MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

BRAK I ASKETIZAM



Ikona - Sveti Petar and Fevronija 

Sve je počelo sa našim praocima, Adamom i Evom. Oni su dobili zapovest u Raju da ne jedu od drveta poznanja dobra i zla. Ova zapovest je dobro poznata Pravoslavnim Hrišćanima. To je zapovest posta, najstarijeg faktora porodičnog života.
 
Kao što znamo prva porodica je bila iskušavana od strane đavola, oca svog zla. Đavo je bio ljubomoran i nije mogao da gleda njihov srećan život pa je nagovorio Evu da jede od zabranjenog voća. Tako su Adam i Eva prekršili zapovest Božiju pa ih je Bog pozvao da ih pita zašto su to uradili, a oni su pokušali da prebace krivicu na drugog kao da oni nisu krivi uopšte. Adam je krivio svoju ženu, koju je sa ushićenjem ranije prihvatio. Tako je pad u greh počeo, a ljudi se nisu pokajali. Zbog toga ih je Bog kaznio i isterao iz Raja.
 
Prisetimo se kazne koju je Bog izgovorio. Ženi je rekao da će joj umnožiti bolove za vreme rađanja i da će žudeti za svojim mužem, a da će on vladati nad njom. A muškarcu je rekao da će u znoju lica svog jesti svoj hleb sve dok se ne vrati u zemlju, jer je od zemlje stvoren i u zemlju će se vratiti.  
 
Tuga je ušla u ljudsko biće, pa je trpljenje tuge veoma bitan deo asketizma.
 
Treba da pamtimo da je tuga došla kao rezultat greha i treba da je otrpimo bez mržnje i roptanja na Boga. Bolno je biti bolestan i umreti, odnosno vratiti se u zemlju. Ovaj osećaj tuge treba utopiti u pokajanje. Onda će ove teške misli o smrti postati samo podsećanje na smrt.
 
Nakon pada, Adam ne samo da je morao da radi već je morao veoma mnogo da radi. Tako je bilo u njegovom životu, a tako je i danas u našem. Svaki čovek mora da razmišlja kako će nahraniti sebe i svoju porodicu. Ponekad mora da radi neke poslove koji su veoma teški i opasni.
 
Arhimandrit Sergej je često viđao svoje parohijane kako su veoma umorni zbog teškog posla, pa im je govorio da je posao za oženjenog čoveka isto što i poslušanje za monaha. A kao što znamo monasi ne biraju svoja poslušanja kako njima odgovara. Monah radi ono za šta je dobio blagoslov. Bez obzira da li mu se poslušanje sviđa ili da li mu je dosadno. Poslušanje monasima pomaže da odseku svoju volju, da bi tvorili Volju Božiju. Božija Volja je da Adam i njegovi potomci žive u uslovima koji nisu rajski, da se ne žale, i da se pokaju. Ali i da se uzdaju u Boga koji vodi svoje ljude u svoje Carstvo. 
 
Za ženu, vreme podviga je trudnoća. Ona tada mora da razmišlja više o svom detetu nego o sebi, da vodi računa o svom zdravlju zbog deteta, i da ostavi dobar posao zbog deteta. To je njen asktizam. A da ne govorimo o bolovima tokom porođaja i neprestanoj brizi o neovorođenom detetu.
 
Tada roditelji sebi oduzimaju osnovni odmor i malo spavaju. Brinu o bebi i mole se Bogu za dobrobit deteta pogotovo kada je ono bolesno da Gospod uradi ono što bi oni želeli, ali ne mogu, dok Gospod može.
 
A ako je dete rođeno hendikepirano… Onda je potrebna velika vera u Boga da bi se nosio taj težak krst.
 
Veoma brzo nakon porođaja veliki trud započinje-podizanje deteta. Čak i kada bi posmatrali samo ne religiozni deo znamo da bez Božije pomoći ne možemo ništa. Otac Gleb Kaleda je bio u pravu kada je insistirao da je osnova u porodici, dok je škola samo nadogradnja. Nadogradnja je bitna, ali ona samo unapređuje osnovu.
 
Često u školi decu uče da pamte informacije, ali ih retko uče da sami razmišljaju. A još manje ih uče moralu. Porodica može da nadoknadi ove nedostatke. To jest, ako se roditelji brinu ne samo o fizičkim potrebama deteta već i o emocionalnim. Za sve ovo je potrebno mnogo godina i strpljenja.
 
Roditelji takođe moraju da brinu i o duhovnim potrebama svog deteta. Bilo bi dobro naučiti dete još dok je malo da se moli Bogu (jer se to u većini škola ne uči). Ali da bi to uradili i sami roditelji treba da znaju kako da se mole i kako da objasne suštinu crkvenih službi. Kako dete odrasta treba da bude spremno za prvu ispovest. Roditelji treba da mu objasne detetu šta je greh i zašto je neophodno da za vreme ispovesti kaže svoje grehe svešteniku. Ovde je neophodan ličan primer roditelja, kako oni žive duhovno. Ako majka vodi dete da se pričesti, a sama se ne pričešćuje i ne ispoveda, ako otac retko ide u crkvu, onda je veoma teško ubediti dete da su svima nama neophodne Crkvene Svete Tajne.
 
U kući gde svako jede kad hoće (čak i kad nije gladan), gde se ne shvata pojam doručka, ručka, i večere, veoma je teško za dete da shvati koncept posta. Teško je detetu da posti koje je naviknuto da ide kroz kuću sa parčetom hleba i kobasice u rukama. Možemo reći da je početak Hrišćanskog asketizma pravilan unos hrane… Molitvom pre jela, osoba uči da sve započinje molitvom. Ako su došli gosti i nije moguće moliti se pred njima onda svaki član porodice treba da se prekrsti, bar umno… Bitno je negovati vidljive i tajne forme Hrišćanskog života. Otac Gleb je govorio da porodični život može da bude dobra potpora za duhovni život, ali može da bude i velika obstrukcija.
 
*   *   *
 
Strast samoljublja je najveći neprijatelj porodice. Egoizam je veoma opasan.
 
Kada supružnici ne žele da popuste niučemu i morbidno štite svoju gordost, ako svako broji šta je uradio za porodicu, onda će se takva porodica polako raspasti. Ako se supružnici lako ljute, svađaju oko sitnica, i ne mogu mirno da žive zajedno sa svojim bližnjima, onda se osećaju loše, a njihova deca upijaju njihov loš primer. Veoma je teško dati detetu dobar lični primer!
 
Potreban je veliki podvig roditelja da ne prepuste decu televiziji, internetu, ili ulici. To je jedan aspekat, a sa druge strane deca ne treba da budu izložena prevelikoj brizi. Nakon svega, prevelika briga dovodi čak i do pobune dece protiv svojih roditelja.
 
Porodica je škola ljubavi.
 
Sav Hrišćanski asketizam ima za cilj sticanje ljubavi. Hristos Spasitelj je sve zapovesti sažeo u dve, ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem. Sveti Teofan upoređuje ljubav sa vatrom, ako ne dodajemo drva na vatru ona će se ugasiti, ako se ljubav među supružnicima ne održava i pojačava delima ljubavi onda će prestati. A dela ljubavi su ona osnovna i očigledna, znaci pažnje. Ona su sposobnost da za vreme svađe prevaziđemo gnev i da budemo prvi da ponudimo mir. 
 
* * *
 
Otac Gleb Kaleda je bio profesor na Moskovskom Univerzitetu za vreme Sovjetskog Saveza. Tajno je bio rukopoložen za sveštenika. U to doba veoma je bilo opasno moliti se pre jela kada su gosti prisutni, jer se nije znalo ko bi mogao to da prijavi ateističkoj vlasti tog vremena.
 
Đakon Pavel Seržantov
 
Prevod sa engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)
04.10.2016.
 
Izvor: http://www.pravoslavie.ru/english/64414.htm

Pročitano: 9708 puta