MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

ON JE TRAŽIO NAJVAŽNIJU STVAR-MOLITVENO SJEDINJENJE SA BOGOM



Starac Ilija o Svetom Siluanu Atonskom i važnosti molitve
  
Arhimandrit Ilija (Nozdrin), duhovni otac Njegove Svetosti, podvizavao se na Svetoj Gori više od deset godina u jednom od Skitova Manastira Svetog Pantelejmona-Stari Rusikon. Na tom istom mestu, na vodenici, nekoliko dekada ranije, Prepodobni Siluan Atonski je izvršavao svoje poslušanje. Njegova knjiga duhovnih saveta je izašla 1967 godine i bila je duhovni vodič za danas proslavljenog starca Alekseja iz Manastira Pskov. 
 
-Oče Ilija, poznato je da je knjiga Arhimandrita Sofronija (Sakharova) o Svetom Siluanu Atonskom imala veliki uticaj na vas. 
 
-Kada sam pročitao tu knjigu pronašao sam odgovore na mnoštvo pitanja koja sam imao. Uopšte rečeno, knjiga je jasna i koncizna prezentacija sadržaja naše vere.
 
Starac Siluan je savremeni podvižnik. U njemu nije postajala prelest. On je pisao i govorio blagodaću Božijom. Ono što mu je Gospod otkrio Duhom Svetim to je on čuo i zapisao. On nije imao visoko obrazovanje, ali ipak njegova knjiga je postala poznata. On nije napisao knjigu već je otac Sofronije slušao njega i zapisivao. Ta knjiga je prevedena u bar deset jezika. Oni čitaoci koji traže istinu naći će je u toj knjizi. Prezahvalan sam Starcu Siluanu za tu knjigu.
 
On nije bio veliki asketa, ali je tražio sjedinjenje sa Bogom. On je tražio načine kako da se približi Bogu, kako da mu služi, kako da bude pravi monah. Najvažnije, tražio je molitvu i pravo sjedinjenje sa Bogom. Gospod je ispunio njegovu želju i javio mu se lično. Sveti Siluan kaže da se ta vizija Hrista nastavila on bi se istopio, njegova duša bi se rastvorila u Slavi Božijoj, ljubavi, i milosti.
 
Gospod mu je dao toliko moćnu blagodat da nije prestao da se moli neprestano do svoje smrti. Moramo pročitati tu knjigu jer je ona otkrovenje njegovog iskustva. Kako se molio i plakao. Kada ga je blagodat napustila on je molio Gospoda i Gospod mu je vratio blagodat. Njegova molitva nije prestajala ni dok je spavao.
 

Sveti Siluan Atonski
    
-Kako da razumemo duhovni savet Svetog Siluana: “Drži svoj um u paklu i ne očajavaj”?
 
-Veoma jednostavno. Ako se čovek moli onda neće biti pun očajanja. Ovo je rečeno na osnovi poniznosti. Postoji svetska gordost, ali postoji i duhovna gordost. Kada se čovek približi Bogu on je ojačao u molitvi i zadobija duhovno iskustvo, tada se bez sumnje u njemu javlja misao da je dostigao visok duhovni nivo, tako reći da je već svetitelj. Ovo je opasnost za sve askete.
Zbog toga Gospod ne daje mnogima tako visok nivo blagodati ili dar čudotvorstva jer ne bi mogli da je sačuvaju zbog duhovne gordosti. Kada čovek ima u sebi gordost onda ne može da ima blagodat jer su gordost i blagodat potpuno suprotne jedna drugoj. 
 
Đavo se pojavio Starcu Siluanu i to u ljudskom obliku. Đavo je duh i može da se pojavi u ljudskom telu samo po dopuštenju Božijem. Podvižnik je bio u velikom strahu, molio se Bogu, a đavo je bio pored njega i za vreme molitve. Gospod je otkrio Starcu Siluanu da mora sebe da smatra najgrešnijim i da bi zbog svojih grehova trebao da ide u pakao. 
 
Ako nam Gospod nešto podari, bilo to duhovno, intelektualno, ili materijalno treba da znamo da je to Gospodnje. Nema zbog čega da budemo gordi, jer je to sve milost Božija. Sve je Božije, sve je milost Božija, i naš talenat, i naša snaga, i naša dobra dela. Ništa nije naše, već je sve milost Božija. Tako da sve što je Sveti Siluan dobio milost Božija.
 
-Šta Sveta Gora može da ponudi savremenom čoveku?
 
-Sveta Gora je blagodaću Božijom vrt Majke Božije i od petog veka mesto gde žive monasi. Negde oko desetog veka Atos je oficijalno određen samo za monahe, a ženama nije dozvoljen pristup.
 
Do danas, na Svetoj Gori ima dvadeset manastira i mnogo skitova i kelija. Neki skitovi su postali toliko veliki da su veći od nekih manastira. Takođe, postoje i nomadski monasi koji nemaju čak ni keliju već žive na mestu gde se nađu i tu se podvizavaju.
 
Atos je najveći čuvar naše Pravoslavne Vere. Ništa drugo ne može da da smisao našem životu osim spasenje duše. Šta nam je Gospod zapovedio? Da volimo Gospoda svim svojim srcem, dušom, umom i snagom, i da volimo bližnjega svoga kao sebe samog. Sveta Gora Atonska je ispunjenje Hrišćanskog ideala tokom vekova Hrišćanske istorije.
 
 
Sveta Obitelj na Svetoj Gori 1923-1993
    
-Šta se očekuje od onoga koji želi da se podvizava na Atosu?
 
-Atos je pod Vaseljenskom Patrijaršijom. Na Atosu postoji takozvani duhovni savet. Takoše postoji i sekularna vlast na Svetoj Gori. Dvaput godišnje, ministar Sverne Grčke se sastaje sa predstavnicima svakog manastira i sa igumanima.
 
Možete da pokušate da odete na Atos preko našeg Atonskog predvorja u Moskvi. Takođe, neko ko je već na Svetoj Gori može direktno u nekom manastiru da traži da ostane. Ako na primer, neko želi da živi u našem Manastiru Svetog Pantelejmona on može da dobije odobrenje i da ostane na Atosu.
 
-Koja je razlika između Atonskog monaštva i monaštva u Rusiji?
 
-Postoji  jedan zakon, a to je Jevanđelje. Ništa ne sme da se radi u našoj Pravoslavnoj Crkvi što nije po Jevanđelju i Svetim Ocima. Sveta Gora se izdvaja zbog svoje istorije i kontinuiteta. To je kao da poredite Čudotvornu Ikonu sa nekom novom Ikonom, razlika je u tome što je Čudotvorna Ikona već dobila blagodat. Isto tako, razlika je između nekog koje već iskusan u duhovnom životu od onoga ko je tek počeo da živi Pravoslavno. Atos je već akumulirao iskustveni duhovni život. 
 
-Oče Ilija, šta je najvažnija stvar sada za nas Pravoslavne Hrišćane?
 
-Isus Hristos je isti juče, danas i sutra, i za uvek. Tako je i sa našim podvigom, kako je čovek bio spasavan u prvom veku, u srednjem veku, tako i danas. Nema razlike u Veri i kako verujemo u Svetu Trojicu i Crkvene Dogme. Kao što je Solomon rekao nema ničeg novog pod nebom.
 
-Kako da naučimo da se molimo?
 
-Oni koji traže istinu i dobro za sebe će naučiti. Tražite i daće vam se, kucajte i otvoriće vam se. Gospod je blagoslovio ako želite da naučite, naučićete. Za vreme Sovjetskog perioda bilo je puno iskušenja. Državni ateizam je svoju administrativnu ruku uperio ka Crkvi i na ceo Hrišćanski život u našoj zemlji. U takvim uslovima, oni koji su želeli spasenje postali su ispovednici i mučenici. Neki, naravno, nisu mogli da izdrže pa su napustili veru.
 
-Kako se Rusi mogu vratiti veri?
 
-Molite se. Oni koji žele spasenje svojoj duši će se potruditi.
 
Prevod sa Engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)
 
Izvor: http://www.pravoslavie.ru/english/97306.htm

Pročitano: 14502 puta