MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

ČUDA OPTINSKIH MUČENIKA-OCA VASILIJA, OCA TROFIMA, I OCA TERAPONTA



Jeromonah Vasilije, monah Trofim, i monah Terapont

Aprila 5/18, 1993 godine, tri monaha poznatog Optinskog Manastira u Rusiji su bili ubijeni nožem na kome je bilo urezano “666” To je bilo zlodelo Satanista, čiji gospodar mrzi sve ljude, a pogotovo monahe. Ali ova tri čoveka, Jeromonah Vasilije, monah Trofim, i monah Terapont su danas poštovani kao sveti mučenici među Ruskim Pravoslavnim vernicima. Mnoge činjenice u njihovim životima pokazuju da ih je Gospod pripremao za ovakav kraj njihovog zemaljskog života. Danas se mnoga čuda događaju Njihovim molitvama. 
    
Jedna žena kaže da joj sin nikako nije prihvatao veru kada je imao 12 godina. Tako da ga je odvela u Optinski Manastir. Liturgije su za njega bile naporne, pa su posle luturgije otišli do grobova Optinskih Novomučenika. Tamo su seli na klupu koja se nalazila pored grobova. Tada je njen sin rekao majci da oseća neki mir na tom mestu i da želi da ostane tu još neko vreme. 
 
Kada su vratili iz Optinskog Manastira u svoju parohiju njen sin je dobrovoljno pohađao časove veronauke i počeo je da služi oltaru u crkvi.
 

Otac Vasilije
 
Još uvek ne možemo da zaboravimo čudo koje nam se dogodilo Avgusta 2009 godine. Otišli smo na trodnevno kampovanje u Krasnodar, južna Rusija. Kada smo trebali da se vratimo kući automobil nije hteo da upali, merač je pokazivao da nemamo goriva. To je bilo čudno jer je prethodne večeri rezervoar bio do pola pun. Sledećeg dana smo trebali da idemo na posao, a niko nije mogao da nam pomogne jer su svi imali benzinske automobile dok je naš bio automobil čiji je motor radio na dizel gorivo. Najbliža benzinska pumpa je bila veoma daleko. Izgurali smo automobila do brda i krenuli na dole, dalje nismo zneli šta da radimo.   
 
Zamolili smo jednog lokalnog stanovnika koji je išao do grada da nam kupi dizel. On je prihvatio ali kad smo ga pozvali telefonom rekao je da ima mnogo stvari da kupi u gradu i da će se zadržati duže. Moj suprug je bio mnogo nervozan i pušio je cigaretu za cigaretom. Izdvojila sam se na stranu i molila sam iz sveg srca da nam Optinski Novomučenici pomognu i da se mole za nas nedostojne grešnike. Dok sam se molila moj suprug je vikao na mene da ne budem luda, da ga ne sramotim i da se vratim.Automobil je upalio pre nego šta sam završila molitvu! Bilo je više goriva nego što je merač pokazivao. Vratili smo se kući bez dodatnog benzina, šta više moj suprug je vozio sa istim gorivom još nekoliko dana bez dosipanja.
 
Kada sam ispričala ovu priču Ocu Nikoli i parohijanima oni su se nasmejali i rekli zašto da plaćam gorivo, samo treba da se molim.
 

Otac Trofim
 
Početkom Maja suprug me je pitao šta bih htela da mi kupi za rođendan. Ništa, samo me odvezi u Optinski Manastir na nekoliko dana. Čudo se dogodilo, moj suprug je pristao da me vozi u 1400km udaljen manastir. 
 
Moj suprug se razboleo za vreme puta i što smo se više približavali Optini to mu je bilo sve gore. Konačno smo stigli do konaka hodočasnika, ali moj suprug je imao 40.5oC temperaturu i bolelo ga je grlo. Pozvali smo telefonom hitnu pomoć. Rekli su nam da uzme paracetamol i ako to ne pomogne da će doći. Naravno dali smo mu lek, ali ne može se očekivati da će crvenilo grla tako brzo da prođe. Za vreme litije sa Časnim Krstom vernici i ja smo se molili za mog supruga Viktora. Nakon dvadeset minuta temperatura se vratila na normalu i nije se više podizala. Još jedno čudo Optinskih Mučenika se dogodilo u porodici u kojoj suprug nije verovao u Boga i nije bio kršten. Ipak, supruga smatra da taj krst nije uopšte težak u odnosu na grehe koje je sama počinila pre nego što je postala vernica. 
 
Ipak, pre nego što je postala vernica pitala je svog verenika da se krsti i da se venčaju u crkvi. On je nju mnogo voleo ali nije pristao na sve to. Ipak su se svetovno venčali i ostali neverenici. A ona dalje priča o svom životu.Prvih osam godina takvog supružničkog života je za mene bilo kao raj na zemlji. Muž me je razmazio, donosio mi cveće, i ništa nisam morala da brinem. Ponekad sam bila tužna ali sva ljubav koju mi je pružao je to pokrivala. Ipak, Gospod me nije ostavio i jedna tuga me je dovela u Crkvu. Nikada neću zaboraviti svoju prvu ispovest, dok govorite svoje grehe osećate da velika težina spada sa vaše duše. Sada se mnogo lakše diše.
 

Otac Terapont
 
Uskoro nakon toga sam počela da se molim za spasenje mog supruga(tiho, sama, jer on nije mogao da podnese bilo kakav razgovor o religiji). Ipak, ubrzo on mi je poklonio zlatni krst, a ćerci srebrni krst. Bila sam oduševljena. Pomislila sam da se približio Hristu, ali on je postao agtresivan prema meni. Od onakvog dobrog čoveka postao je loš, čak ni njegova majka nije mogla da ga prepozna. 
 
Ovde neću pisati o detaljima, jer je to jednostavno nemoguće. Sve to je bilo nestvarno, ali se sećam da se moje suze nisu ledile ni na minus 40 stepeni. Moj suprug je bio veoma agresivan prema meni i više puta je odlazio od kuće. Bilo je strašno, ipak bilo je ljubavi među nama. A moja ćerka, mi je rekla sa svojih 4 godina, da se ne brinem i da će mi Sveti Duh pomoći. Ja sam je upitala da li je to negde čula, a ona je rekla da je ona to sama pomislila.  
 
Proleća 2010 godine sam čitala knjigu o ubistvu tri Optinska monaha, koje su učinili Satanisti. Bila sam šokirana tim ubistvima, a divila sam se životu tih monaha. Počela sam da se molim mnogo za svog supruga. A on, kada je došao kući bacio je na pod ikone i rekao da je to hteo da uradi još odavno. Bila sam prestravljena. Setila sam se jednog rođaka koji je takođe bacio na pod ikone, ali je ubrzo izgubio nogu… Ipak moj suprug je podigao ikone i pažljivo ih vratio nazad. Verujem da je to uradio Božjom milošću i molitvama Optinskih Svetitelja. Redovno čitam pokajnički kanon Jeromonaha Vasilija Optinskog i nadam se molitvama svih Optinskih mučenika. 
 
Htela bih da podelim sa vama ono što mi se dogodilo na veče Nove Godine. Imali smo mnogo problema sa našim automobilom. Šest meseci je moj suprug pokušavao da ga popravi. Promenio je mnogo delova ali ništa nije rešavalo problem i ni jedan majstor nije mogao da pomogne. Pošto je imao toliko problema moj suprug je hteo da baci taj auto na auto-otpad…
 
U to vreme sam čitala duhovne knjige i počela sam da se molim Svetom Terapontu da nam pomogne sa našim problemom sa automobilom. Nisam se puno molila, a moj suprug se već nakon tri dana vratio sa popravljenim automobilom.  
 
To je bilo pravo čudo. Slava Bogu i hvala Svetom Mučeniku Optinskom.  
 
    
Još jedna vernica govori o čudima Svetitelja Optinskih. Kaže da je oduvek želela da poseti Optinski Manastir i da ju je oduvek privlačio. Kaže da je prvi put čula za Optinski Manastir još kada je bila u školi čitajući Dostojevskog, koji često spominje Optinu u svojim delima. Za vreme velikog posta dobila sam veliku želju da posetim manastir. Sve to su pratuile suze, tiha radost, i nebeski mir…  
 
Bio je Maj i kupila sam nove cipele koje su me žuljale. Pošto imam veoma visok prag izdržljivosti bola nisam na vreme stavila flaster. Tako da sam prilično povredila stopala, što sam uvidela tek kada sam se vratila kiući. Mrtvu kožu sam skinula, a rana je veoma loše izgledala. Nisam imala više medicinsku mast koja bi pomogla pa sam samo antiseptičkim sredstvom dezinfikovala ranu i stavila flastere. Ali imala sam jake bolove tako da sam jedva hodala. Brinula sam se kako ću da idem na posao sledećeg dana. Pošto sam znala da mi rane sporo zarastaju trebalo je najmanje dve nedelje da mi bude bolje.
Nisam mogla da spavam jer su bolovi bili veoma jaki. Tada sam se setila da se pomolim Svetim Mučenicima Optinskim. Molila sam ih da me više ne boli i da mogu da spavam. Dok sam ležala prisećala sam se čuda koje su svetitelji učinili. Uskoro sam osetila kao da se neki hladan povetarac obavija oko mojih stopala. Bol je presteao i uspavala sam se.
 
Ujutro sam ustala oko pet sati. Molila sam se Isusovom Molitvom i onako polubudna povela psa u šetnju. Tek kada sam izašla na ulicu shvatila sam da me stopala više ne bole. Pokušala sam da se prisetim prethodnog dana i pogledala sam rane. Tokom noći flasteri su spali, a rane su bile mnogo bolje, koža se skoro skroz vratila. Ceo dan sam provela na nogama bez ikakvog bola. Slava Bogu koji nam pomaže molitvama Njegovih Optinskih Svetitelja. 
 
 
Više puta su nam Sveti Mučenici Optinski pomogli kada smo imali problema sa transportom i to su radili veoma brzo. Poslednji put napolju je temperatura bila oko 40 stepeni. Nisam stigla na vreme i autobus mi je otišao, a nosila sam teške torbe. Sledeći autobus je dolazio tek za oko sat vremena, a voz je bio veoma udaljen.
 
Molila sam se Svetom Mučeniku Vasiliju da mi pomogne jer sam premorena. Odjednom je prazan autobus došao do stanice iako mu nije bilo vreme. A naj interesantnije je to da se autobus pokvario čim je stigao do mog odredišta. Još jedno čudo se dogodilo kroz molitve Svetih Optisnkih Mučenika. Trebalo je da odemo u podrum da donnesemo krompire. Bilo me je strah jer je podrum bio star i stepenice krhke tako da je trebalo da se skoči u podrum dubok oko 1.5m. U podrumu nije bilo struje tako da se ništa nije videlo. Molila sam Boga da ja to ne radim jer me je bilo strah i odjednom moja strina je odlučila da ona ide u podrum, iako se pre toga žalila da je boli noga.
 
Strina je sišla bez problema ali nije mogla da se vrati zbog bolova u nozi. Osim moje stare bake nije bilo nikog u kući da joj pomogne. Počela je da plače, a ja sam počela da se molim Optinskim Mučenicima. Odjednom sam u mislima čula glas da treba da je uhvatim za ruke i da je povučem. Pomislila sam da sam previše slaba da to uradim, a da je moja strina previše teška. Ipak sam to uradila, ali nisam osetila njenu težinu uopšte jer je neko nevidljiv pomagao. Tada sam pomislila da je ipak moja strina uspela da se odupre nogama.
 
Kasnije kada me je strina ispratila na voz, čestitala mi je što sam uspela da je izvučem iz podruma jer sama ne bi mogla. Bila sam bez glasa, samo sam u mislima zahvaljivala Bogu i Svetim Mučenicima Optinskim!
 
Ne znam da li vam ovi događaji izgledaju vredni pomena, ali ja uvek osećam pomoć Svetih Mučenika Optinskih kad god im se pomolim.
 
 
Prevod sa Engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)
30.06.2016.
 
Izvor: http://www.pravoslavie.ru/english/92598.htm

Pročitano: 17809 puta