasluženje sveštenstva eparhija Zagrebačko-ljubljanske i Banjalučke koji su imali svešteničke odežde ukrašene likom Presvete Bogorodice Lepavinske. Posle Liturgije i osvećenja Slavskog kolača, zajedno sa Vladikom Porfirijom, Arhimandritom Danilom i sveštenicima, poslužio sam se u manastirskom salonu za goste, a posle smo svi zajedno otišli na trpezu koju je pripremilo lepavinsko bratstvo.

 

U manastiru Lepavini ostao sam do kasnih popodnevnih sati neprekidno blagodareći Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj, Koju sam moliio da od Svog Sina izmoli dodatno vreme za nas na zemlji i da produži život našeg fizičkog sveta. Zaista je lepo živeti na Zemlji pored voljenih i dragih ljudi, sa kojima zajedno slavimo velike Hrišćanske praznike.

 

Nenad Badovinac, Decembar, 2017.

 

Izvor: http://zapisi-reportaze.com/

Pročitano: 1216 puta