MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

POUKE SVETOG GAVRILA GRUZIJSKOG O SPASENJU DUŠE



 

Gospod dopušta padanje u greh. Tako se otkriva milosrđe Božije. Svi mogu da se pokaju tokom vremena koje im predstoji do kraja života. Vreme je velika milost Božija. Dok je vremena čovek može da se spase, ali može i da pogine. Čovek treba bez prestanka da stremi da bude što bliži Bogu. Tada će ga Gospod pomilovati i podariti mu sve što mu je potrebno. Čovek jedanput dolazi na svet i jedanput mu se pruža prilika da se spase. Ne postoji nikakva reinkarnacija. Vaše je da težite da postanete deca Božija. Svako ko je kršten može sebe nazvati čedom Božijim. Sprovođenjem Jevanđelja u život i životom u podvigu koji će ga odvesti u Carstvo Nebesko, čovek postaje čedo Božije. Kainovi potomci smatraju se Kainovom decom. Ali Sitovi potomci su Božija deca. Znači, Božija deca nisu plotna deca, nego deca Zaveta. Po tome se razlikuju Božija deca od dece Lukavoga. Onaj ko ne čini dobro nije od Boga, kao ni onaj ko ne ljubi brata svojega. Mi, međutim, braćo moja, čekamo od Gospoda usinovljenje i svoje iskupljenje.

 

+ + +

 

Otac Gavrilo nikada nikog nije izdvajao. Sve ih je voleo i bio je spreman za svakog i život da da. Nije ni jeo ni pio vode sve dok je razgovarao sa nekim ko je došao da traži pomoć od njega. 

 

- Sve dok i jednog jedinog čoveka mrziš, daleko si od Carstva Nebeskog. Volite sve ljude da biste zadobili Carstvo Nebesko. Ljubav je mati svih vrlina – često nam je govorio.

 

Teško je opisati neiscrpnu dobrotu i blagodatnost oca Gavrila:

 

- Kad bi se bar svi udostojili spasenja i da im ne bude suđeno kao da zavređuju kaznu – molio je Stvoritelja sa suzama.

 

- Oče, hoće li se svi spasiti?

 

- Neće, čedo moje. Ni Bog te neće spasiti ni ja ako ti ne želiš da se spaseš. Onome ko se stara za svoje spasenje može se pomoći rečima i delima drugih.

 

Kada bi ga mati Paraskeva stavljala u postelju, pokazao bi joj jedan ćošak i rekao:

 

- Eno, tamo stoji moj Haron (personifikacija smrti, prim. prev.) i čeka me. Gde je zlo kad čovek umire? Smrt je u rukama Božijim.

 

+ + +

 

- Ko će da se spase? – upita neki đakon.

 

- I svi će vas mrziti zbog imena moga; ali koji pretrpi do kraja taj će se spasti (Mt 10,22). To je Bog! Moćan i velik, Kome ne znamo ni početak ni kraj. Njegova mudrost je neistraživa i dobrota Njegova skrivena. Istorija se ponavlja. Kain uvek ubija Avelja i put ovog poslednjeg vodi u blagoslovenu večnost. 

 

+ + +

 

Jedan mirjanin mu sa divljenjem reče:

 

- Kako ste vi srećni, oče Gavrilo! U vaše vreme je bilo drugačije, mnogo jasnije. Ali sada su se vremena promenila. 

 

- Ma šta to govoriš, brate? Seti se šta kaže Jevanđelje: Gospod je primio i one koji su od jutra radili u Njegovom vinogradu, ali i one koji su došli jedanaestog časa, to jest u poslednjem trenutku, pa im je, štaviše, dao i istu nagradu. I ti možeš, ako hoćeš, sve da postigneš. Gospod će te nagraditi prema tvojim delima.

 

+ + +

 

Оtac Gavrilo je često citirao ovo: Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi (Mt 10,16) i objašnjavao:

 

- Ako se danas mudro ne ophodite i niste čisti i bezazleni, nećete se spasiti.

 

- U čemu se sastoji mudrost?

 

- U naše vreme, danas, sastoji se u ćutanju i trpljenju.

 

+ + +

 

- Kad bi se javio Gospod spreman da ti ispuni jednu želju, šta bi ti od Njega tražila?

 

- Da svi budu dostojni Carstva Nebeskog – odgovorih.

 

Svetitelj se tada nalazio pred Raspetim. Saže glavu, pokazujući tim pokretom da nema veće želje od te.

 

+ + +

 

- Zašto jedemo i pijemo?

 

- Da bismo živeli – odgovorih.

 

- A kakva je onda razlika između nas i krave? I ona jede i pije da bi živela. Treba da jedemo i pijemo za Carstvo Nebesko.

 

+ + +

 

Oca Gavrila je posetila neka žena koja je izgubila dete.

 

- Zašto neki odlaze iz života mladi? – upita ga.

 

- U nekom selu jedna verujuća žena koja je izgubila svog sina jedinca žalila se Bogu: „Ja sam za Tvoju ljubav tako mnogo izdržala: uvrede, siromaštvo, teškoće. Ovde niko ne veruje osim mene. A Ti si uzeo moje dete. Zašto?“ I te noći ta žena je sanjala ovaj san: Anđeli su je odneli kod Gospoda i preneli Mu njene žalbe. Tada je začula glas Gospodnji:

 

„Pitajte ženu šta želi.“

 

„Vrati mi moje dete“, odgovorila je žena.

 

„Hoćeš li da vidiš svoje dete?“ – upita Gospod.

 

„Pa majka sam, naravno da hoću“, reče ona plačući.

 

„Pokažite joj njeno dete!“ – zapovedi Gospod.

 

Doveli su dete i ona se obradova.

 

„Šta sada tražiš od mene?“ – upita Gospod.

 

„Zašto si ga uzeo?“ – požali se žena.

 

Tada Gospod zapovedi anđelima:

 

„Pokažite joj šta bi učinio njen sin da ga Ja nisam uzeo“.

 

I odjednom, kao na filmu, žena je mogla da vidi strašne grehove koje bi počinio njen sin i potom je videla strašni oganj pakleni.

 

„Vratite ga opet u raj!“ – poče majka da plače i moli Gospoda.

 

Gospod zapovedi i dečaka opet vratiše u raj. A onda joj reče Gospod:

 

„Zarad tvoje dobrote i ljubavi uzeo sam k Sebi tvoga sina. Nemoj da misliš da ne znam koga i kada treba da uzmem“.

 

+ + +

 

- Treba da se plašimo greha, smrti, osude, ada i da mislimo na vaskrsenje mrtvih, život večni i pokajanje, da bismo zadobili Carstvo Nebesko. Jer koga ljubi Gospod onoga i kаrа; i bije svakoga sina kojega prima (Jev 12,6).

 

- Srce je spremno, ali telo je slabo. Ne starajte se za telo, nego za dušu, da biste se spasli – reče na kraju.

 

+ + +

 

Doći će vreme kada će hrišćaninu biti teško da se spase. Šta će tada reći bezvernik?

 

A onda je pričao o poslednjim danima, o teškoćama s kojima ćemo mi hrišćani morati da se suočimo. Govorio je i o duhovnim ocima koji će, umesto da spasavaju, slati duše u propast.

 

- Prema kom kriterijumu, onda, treba da izaberemo duhovnog oca?

 

- Prema njegovim delima.

 

 

Preuzeto iz knjige „Jurodivi čovek Božiji – život i podvizi svetog Gavrila Gruzijskog“, Obraz svetački, Beograd 2015.    

 

Pročitano: 116 puta