MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Pre ne mnogo vremena na Svetoj Gori se upokojio neki prosti monah. Bio je nepismen. Došao je na Svetu Goru kao mlad. Nismo ga smatrali „važnim“ monahom. Razboleo se bio od raka. U periodu od godinu dana podnosio je strašne bolove u želucu i jetri. No, sve nas je bio iznenadio svojim ponašanjem: izgledalo je kao da uzimaš malo tamjana i stavljaš ga na ugalj u kadionici, čineći takoreći da celo okruženje odiše miomirisom. On je sebe smatrao za neku živuljku i, nekako, takvim smo ga i mi bili smatrali. I premda je on svima nama pomagao u vreme svoje bolesti, sam nije imao nikakvu veliku predstavu o sebi. U razgovoru koji smo imali, kazao je da Bog pomaže svima, i dobrima i lošima, ali naš problem jeste to što smo nezahvalni.

Sećam se da sam negde pročitao da je čovek nezahvalno dvonogo stvorenje. Kada kažeš „Slava Bogu za sve“, tada sve postaje sveto, osvećeno. U Božanskoj liturgiji imamo božansku Evharistiju (blagodarenje). Kada si zahvalan za sve, tada sve postaje sveto, osvećeno. Dok kada prigovaramo – gunđamo ili ropćemo – tada se sve menja. Neko ko živi u Hristu i diše Hristom – čak i da ga u ad postaviš, on će se radovati. Onaj koji se žali i nikada ne kaže hvala - čak i u raj da ga postaviš, smatraće ga adom. Prema tome, vrlo je važno imati poverenje u Ljubav Hristovu. Mislim da je to ono čemu nas Crkva uči. Kada shvatiš da sve što Hristos čini, On čini iz  Ljubavi, tada možeš sve da prihvatiš.

Naš život nije u rascepu, u smislu razdvojenosti telesnog od duhovnog; iz tog razloga mi govorimo o osvećenju i duha i tela. Nešto ranije, u razgovoru sa sveštenicima, rekli smo da u Pravoslavnoj Crkvi bogoslovlje nije odvojeno od života, niti je brak odvojen od Svete liturgije. Sveštenik u parohiji je oženjen čovek. Sa druge strane, monaški život je opisan terminima braka. Sveti Maksim Ispovednik, razmatrajući duhovni život čoveka u braku – u Carstvu Nebeskom niti se žene niti se udaju (up. Mt 22,30, Mk 12,25, Lk 20,34-35) – govori o bračnoj zajednici i jedinstvu duše sa Božanskim Bogom, Slovom. Kada se duša venča sa Bogom Slovom, tada čovek razume prirodu (poredak) stvari. Ali pre nego što se venčala sa Bogom Slovom, njegova duša je bila podložna metodama deobe i razdvajanja. Kada čovek vidi da je sve ujedinjeno u Hristu Isusu, i da je samo smiren čovek veliki čovek – on razume ljudsku slabost i biva iznenađen Ljubavlju Božjom – on tada stiče drugu vrstu slobode. On ne vidi više pojave kao nepovezane i mehaničke. Sve se odvija bez napora. 

Iz knjige „Munja večnoživog Ognja: američki razgovori sa svetogorskim starcem“, Manastir Svetog Arhanđela Mihaila, Prevlaka, Sevastijan Pres 2016.