MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

VARIJACIJE U DUHOVNOM ŽIVOTU (SAVETI SA SVETE GORE)



Iako je bila zima juče je bio predivan dan. Vreme se poboljšavalo, ali danas je ponovo promenljivo. Ne možemo da idemo napolje da radimo. Moramo da ostanemo unutra sve dok se vreme ne poboljša, ali znamo da je to privremeno. Kao što dolazi do varijacije u vremenu tako dolazi do varijacije i u duhovnom životu. Nakon pada ljudi su na žalost izgubili svoju ličnost i podležni su promenama. Pre pada ljudi su imali Blagodat Duha Svetoga u sebi. Živeli su kao gospodari zemlje i bili u harmoniji sa prirodom. Tada nije dolazilo do njihove promene ili varijacije. Ali kao što Sveti Justin Popović zapaža kada su ljudi hteli da budu Bog kroz nagovor đavola ne samo da je došlo do njihove promene nego su postali kao đavoli. Nešto se dogodilo što ne mogu da se iskorene i sada nemaju vlast na zemlji. Ljudi su čekali da vide šta će se dogoditi, ali sve što su mogli je da se sakrivaju od opasnosti zbog njihove promene. Ovo je voma bitno zapažanje koje može da pomogne pogotovo monasima. Mi ne razmatramo samo rezultate naših dela već i uzroke.
 
Sada, u vremenu Blagodati, Isus nas uči da iskorenimo zlo. Dok je u vreme Mojsijevog zakona bilo kažnjavanja. Mi danas živimo u vremenu Blagodati. Mi ne čekamo da se zlo dogodi da bi ga zaustavili. Mi monasi bdimo nad našim mislima odnosno nad predlozima kao što to Sveti Oci kažu da bi smo iskorenili svako zlo. Da bi smo u tome uspeli moramo da budemo spremni kada do promena i varijacija dođe. Treba znati da su sve te promene privremene i prolazne. One ne treba da nas uznemire jer je veoma teško dok one traju. Tada se treba usidriti u bezbednoj luci i čekati da oluja prođe. Posle se treba vratiti na pređašnji smer, a na oluju zaboraviti. Za vreme promena i varijacija Satana pokušava da nas uplaši i da nam blokira put. Ali kada znamo da je sve to prolazno onda nas to uopšte ne uznemirava. Sveti Oci koji su postali iskusni ne pridaju mnogo važnosti varijacijama čak im se i ismevaju. Otac Pimen nam u detaljima objašnjava sve ovo. Mi živimo u realnosti u kojoj nas Isus poziva proročkim rečima Isaije koji kaže da treba da se odvojimo od njih i da će nas Gospod primiti i da će nam biti Otac.
 
Odvojiti se od njih ne znači da se treba odvojiti od ljudi jer su oni naša braća i oni nas ne povređuju. Već treba da se uklonimo od iskrivljenog tumačanje zakona odnosno od požuda. Zbog toga mi čekamo milost Božiju da nas izbavi jer je On obećao da će nas izbaviti. Tako da nam đavo ne može mnogo nauditi ako smo samo malo pažljivi. Sveti Oci kažu da većina loših stvari koje nam se dešavaju potiču od korena ili uzroka zla. Naša stranputica počinje sa besmislenim predlozima Satane. Ali mi možemo da se odbranimo uz Božiju Blagodat jer je sila Satane uništena Krstom Hristovim. Gospod nam kaže da budemo hrabri jer je on pobedio svet i đavola i da Satana ne može ništa da nađe u Njemu. Pošto Satana više ne može da na nas utiče direktno onda nas priseća na neke loše stvari da bi nam pokvario mir. Zbog toga treba da zaboravimo stari život i starog čoveka i da živimo novi život. Da se ugledamo na Gospoda i na Svete Oce.
 
Kruna i cilj monaštva su čistota i devstvenost jer na taj način monasi se odvajaju od osnovnog uzroka zla. Zajedno sa svim tim monasi žive u poslušanju i odsecanju svoje volje. Oni žive u molitvi i postu i onako kako ih Sveti Oci uče da žive. Uz pomoć Božije Blagodati svi monasi pokušavaju tako da žive koliko je za svakog to moguće i na taj način se udaljavaju od osnovnog uzroka zla. Dotle nas naše ljudske sile vode i to je sve što može da se uradi. A da li će koren zla biti iskorenjen iz nas i da li će na njegovo mesto biti posađena biljka blagodati to ne zavisi od nas. Mi to očekujemo, mi tome čeznemo, mi se tome nadamo, mi u to verujemo, ali to je sve što mi možemo da uradimo. Samo Božanska Blagodat to može da uradi i to očekujemo. To je van naše kontrole. A pod našom kontrolom je da se klonimo greha i da činimo dobro koliko možemo. Tako uz pomoć blagodati monah živi i na taj način ostaje ne povređen osim ako ga đavo ne zavede i odvede stranputicom. Odnosno, natera ga da bude ne poslušan.
 
Ako monah živi u poslušanju onda mu đavo ne može ništa. Monah treba da bude glup da bi ga đavo obmanuo i da ostavi svoji poslušanje. Jedan od glavnih uzroka pada je suprotan pol. Jer u prisustvu suprotnog pola se najlakše naša čistota prlja, jer nas monahe pomisao na takvo zadovoljstvo odvlači ka zastranjenju. Kod pravih monaha uticaj Blagodati Božije je toliko jaka da oni mogu ovakvim pomislima da se podsmevaju. Ali ako Bog dozvoli da dođe do ovakve borbe u nama onda mora da postoji razlog za to. Može da bude da smo postali ne pažljivi i ne poslušni pa nas to podseća da se osvestimo. Ali takođe može da znači da nam se sprema kruna čistote pa treba da dokažemo je želimo. U ovoj borbi Bog će nam dati neophodnu snagu. A Bog je obećao da nećemo biti iskušani preko naših moći i da će nam dati izlaz iz iskušenja.
 
Sada dolazimo na temu poslušanja. Kao što znate i anđeli i ljudi su pali zbog ne poslušnosti. A kada je Gospod odlučio da vrati sve u harmoniju uradio je to kroz poslušnost. Jer da je odabrao bilo koji drugi način onda bi stvaranje svega bilo greška. A kod Boga nema nije jedne greške jer sve stvorio veoma dobro.
 
Ono što je Bog stvorio veoma dobro ne mogu ni ljudi ni đavoli pokvariti. Gospod može sve, može ako hoće i da promeni zakon. Ali pošto je sve stvoreno veoma dobro On je uzeo na sebe našu prirodu da bi vratio sve na početak. To je jedini način, a mi monasi pokušavamo da na najbolji mogući način pratimo Hrista. Kroz poslušanje i čistotu monah odbacuje i svoje misli i na taj način đavo ne može da ga povredi. Jer je poznato da đavo utiče na ljude kroz misli, a neiskusni ljudi prihvataju ove misli za svoje jer izviru naizgled iz nas. Ljudi su po prirodi dobri, pa zato đavo ne ubacuje misli koje direktno navode na zlo već indirektno pod neekim izgovorom. Zbog toga monasi svaku misao, dobru ili lošu, otkrivaju svom Starcu. Na taj način oni ostaju u okviru poslušanja. Kada ovako monasi rade onda đavo gubi svu snagu. Pokušajte i videćete da je to istina i da će svaka misao koja vas muči nestati.
 
Na žalost, varijacije i promene u duhovnom životu postoje. Ljudi mogu da budu poletni i radosni, a da odjednom sve to izgube. Onda se osećaju loše i traže olakšanja kroz bolju hranu ili kroz više sna. A monah tada odlazi kod svog Starca pa tako nije u opasnosti. Jer ako malo popustite onda kraja iskušenjima nema. Onda dolazi do griže savesti i očajanja. Pa može doći i do zaborava Boga. Ali ako ste pažljivi ond će te odmah otići kod Starca i ispričati šta vas muči. Onda će te biti zaštićeni kroz poslušanje. A tamo gde Satana ne može da uđe sve je mirno jer nama Pravoslavnim Hrišćanima Gospod ostavio mir, a to nisu samo reči. 
 
Dok smo u poslušanju ostajemo u blagodati Gospoda Isusa Hrista i imamo mir. Sve ovo nam daje iskustvo kako treba da se borimo. Kada to naučimo naš problem je rešen. Niko nam ništa ne može tada jer mudro živimo. Jednostavno, tada niko nema pravo da nas povredi “jer je veći Onaj koji je u nama nego onaj koji je u svetu” (1 Jn. 4, 4).
 
Pitanje: Oče, osim toga što ste nam rekli, šta još treba da uradimo kada dođe do varijacija i promena u duhovnom životu?
 
Odgovor: Kao što rekoh ranije, ljudi treba da nauče kako da se bore. Najvažnije u svemu ovome je ono što nas je Gospod naučio, a to je strpljenje. Jer je rečeno da će oni koji izdrže do kraja biti spaseni. Strpljenje je neophodno jer su varijacije u duhovnom životu prolazne. Kao što ni talas blagodati koji nas dotiče nije sada stalan tako ni varijacije nisu stalne, a time niti očajanje, niti ohladnelost, niti tuga. Ono šta su one zapravo će mo otkriti kroz strpljenje. Ako budete strpljivi milost Božija će doći i bićete zadovoljni.  
 
Varijacije ne dolaze bez razloga, jer sve što Bog dozvoli je na korist ljudi. Bog se ne menja i on je uvek ljubav. On je milostiv i pravedan. Čak i one koje urazumljuje On to radi sa ljubavlju.
 
Ako Bog dopušta da dođe do varijacije i promene u našem duhovnom životu, On koji je svog Sina dao za nas, sigurno to radi iz ljubavi prema nama.  
 
Prevod sa engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)
16.07.2016.
 
Izvor: http://pemptousia.com/2012/08/variations-in-the-spiritual-life-teachings-from-athos/

Pročitano: 9515 puta