MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

SVETI PAJSIJE ATONSKI (UTEŠITELJ DUŠA NAŠIH )



 Sveti Pajsije Atonski donosi utehu svakoj duši
 
Starcu Pajsiju nije potrebna nikakva hvala ili predstavljanje sa naše strane. Živeći u delatnoj ljubavi Božijoj on je ugodio i Bogu i ljudima, pa je zato svuda poznat i hvaljen u Crkvama Božijim.
 
Imao je redak dar da donosi utehu svim ljudima bez obzira na njihovo zvanje ili duhovno stanje. Sećam se jednog događaja kada je psihijatar došao na hodočašće u Manastir i da se upozna sa Starcem. Ne samo da je tu našao mir, već nam je rekao da mu je Starac pričao o onome što je u psihijatriji tek otkriveno, a poznato je da Starac nikada nije čitao druge knjige osim Svetog Pisma i Svetog Isaka Sirina.
 
Ako je trebalo nekoga utešiti onda nije obraćao pažnju ni na trud ni na vreme koje je potrebno. Jednom sam bio znatiželjan da saznam kako je uspeo da isceli mladića koji je imao težak psihološki problem. Pošto sam Starca mnogo poštovao nisam se usudio da ga pitam. Nekoliko godina kasnije sam mi je ispričao o tom mladiću. Rekao je da kada ljudi imaju problem treba ih saslušati pažljivo ma koliko to dugo trajalo ne dajući nikakve znake da ste se umorili. Tako da je tog mladića slušao satima sve dok nije preuzeo njegov problem u sebe i bio ranjen iznutra. Ali to nije bilo jedini put kada se Starac Pajsije žrtvovao za druge.  
 
Drugom prilikom sam ga pitao u vezi jednog teškog problema kojeg sam zatekao za vreme ispovesti kao duhovnik. A on mi je odgovorio da kada postanem duhovni otac onda treba da budem spreman da idem u pakao za one koji se kod mene ispovedaju. Ako na to nisi spreman onda nemoj da se trudiš uopšte, rekao mi je. Ali je dodao da ako odem u pakao stvoriću od njega Raj jer će ljubav biti u meni. Ovakav savet možete dobiti samo od bogonosca.
 
Poznato je da je poslednjih godina Presveta Bogorodica uticala da se broj monaha na Svetoj Gori uveća. Otac Pajsije je takođe pomogao mnogim mladićima da se odluče na taj korak. Čak je mnogima od njih pomogao da se ukorene na Svetoj Gori i da donesu rod. Osećali smo da je mnogima pomagao u duhovnim borbama protiv đavola.  
 
Sveti Pajsije Atonski o duhovnom dostojanstvu i darežljivom ponosu
 
 
Starac nas je čsto savetovao da imamo duhovno dostojanstvo i darežljiv ponos. Ovo su vrline koje su ga krasile i činile ga posebnim, a to su svi primećivali koji su ga poznavali. Jednom sam ga posetio u njegovoj keliji Časnog Krsta. Kada sam odlazio i kada sam ga pozdravio on mi je pravio društvo veoma dugo. Ali čim sam mu rekao da se ne umara, on me je pozdravio i vratio se u keliju. Da mu nisam to rekao on bi išao sa mnom sve do Kareje.
 
Treba dodati da je imao dar proroštva ali je to krio i nikada se nije hvalio time već je koristio taj dar samo kada bi nekome bio od koristi. Jednom je mlad monah došao kod Starca. Taj monah je imao loše misli prema svom Igumanu. Starac Pajsije je to odmah video i pitao monaha zašto ima loše misli o svom Igumanu, a du monah nije ništa ispričao o tome.
 
Tešio je mlade monahe kada su bili kušani zbog svojih slabosti, a pogotovo zbog ljubomore, koju je nazivao mladalačkim grehom. Prirodno, govorio im je da odrastu i da pobede taj greh.
 
Starac Pajsije je imao najviši dar – raspoznavanja duhova. Mogao je svakoj duši da kaže koje su njene težnje i šta je volja Božija za njih, tako da je svako mogao da nađe svoj mir.
 
Njegova ljubav je obuhvatala čitav svet. Pomogao je mnogim ljudima, a pogotovo mladima, da žive Hrišćanskim životom u svetu i u porodici.
 
Dok ste razgovarali sa Starcem osećali bi ste se kao da ste u rukama Božijim.
 
Treba naglasiti da je Starac Pajsije bio veoma senzitivan što se tiče dogmatike. Jednom mi je napisao da dogme ne ulaze u Evropsku Uniju. U ovome je pratio put svih Svetih Otaca, koji su ispovedali da ljudima nije dovoljna samo vrlina već i Pravoslavna Vera da bi bili spašeni.
 
Njegov sveti život se završio svetim upokojenjem. Prihvatio je svoju bolnu bolest kao dar Božiji i radovao se tome što će tako doneti utehu drugim Hrišćanima koji pate od iste bolesti.
 
On je prevazišao svaku ljubav prema sebi. Nije brinuo o svojoj bolesti, već je i na bolničkom krevetu u bolovima razmišljao o svojoj braći koji negde stradaju. Čak i u poslednjim danima svog života bio je zainteresovan za probleme drugih ljudi. Pobožni bračni par je došao kod Starca nekoliko dana pre njegovog upokojenja. Imali su neudate ćerke, a on mi je direktno zapovedio da svoje ćerke obavezno dovedu u red i udaju ih.
 
Neka ti je vječna pamjat Sveti Starče. Zahvalni smo ti za sve što si nam dao, za tvoju utehu, za tvoje pouke kako rečima tako i delima. Moli Boga za nas da pratimo tvoje korake kao što si ti pratio Hrista Spasitelja.
 
Arhimandrit Grigorije
 
Prevod sa engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)
26.08.2016.
 
Izvor: http://www.pravoslavie.ru/english/95277.htm

Pročitano: 6211 puta