MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

SVETO PRIČEŠĆE



 

Najraniji naziv nedeljne liturgije u Pravoslavnoj Crkvi je Evharistija, što na grčkom znači blagodariti. Tokom drugog veka Justin Filozof, poznat kao Mučenik Justin, je pisao da su hleb i vino koje Pravoslavni Hrišćani primaju kao Svetu Tajnu Evharistija. Takođe je pisao da oni koji ne veruju u sve ono što Pravoslavna Crkva uči ne smeju da se pričeste. Kasnije, služba je nazvana Sveta Liturgija.     

 

Gospod Isus Hristos je dao zapovest svojim učenicima da služe Svetu Liturgiju dana kada je bio izdat. Sledećeg dana je bio razapet da bi očistio sve grehe sveta svih vremena. Gospod nam je dao Svetu Liturgiju da bi njegova žrtva bila uvek prisutna među Njegovim učenicima. Na taj način, njegova žrtva nije samo momentalna već večna. Zbog toga se Sveta Liturgija ponavlja da bi svi oni koji učestvuju u njoj imali duhovne koristi.  

 

Gospod je ustanovio Pričešće za vreme Tajne Večere sa svojim učenicima. Veoma je jasno da je ta večera bila Pashalna, kao što je pisao Sveti Jevanđelist Luka da treba da odu u kuću određenog čoveka koji će im pokazati gde treba da bude Poslednja Večera, a da će im vlasnik kuće pokazati gornji opremljen sprat kuće. Učenici su poslušali Gospoda i pripremili večeru. A Gospod im je rekao da je mnogo želeo da sa njima bude na Tajnoj Večeri pre nego što strada. Neki govore da je nejasna hronologija ovog događaja kod Svetog Jevanđeliste Jovana, ali Sveti Luka sve jasno piše.  

 

Na početku ove večere, Gospod je uzeo hleb u ruke i prelomio ga. Ovo nije bilo neobično jer je svaki obrok tako počinjao. Ali ono što se nakon toga dogodilo je bilo neobično jer im je rekao da je taj hleb Njegovo Telo. Nastavak večere je bio uobičajen, jeli su pashalno jagnje i pričali kao obično. Na kraju večere poslednja čaša vina je bila osvećena i popijena. Ni ovo nije bilo neobično jer je svaki obrok bio upotpunjen vinom, a na kraju završen trećom poslednjom čašom. Ali kada im je Hristos dao tu poslednju čašu vina rekao im je da je to Njegova Krv zaveta, koja se proliva za mnoge. Sveti Pavle govori da je Hristos rekao da to čine u Njegovo sećanje. Pitanje je da li su Apostoli razumeli o čemu govori Gospod jer su odbijali da prihvate da će uskoro umreti. Tek su kasnije sve razumeli.   

 

Interesantno je da je Gospod izabrao hleb i vino umesto pashalnog jagnjeta da bude Njegovo Telo. Zašto baš hleb i vino?

 

Gospod nije izabrao pashalno jagnje jer se ono jelo samo jednom godišnje, dok su se hleb i vino jeli i pili uz svaku večeru. Tako da se Sveta Liturgija može ponavljati tokom godine i služiti svakog dana i baš zbog toga je Gospod izabrao hleb i vino. 

  

Kinesko-Ruski Pravoslavni Sveštenik u Kini

 

Oni su se sakupljali zajedno da večeraju, jer praćenje Hrista nije kao držanje neke filozovske ideje, već je to porodica. Oni su se sakupljali da zajedno jedu kao što to čine porodice, a kulminacija Njihove večere je Sveto Pričešće.

 

Hristos se sastajao sa svojim učenicima svake Nadelje nakon Svog Vaskrsenja, tako da im je na ovaj način objašnjavao da na prvi dan nedelje treba da se sakupe. Ovaj dan se kasnije nazvao Dan Gospodnji, jer je to dan kada im se Gospod pokazao nakon Vaskrsenja. Za vreme večere oni bi čitali duhovne knjige o Isusu i molili se i slavili Boga. Onaj koji je bio prvi među njima bi prelomio hleb i pomolio se nad hlebom i vinom i svi bi se pričestili.  

 

Nije potpuno jasno kada su se pričešćivali za vreme tih večera, ali kasnije u toku drugog veka Sveto Pričešće je bilo odvojeno od večere. Pre Svetog Cara Konstantina, Hrišćani bi se pričešćivali pre zore nedeljom, jer je tada još uvek to bio radni dan. A kasnije tokom dana bi se sastajali na Agape (Trpeze Ljubavi). U drugom veku mnogi pagani su pisali imperatoru o tome šta Hrišćani rade.  

 

 

Ovde dolazimo do suštine i tajne Svetog Pričešća. Pagani tog vremena mislili su da se mi bavimo kanibalizmom, da ubijamo bebe i jedemo ih na našim službama, jer je Gospod Isus Hristos nazvan Detetom Božijim u Svetom Pismu, a Hrišćani su ispovedali da primaju Telo i Krv Gospodnju. Tako da je na osnovu toga za pagane to bio ritual ubijanja deteta i kanibalizam. Zbog toga se mnogo pisalo da se mi ne bavimo kanibalizmom.   

 

Ali ako nije kanibalizam, zašto se govori o pravom telu i krvi. Gospod je govorio da oni koji jedu njegovo telo i piju njegovu krv će biti živi zbog njega. Gospodnje reči za vreme tajne večere su takođe tajna jer su vino hleb u Svetom Pričešću zaista Telo i Krv Gospodnji. Kada su učenici pili od tog vina, oni su tada pili i Njegovu Krv, a kada su jeli taj hleb oni su tada jeli Njegovo Telo. Sveti Pavle sve to potvrđuje da su hleb i vino takođe i Krv i Telo Gospoda Isusa Hrista u Svetom Pričešću. To nije metofora nego je to zaista tako kaže Sveti Pavle. Niko ne umire od metafore. A bilo je onih koji su nepravilno i nespremno primili Sveto Pričešće i zbog toga se razboleli i umrli.  

 

Pravoslavna Crkva ispunjava sve zapovesti Božije i ono o Svetom Pričešću. Mnogi ljudi danas ne razumeju šta to znači sećanje ili pomen. Oni misle da je to nešto čega se mi sećamo u našoj glavi. Stari Jevreji su dobro znali šta to znači jer je Mojsiju bilo zapovedano šta treba Jevreji da rade da bi ih se Bog setio i spasio ih. Tako da je u biblijskom smislu sećanje u stvari nešto što treba da uradimo kako nam je Gospod zapovedio da bi nas Bog spasio videći to što smo uradili. Pored primera starih Jevreja imamo primer i Kornelija koji je činio mnoga dobra dela pa mu je Anđeo Gospodnji rekao da su njegova dobra dela izašla pred Gospoda. Tako da ta dobra dela služe kao sećanje, a na osnuvu njih Bog dalje odlučuje. U slučaju Kornelija, Bog mu je poslao Svetog Petra sa Jevanđeljem.

 

Hristos je odlučio da za Njegovo sećenja pripremamo Časne Darove za Sveto Pričešće i da primamo Sveto Pričešće. A Silom Duha Svetoga Bog se seća stradanja Gospodnjeg pa nas zbog Njega spasava. Na ovaj način Hristovo Stradanje je uvek prisutno među nama. Njegova smrt nije samo istorisjki događaj, već svakodnevna Žrtva, svemoćna među nama. Ova žrtva je prisutna na Svetom Oltaru, a kada se pričešćujemo, mi primamo Njegovo Telo i Njegovu Krv, kao i Njegovo Stradanje.

 

Sveto Pričešće je zbog toga naše učešće u spasonosnoj Hristovoj žrtvi. Kada jedemo Njegovo Telo i pijemo Njegovu Krv mi dobijamo Njegov božanski život i spasenje, dobijamo oproštaj grehova, isceljenje, transformaciju, i silu Duha Svetoga. Sveto Pričešće je ognjeni centar našeg Hrišćanskog života. Ono nas takođe vezuje međusobno u zajednicu u Pravoslavnoj Crkvi. Sveto Pričešće nas čini da budemo ocrkveni, ono nas obnavlja i usavršuje svaki put kada se pričestimo. Tako da svi postajemo jedno Telo po rečima Svetog Pavla, iako nas je mnogo. Sveto Pričešće je izvor jedinstva u Hristu, to je prva među najvećim Tajnama u Pravoslavnoj Crkvi. 

 

Zbog svega toga mi moramo pažljivo da se pripremamo za Sveto Pričešće da bi ga primili. Mi to radimo tako što ne jedemo i ne pijemo ništa od noći pre, da bi prišli Svetom Pričešću gladnog stomaka i gladnog srca. Mi se pripremamo tako što se molimo Bogu pre Svetog Pričešća da nas On udostoji primanja Svetog Pričešća. Mi praštamo svima, a kajamo se za svoje grehe. Takođe, mi se pripremamo svakoga dana tako što živimo pobožno i tako što se redevno ispovedamo. Čitamo duhovne knjige i pokušavamo da ugodimo Gospodu u svemu. Drugim rečima, živimo kao Hrišćani koji žive za Gospoda. Na taj način svake Nedelje i svakog praznika mi primamo Sveto Pričešće. Mi to radimo jer nam je potrebno, jer smo nedostojni i bolesni i potrebno nam je isceljenje. Mi to radimo jer nam je Gospod zapovedio da se pričešćujemo. Mi se pričešćujemo sa strahom Božijim, Verom, i Ljubavlju jer bez Svetog Pričešća nama nema života.

 

Prevod sa engleskog čtec Vladimir (Srbljak)

27.01.2017.

 

Izvor http://pemptousia.com/2017/01/the-eucharist-its-meaning-and-place-in-our-salvation/

 

Pročitano: 8972 puta