MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

STARAC GERASIM – VELIKA LJUBAV I POŠTOVANJE MONAHA SVETE GORE PREMA PRESVETOJ MAJCI BOŽIJOJ



 

Sada ću vam ispričati o Starcu Konstantinu Agiopavlitisu, koji je zbog svoje velike ljubavi prema Majci Božijoj bio udostojen da je vidi.

 

Kada je bio vojnik u bitci kod Kilkilisa, bio je okružen neprijateljima. Zbog velike opasnosti koja mu je pretila, prizvao je Majku Božiju i obećao da će postati monah. Čudom, Majka Božija ga je spasila od sigurne smrti. Nakon toga je dobio dozvolu da se vrati kući u Kefaloniju gde je svojoj majci ispričao šta mu se dogodilo i šta je obećao. Pošto mu je majka bila pobožna žena, posavetovala ga je da ispuni ono što je obećao. Tako da je 1926 godine napustio svet i otišao u Manastir Svetog Pavla na Svetoj Gori gde je postao monah.  

 

Mnogo je voleo Majku Božiju, živeo je u poslušanju, bez ikakvog razmišljanja o prethodnom životu, moglo bi se reći da je živeo savršeno. Danju je ispunjavao poslušanja, a noću se molio i čitao duhovne knjige. Dobio je dar suza, a sve ono što je čitao pamtio bi do detalja. 

 

 Tada nije bilo struje, pa je čitao sa parafinske lampe. A za vreme Nemačke okupacije, imali su parafin koji je bio lošeg kvaliteta, pa su zbog toga u Manastiru koristili parafin koji se stavljao u mašine. Morali su da koriste morsku so kada su čistili svećnjake, a oči Starca Konstantina su ga bolele i stalno suzile.

 

 Otišao je kod Igumana Oca Serafima i zamolio ga da ode kod doktora da ga doktor pregleda jer su ga bolele oči. A Iguman mu je odgovorio da mu ne treba doktor i da je njihov doktor Presveta Bogorodica. Ništa nije odgovorio, uzeo je blagoslov i nastavio sa poslušanjem koje je imao na vinogradu koje je gledalo na Kapelu Svetog Spiridona.

 

Jednoga dana, dok je okopavao vinograd i kada je već počelo da se smrkava, otišao je u Kapelu na večernju službu. Kada je prišao ikoni Presvete Bogorodice, poklonio se i sa očima punih suza molio je za pomoć. Bio je iscrpljen i uspavao se. Video je viziju žene koja je dolazila preko mora koje je bilo blizu vinograda. Bila je obučena u crno i držala je prelepu devojčicu. To je bila Sveta Ana sa Presvetom Bogorodicom u ruci.

 

 Zašto plačeš, upita ga devojčica, a on joj odgovori na kefalonijskom dijalektu da ga bole oči. Takođe je rekao da je tražio od Igumana da ga pošalje kod doktora, ali da je Iguman rekao da će ga Majka Božija isceliti, i da se zato moli Presvetoj Majci Božijoj sa suzama.

 

Devojčica mu je nežno odgovorila da joj pokaže mesto gde ga boli. Onda je stavila svoje prečiste ruke na njegove oči i on se tada probudio iz vizije. Ne samo da ga oči više nisu bolele, već nije morao ni naočare više da koristi.

 

Milošću Božijom ja sam ga poznavao i živeo sam sa njim nekoliko godina. Čak i kada je bio veoma star moga je da čita sitna slova bez ikakvih pomagala. Upokoji se u svojoj 95 godini. Molim se da svi imamo njegov blagoslov.

 

Takođe treba da vam ispričam o još jednom monahu koji je došao u naš manastir Svetog Pavla, Maja 1938. Po onome što su nam oci ispričali, živeo je jednostavno i pobožno. Nikada nije ništa odrekao i svako poslušanje je vredno obavljao. Njegovo ime je Starac Toma.

 

Njegovo poslušanje je bilo da bude pomoćnik kuvara. Kuvar u to vreme je bio Starac Grigorije. Zbog nekih razloga kuvar je morao da napusti manastir na neko vreme, a oci su jednog dana ostali bez hleba. Iguman je rekao Starcu Tomi da umesi i ispeče hleb.

 

Starac je bio preplašen i nije znao šta da radi i kako da pripremi hleb. Kolenopriklono se molio ispred ikone Majke Božije koja se nalazila u kuhinji. Molio je Presvetu Bogorodicu da mu pomogne jer ne zna kako da pripremi hleb. Čudom Božijim, žena se pojavila pored njega i sve mu pokazala. Zajedno su pripremili i ispekli veoma ukusan hleb. 

 

Oci nisu znali kako je hleb bio pripremljen i pojeli su ga. Pošto je bio veoma ukusan pitali su ga šta je stavio u hleb, a on im je ispričao o čudu. Tada su svi zajedno zablagodarili Presvetoj Majci Božijoj i pohvalili Starca Tomu koji se udostojio da vidi Presvetu Bogorodicu ovde na zemlji.

 

 

 

Reći ću vam još nešto o ovom svetom Starcu Tomi. Jedne godine na Vaskrs, nakon Svete Liturgije, Iguman je rekao Starcu Tomi da ode do groblja i da kaže Hristos Vaskrse upokojenim Ocima. Starac Toma nije ništa razmišljao o tome, jednostavno je iz poslušanja otišao da to uradio i rekao kostima da ga je Iguman poslao da ih pozdravi sa Hristos Vaskrse. Čulo se pomeranje kostiju, a jedna lobanja se pojavila i rekla mu Vaistinu Vaskrse. 

 

Starac Toma se vratio i ispričao Igumanu šta se dogodilo, a on je preneo svim ocima u Manastiru. Oni proslaviše Boga zbog čuda i što u našem vremenu još uvek ima takvih monaha kakav je Starac Toma.

Starac Toma se upokojio 1949 godine. Neka bi njegov blagoslov bio na svima nama.

 

Želeo bih da vam kažem još nešto u vezi naše Presvete Bogorodice.

 

U našem Manastiru, Svetog Pavla, živeo je Starac Antim, koji je došao u Manastir 1926 godine. Zamonašio se u zrelim godinama, pa je zbog toga bio veoma vredan i pobožan. Pokušavao je da nadoknadi sve ono što je propustio za vreme svoje mladosti. Bio je poslušan, voleo je službu, a sa svim ocima je bio u dobrim odnosima. Kada je dostigao starost razboleo se, a Iguman je bio odsutan, tako da ga je menjao Starac Andrej koji se često priseća svega toga sa suzama.

 

Monasi su sa ga pitali šta da rade sa bolesnim starcem. Kada je Starac Andrej došao kod bolesnika video je da je skoro u komi, najblaže rečeno. Pitao ga je da li želi nešto. Ali odgovora nije bilo.

Starac Andrej se naslonio na metalni krevet i tiho pojao Bogorodice Djevo. Kada je došao do Raduj se i na kraju Aliluja, Starac Antim se pridigao, prekrstio, i upokojio. Starac Andrej je govorio da je čudo da čovek u takvom stanju na smrti uspe da se pridigne. Uvek je plakao kada se prisećao tog događaja i govorio je da Starcu Antimu nije mesto samo u Raju već među svetitejima. Starac Antim se upokojio 1945 godine. Neka bi i njegov blagoslov bio na svima nama.

 

Dozvolite mi da vam još nešto zadivljujuće kažem i onda ću da završim.

 

Moj starac, otac Andrej, mi je ispričao o određenom monahu koji je došao u naš Manastir 1920 godine. Živeo je monaški i puno se trudio kao i ostali oci. 

 

Jednom se mnogo razboleo pa su obavestili oca Andreja da je monah Grigorije bolestan i da želi da se pričesti. Otac Andrej je odmah otišao u Crkvu da donese Sveto Pričešće, ali dok je stigao do bolesnika njegovo stanje se toliko pogoršalo da nije mogao da proguta pričešće. Otac Andrej je čekao neko vreme ali ništa se nije događalo. Onda se vratio u Crkvu da ostavi pričešće i tada mu je Bog pomogao šta treba da uradi. Otišao je u svoju keliju i skuvao čaj i odneo bolesniku da mu da po malo na kašičicu. I ubrzo bolesnik je uspeo da proguta Sveto Pričešće. Tada se Starac Grigorije zahvalio ocu Andreju i rekao mu da će ga Bog nagraditi za ovoliko dobro što mu je učinio. Odmah nakon toga se upokojio. A Starac Andrej nam je rekao da naša Vladičica ne dozvoljava da ni jedno njeno čedo ostane bez njene brige.

 

Starac Grigorije se upokojio 1935 godine. Neka bi i njegov blagoslov bio na svima nama.

 

To je sve što imam da vam kažem večeras i molim se celim srcem i dušom da vas naša Vladičica blagoslovi, da blagoslovi vaš život, vaš trud, da nam da zdravlja i snage da dočekamo Sveto Vaskrsenje Gospodnje, molitvama našeg Preosvećenog Mitropolita.

 

Molim vas pre nego što Njegova Preosvećenost da njegov otpusni blagoslov da se pomolite za mene molitvom Gospode smiluj se na svog najmanjeg slugu, da bude milostiv prema meni da mi da pokajanje i milost. A Naša Svesveta Vladičica, premila Majka naša, da mi da dobar kraj. Amin.

 

Prevod sa engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)  

20.01.2017. 

 

Izvor: http://pemptousia.com/2016/05/the-great-veneration-for-the-mother-of-god-among-the-monks-of-the-holy-mountain-athos/

 

Pročitano: 650 puta