MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Monah Jefrem Lavriotis nosi ikonu Presvete Majke Božije
(Zaštitnice od Straha)
 

Emanuil Fotije Pasalis, ovaj veoma ljubazan, veoma jednostavan, veoma pobožan čovek Božiji, bio je rođen u selu Maritsa na Rodosu, 1926 godine. Dok je bio u svetu (jer je kasnije otišao na Svetu Goru) duhovni otac mu je bio Amfilohije Makris (+1970). Kada je otišao na Svetu Goru prvo se nastanio u Skitu Kavsokalivija, kod Staraca Mihaila (+1979) i Jeroteja (+1968). Godine 1957 je otišao u Manastir Svete Lavre, a 1958 godine je postao monah. Veoma je voleo i poštovao osnivača manastira, Svetog Atanasija Atonoskog. U manastiru je veoma revnosno obavljao sva svoja poslušanja. 
 

Mnogo je voleo Crkvu, Majku Božiju, Svetitelje, i Svetu Liturgiju. Voleo je red, pedantnost, poslušanje, i tradiciju. Zbog toga je uvek imao malu žalbu na bilo koju grešku. Bio je prijatan čovek koga su mnogo voleli zbog ljubaznosti i jednostavnosti. Njegove reči su bile ponizne i pobožne. Bio je marljiv, vredan, dobar i voleo je da služi u crkvi. Ništa materijalno nije posedovao, a bio je milostiv i uvek genijalan. Bio je veoma insipirisan i blizak sa Starcem Avakumom(+1978) koji je bio veliki asketa. 
 

Monah Jefrem Lavriotis u crkvi Protato
 

Jednom je 1993 godine napisao da je Presveta Majka Božija i Uvek Djeva Marija njihova zaštitnica, a da je život monaha i otaca ranije bio malo drugačiji na Svetoj Gori. 
 

Kada sam prvi put stigao na Svetu Goru 1956 godine u Manastir Svete Ane viđao sam monahe kako prolaze po starim stazama vodeći životinje. Monasi bi često pored izvora Svete Vode ostavljali hranu da bi hodočasnici mogli da se posluže. Neki monasi su radili kao kuvari, a neki su radili u bašti i dvorištu. Za vreme Božića i Vaskrsa bi na magaretu išli do manastira, a uvek su ostavljali po dva monaha. Kada sam stigao na Svetu Goru upoznao sam četiri sveta čoveka, a to su bili Gavrilo u Dionisijatu, Haralampije u Simonopetru, Sofronije u Kutlumušu i Evdokim u Ksenofontu. Svi su bili Igumani i duhovno i materijalno su upravljali manastirirma. U Lavri, Iguman manastira je bio Starac Amvrosije koji je bio pravi čovek Božiji i koji je duhovno rukovodio iskusnije monahe od kojih su mnogi bili visoko obrazovani i u poznim godinama. Na primer, Pavlos Pavlidis je bio doktor, a Starac Onufrije je studirao na Atonijadi. Za vreme nove godine Starac Amvrosije bi odlučio koje će poslušanje dodeliti kom monahu za tu godinu. Prvo bi se skupili i odlučili ko će biti članovi uprave. Onda bi se veličanstveno oglasila zvona i sledećeg dana bi objavili svima ko će koje poslušanje imati. Starac Andrej je bio zadužen za poredak službi jer je imao mnogo iskustva. A nekad su za to poslušanje birali takođe veoma iskusne monahe kao na primer Starca Grigorija ili Starca Teofila. Onda su birali ostala poslušanja i poslušanje čteca i dirigenta hora u svih osam tonova.  
 

Starci Jefrem i Avakum
 

Od vremena Svetog Atanasija, oci su živeli jednostavno i iskreno pod zakriljem Svete Lavre sa južne strane. Bili su siromašni i nosiili su ušivenu odeću i zalepljenu obuću. Za vreme zime bi se skupljali u velikoj sobi u središnjem delu zgrade. Tu su imali šporet pored koga su sušili odeću. Imali su jednu česmu iz koje su svi pili vodu. U kelijama su imali samo stonu lampu, krevet, mali šporet na drva, i duhovne knjige. Nisu imali materijalnih dobara i služili su sva poslušanja. Poštovali su one koji su bili iznad njih i koji su bili obučeni veličanstveno, kao na primer Igumane i Episkope. A i Igumani i Episkopi su bili ispunjeni predanošću i strahom Božijim. Starci Teofil i Avakum su živeli u jednostavnim kelijama bez finansijskih sredstava.
 

Tako je i blaženi Starac Jefrem živeo i upokojio u Gospodu 25 Juna 1999 godine.    

 

Prevod sa engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)
23.07.2016.
 

Izvor: http://pemptousia.com/2016/06/monk-efraim-lavriotis-1926-25-june1999/