Idi kod mrava lenjivče, gledaj puteve njegove i umudri se. Nema vođu ni upravnika ni gospodara, a opet pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu piću svoju. Dokle ćeš lenjivče ležati? Kad ćeš ustati od sna svoga? Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da prilegneš, u tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik i oskudica tvoja, kao oružan čovek. (Priče Solomonove, 6:6-11)
Arhimandrit Markel (Pavuk), duhovni otac Kijevske akademije, govori o glavnim razlozima lenjosti.
-Oče, zbog čega postajemo lenji? I šta će se dogoditi ako se ne borimo protiv nje?
—“Moderna ljenost” je najčešća karakteristika ljudi koji žive u udobnim gradskim uslovima. Na primer, oni ne treba da idu napolje za vodu, ne treba da cepaju drva, ne treba da lože vatru… Ali na selu, ako ne odete za vodu, ako ne cepate drva, i ako ne naložite vatru, ostaćete gladni i biće vam mnogo hladno.
Na selu, rad je bitna neophodnost. Ako ste lenji onda će te se smrznuti i bićete gladni. Naša lenjost je rezultat komfora kojeg imamo.
-Šta treba da uradimo oče? Da li treba da odbacimo dobre stvari civilizacije?
-Nije lako savremenom i modernom čoveku da odbaci te beneficije. Civilizavija nas je nadvladala. Neko može da pokuša da je napusti, da ode u dalek manastir, negde u Karpatske Planine, ali malo je takvih ljudi koji bi napustili komfor.
-Kako da se borimo protiv lenjosti?
-Odgovorna osoba koja voli svoje bližnje se kloni lenjosti. Takva osoba se uvek brine da ako ne radi drugi će da pate zbog toga.
Lenjost skoro nikada ne posećuje kuću u kojoj je puno dece. U takvoj kući svaki član porodice ima mnogo dužnosti i nema vremena za odmor. Kuvanje, pranje veša, čišćenje kuće, rad u bašti… Osim najmlađih svako nešto radi i niko ne može da odbije dužnost. Ali u malim porodicama, gde ima jednog deteta, ili ni jednog, veoma je teško izbeći lenjost.
Želja za bezbrižnim i komfornim životom je jedan od razloga što neki ljudi imaju malo dece. I zbog toga dolazi do nestanka odgovornosti i lenjosti, jer nema nikog o kome treba brinuti.
-Naše vreme je vreme optimizacije. Manje radimo, a postižemo veće rezultate. Danas, svaki um radi ka ovom cilju.
-Da, moderni komfor života pomaže da rešimo mnoge probleme sa minimalnim trudom i time se očekuje da će ljudi biti srećniji i da će više voleti jedni druge.
-Ali suprotno se dešava. Zašto?
-Zato što je ne moguće uz pomoć tehnoloških napredaka pobediti strasti, egoizam, i individualizam koji žive u svakom čoveku. Zato što je čovek isti i danas u dvadeset i prvom veku kao i u četvrtom veku. Kompjuteri i mašine ne mogu da promene njegovo unutrašnje stanje, već samo Blagodat Božija koja se stiče Crkvenim Svetim Tajnama. A pošto mnogi ljudi ne idu u Crkvu, onda se stvaraju nerešivi problemi, a svi problemi su kao grudva snega koja se povećava.
-Šta da se radi?
-Osoba koja želi da se oslobodi lenjosti, i ako joj dužnosti dozvoljavaju, treba da ode u manastir na hodočašće i da bar neko vreme učestvuje u takvom načinu života. Od davnina, ljudi su tražili utehu u manastirima, a da bi stigli tamo prelazili su hiljade kilometara.
Manastirski ritam života je suprotan lenjosti. Ovde poklonici, pored celivanja ikona i moštiju svetitelja, uče kako da organizuju sebe i svoj život. U svakom manastiru postoji dnevni raspored koji se ne menja godinama i uključuje Svetu Liturgiju i ostale crkvene službe.
Svi ljudi koji žive u svetu mogu do nekog stepena da se ugledaju na manastirski način života i poslušnost. Da sebi organizuju svoj dan, kada će da rade, kada će da se mole Bogu, i kada će da odmore. Na taj način će te mnogo lakše da pobedite svoju ljenjost. Kao što možemo da vidimo kroz istoriju, tako reći u stara dobra vremena ljudi su se ugledali na monahe i živeli tako. Nije slučajnost što naša zemlja izgleda strancima kao jedan veliki manastir.
-Zašto je organizacija svog života tako teška u svetu, a mnogo lakša u manastiru?
-Na primer, nekada sam lenj i ne ide mi se u crkvu na Svetu Liturgiju, ali kada vidim da braća idu, mene je sramota. Ne zato što će Iguman da me grdi već me je sramota pred braćom. U manastiru, kao u velikoj porodici, sve je povezano. Ako ne idete na službu neko mora da vas zameni, da poje u horu, da čita imena za pominjanje, da brine o urednosti umesto vas. Tako da bi izostanak uticao na službu i molitvu. Vidite da je velika odgovornost u manastiru. U
replica uhren deutschland legal manastiru se oseća odgovornost i dužnost, pa se nema vremena za lenjost. Manastirska braća i sestre podržavaju jedni druge.
Tako treba da bude i u porodici. Osećaj odgovornosti, uzajamne podrške, i uzajamna pomoć prilikom slabosti. Ako nema takvog odnosa, onda supružnici gledaju ko kome šta duguje i ko je više uradio. I na kraju takav brak biva uništen.
Moramo da nadvladamo lenjost čim osetimo simptome. Jedan od simptoma je tuga, koja se bori protiv molitve, posta, i rada. Ali ako imate kombinaciju molitve, posta, i rada vaš dom će biti ispunjen radošću i veseljem i svi će biti zadovljni.
-Oče, nismo dobili nikakav nov savet. Uvek se vraćamo na molitvu i post.
-Problem je u tome što ne razumemo šta su pravi post i molitva. Često previše brinemo da ako posvetimo više vremena molitvi nećemo moći nešto da obavimo, a to je zamka lukavoga…
Intervju Natalije Goroškove sa Arhimandritom Markelom (Pavukom)
Prevod sa engleskog: čtec Vadimir (Srbljak)
14.10.2016.
Izvor: http://www.pravoslavie.ru/english/97732.htm
