Pokazujući moć ljudske volje i činjenicu da možemo da uzletimo čak do Neba, iznad Anđela, Arhanđela, i drugih duhovnih sila, Sveti Pavle savetuje vernike da prate Hrista, nekada kroz njega, a nekada direktno kao voljena deca Božija.
Onda da bi pokazao na koji način to uraditi kaže da treba da se ophodimo uvek prema svima sa ljubavlju. Zbog toga, kada govori da treba da njega pratimo, Sveti Pavle odmah govori o ljubavi, a time pokazuje da je ljubav osnovna vrlina koja približava ljude Bogu. Dok su sve druge vrline niže od ljubavi jer se vrte oko čoveka, odnosno one se bore protiv strasti, stomakougađanja, bluda, mržnje… Zbog toga Hristos kaže da treba da se molimo za one koji su nam neprijatelji, da bi mogli da budemo kao naš Otac koji je na Nebu.
Pošto je Pavle znao da je ljubav najveća vrlina on ju je primenjivao veoma pažljivo. Niko nije voleo svoje neprijatelje kao on, niko nije činio toliko dobra onima koji su ga mrzeli, niko nije stradao toliko mnogo za one koji su mu naneli najveće žalosti. On je na njih gledao kao na ljudska bića, što su ga više napadali on im je više praštao, kao što se roditelji ponašaju kada deca imaju tantrum(što se više dete ponaša loše to mu roditelj više prašta). Tako da je Pavle još više razmišljao o bolestima ljudi koji su ga progonili, pa se sa njima odnosio još sa većom ljubalju.
Sa velikom ljubavlju i nežnošću Pavle govori onima koji su ga pet puta napali, kamenovali, bacilli u zatvor, koji su žedni njegove krvi, i koji su spremni da ga ubiju. Kaže da oni imaju revnost prema Bogu, ali ne u istini. A onima koji bi hteli da osude te ljude kaže da ne budu gordi već da budu smireni, jer ako Bog nije poštedeo prirodne grane, neće ni vas. Ali kada se Gospod okrenuo protiv tih ljudi, Pavle je još uvek radio šta je mogao. Stalno je plakao za njima i bio tužan, a trudio se da pomogne drugima da ne idu njihovim putem propasti. Takođe je pokušavao da nađe mrvicu oproštaja za njih. Pošto nije mogao da ih ubedi svojim rečima, on se molio za njih Bogu da bi se spasili.
Ipak, nikada nije gubio nadu jer je znao da su darovi Božiji nepovratljivi, da oni ne bi potpuno očajavili i bili uništeni. Pavle je video šta čeka takve ljude, pa je mnogo tugovao, ali se nadao Spasitelju. Zbog toga je nalazio utehu u rečima da će Spasitelj doći i da će istrebiti bezbožništvo. Sveti Jeremija takođe traži neko opravdanje i milost za grešnike Imena Gospodnjeg radi i podseća Gospoda da smo samo prašina. To je uobičajeno je za one koji pokušavaju da nađu neko opravdaje za grešnike, čak iako nemaju ni jedno dobro delo niti šta dobro da kažu o njima. To rade da bi tim, pa makar i netačnim i nebitnim opravdanjem, doneli neku utehu onima koji su izgubljeni.
Ne treba da sitničarimo, već da shvatimo da je ovde u pitanju duša koja strada da bi pronašla neki način da pomogne grešnicima. Pavle nije samo pomagao Jevrejima, već svima. Zato kaže Timoteju da sluga Božiji ne traba da bude svađalica, već treba da bude ljubazan prema svima, trpeljiv, ispravljajući druge sa nežnošću, da bi ih Bog izbavio od đavola i da bi im podario pokajanje i poznanje istine. Pavle govori grešnim Korinćanima da brine da ih neće zateći onakve kakve bi želeo i zato moli Boga da mu da poniznost i smirenost pred njima da se moli za one koji se nisu pokajali i očistili od greha. A Galatima govori da će se truditi oko njih sve dok se Hristos ne useli u njih.
A što se tiče bludnika i bludnica, Pavle se moli za njih i traži da se sa njima ljudi ophode sa ljubavlju. A kada ih odvaja od Crkve on to radi uz mnoge suze, da bi im pokazao da ima veliku ljubav prema tim ljudima. Pavle kaže da je Jevrejima bio Jevrejin, slabima slab, i svakome ono po potrebi da bi sve ljude priveo savršene Gospodu, imena Hristovog radi.
On je želeo da svaka duša bude savršena, jer je duša vrednija od celog sveta. On se brinuo o svakome i želi da svi ljudi uđu u Carstvo Nebesko. Molio se, tešio, isterivao đavole, i svojim primerom učio ljude. On je pravi Hristov vojnik, ali i odličan doktor, svakome sve i svja.
Pavle nije pomagao samo duhovno već i materijalno. Tako da je pisao pisma crkvama i tražio da prime one koje je on slao sa velikom gostoprimljivošću koje zaslužuju svetitelji. Takođe je govorio da treba da slušamo one koji se trude u Gospodu kao što je to dom Stefanov… A jednu ženu pita da li ona želi da on razgovara sa gradonačelnikom za nju. Tako da je Pavle pomagao i duhovno i materijalno.
Niko ne treba da bude iznenađen takvim Pavlovim rečima jer je on pisao u svojim poslanicama, kao na primer Titusu, da se on pobrine da Appolos i Zenas advokat imaju sve što im je potrebno. On se brine za svakoga i duhovno i materijalno, a pogotovo za one koji su u nekoj opasnosti. On se odnosi kao otac prema svim ljudima. Zamislite, on se brinuo čak i o robu koji je pokrao svog gospodara, a kamoli prema drugima.
On je sramotom smatrao da se zažmuri na potrebe drugih koje bi im pomogle da se spasu. Tako da nije štedeo ništa da bi se ljudi spasili, ni novac, ni reči, niti svoje telo. Jer onaj koji je rizikova svoj život više puta nije se ustručavao da da novca koliko je imao. Ali uvek je imao i nije žalio ništa radi spasenja ljudi, a sve je svojim rukama radio.
Pavle je toliko razvio ljuav u sebi da je često postajao potpuno ljubav, kao oganj. Bio je kao otac celom čovečanstvu i tako postao Otac Otaca, žrtvovavši sve što je imao za one koje voli. Zbog toga je nazvao ljubav ispunjenje zakona, vezu savršenstva, majku svih dobara, početkom i krajom vrline. On dodaje, da je naš krajnji cilj ljubav u čistom srcu i čistoj savesti. I ponovo, kada razmatra zapovesti, ne ubi, ne čini preljubu… on sve sumira zapovešću da treba da volimo bližnjeg kao sami sebe.
Pošto je početak i kraj svega dobrog ljubav, onda pratimo Svetog Pavla u tome, jer je on postao to što jeste kroz ljubav. Ne brinite o čudima i isceljenjima koje je tvorio. Bog to ne traži od nas. Steknite Pavlovu jubav i imaćete savršenu krunu. Ko nam to govori? Sam otac ljubavi, onaj koji je smatrao ljubav iznad svega, jer je imao toliko mnogo ljubavi da je znao koliko je ona moćna. Tako je postao takva osoba i ništa ga nije činilo vrednijim čovekom od ljubavi. Zbog toga je svima govorio da traže najveće darove i da će nam on pokazati najbolji put, odnosno ljubav, najbolji i najlakši put.
Zbog toga krenimo i mi tim putem, da bi smo videli Pavla, ili čak bolje Gospoda, i da bi smo osvojili večnu krunu, kroz blagodat i čovekoljublje našeg Gospoda, Isusa Hrista, Kome neka je slava i moć, i sada i uvek. Amin.
(Sveti Jovan Zlatousti: U čast Svetog Apostola Pavla.)
Prevod sa engleskog čtec: Vladimir (Srbljak)
10.11.2016.
Izvor: http://pemptousia.com/2016/11/acquire-the-love-of-paul-and-youll-have-a-perfect-crown/
