MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

POSLE VASKRSA



 Četrdeset dana Velikog Posta je prošlo, kao i Vaskrs koji je Praznik nad Praznicima. Posle Vaskrsa mi nastavljamo sa svakodevnom rutinom i obavezama. Savremeni svet veoma malo zna i razume post i liturgiju. Liturgija nije samo određeni dan u crkvenom kalendaru, liturgija je način postojanja.  
 
Kroz krštenje i miropomazanje ušli smo u novi način postojanja. Taj način je neprestano usavršavanje. Sveto Pismo ovo objašnjava kao novo rođenje, smrt starog čoveka, skidanje stare prirode i oblačenje nove. Ova novina, ova radikalna promena u načinu postojanja se ne ostvaruje ljudskim trudom, već je dar Božiji. Ukorenjeno u dobu koje dolazi, ovaj novi način postojanja se održava i obogaćuje Pričešćem. Svake Svete Liturgije  čujemo Jevanđelje o Hristu i daje nam se mogućnost da zadobijemo način postojanja koji je zasnovan na Svetom Pričešću. Malo po malo mi postajemo onakvi kakvi treba da budemo, da budemo ljubav, u duhovnoj zajednici. Na Svetoj Liturgiji tragični elementi naše pale prirode – gordost, huljenje, pohlepa, mržnja, strasti, stomakougađanje, laž, strah, bol, smrt…- se konstantno pobeđuju, da bi mi mogli da postanemo ljubav, u slobodi i pravom životu. 
 
Liturgija i Crkveni Praznici nisu samo kalendarski datumi koji obeležavaju neki događaj izgubljen u istoriji. Ono što mi slavimo je unutar Carstva Božijeg koje se manifestuje još sada. Liturgija nas konstantno obnavlja za doba koje dolazi.
 
U savremenom svetu liturgija se vidi samo kao događaj među drugim događajima. Takvim shvatanjem, savremeni svet vidi liturgiju kao nešto što obeležava istorijski događaj i time ne podseća na Božje prisustvo na Svetoj Liturgiji, već na Njegovo odsustvo. Tako da moderni vaskrs savremenog sveta, takoreći, stavlja čokoladice i zeke ispred Hrista. 
 
U savremenom svetu, Božić i Vaskrs su obično svetovni praznici (uz razne komercijalne interese). Pa zbog toga mnogi praznici (Pedesetnica, Vaznesenje, Uspenje Presvete Majke Božije...) često prođu bez mnogo pažnje i malo je vernika u Pravoslavnoj Crkvi na te dane. Zbog komercijalnih razloga, u jednoj protestantskoj crkvi, njihova nedeljna služba je bila otkazana pošto je njihov božić bio baš u nedelju. 
 
O ovim problemima je pisano u knjigama “Two-storey Universe and Everywhere Present”.
 
Ovaj istorijski osećaj “života između” je ukorenjen u našem shvatanju istorije i vremena. Veoma je lako i očikledno da mi smatramo da živimo između glavnih Hrišćanskih događaja. Dve hiljade godina je prošlo od Vaskrsenja Hristovog, a Hrišćani očekuju Njegov drugi dolazak. Zar time ne vidimo sebe kao da živimo između?
 
Sveti Grigorije Palama (XIV vek) koristi interesantan primer iz Svetog Pisma koji objašnjava taj život između u savremenom svetu. Njegov primer počinje uz propoved o Krstu. On kaže da je Krst kroz celu istoriju bio Božiji način spasenja, iako je Hristos bio Razapet tačno na Veliki Petak. 
 
Propoved Svetog Grigorija Palame je veoma prosvećujuća i u njoj kaže da se sin bezakonja, pod kojim smatra Antihrista, nije još uvek pokazao iako je sada prisutan među nama. Ali, takođe je i Krst i sada i uvek bio prisutan i među našim pretcima. Veliki Apostol Pavle nas takođe jasno uči da je Antihrist među nama, iako se još uvek nije pokazao. 
 
Sveti Grigorije nastavlja i u svojoj propovedi kaže da je Krst bio prisutan i u životima Patrijaraha ali i u životima pravednika Starog Zaveta. 
 
Njegov osećaj vremena i stvarnosti istorije govori o Krstu koji je bio i među pretcima kao tajna, ali govori i o Antihristu koji je na skriven način prisutan. Tako da ništa nije zamrznuto u određenom vremenu i prostoru već mi živimo u svetu u kome ima stvari koje su bile tu i ranije ali ima toga što će tek doći. 
 
Sveti Grigorije koristi klasično Pravoslavno shvatanje da objasni odnos između zemlje i neba, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, ali takođe i Tajne Carstva Božijeg koje je u svetu sada. Sveti Jovan Zlatousti u svojoj zahvalnoj molitvi nakon Svetog Pričešća zahvaljuje Bogu za Njegov Drugi Dolazak koristeći rečenicu u prošlom vremenu. Ne kao da se Drugi Dolazak već dogodio već da se Sveto Pričešće nalazi unutar Carstva Božijeg, tako da može da koristi prošlo vreme. Sveto Pričešće je “Svadbena Gozba Jagnjeta”, “Veselje Budućeg Doba”.   
 
Ako bi govorili da živimo između istorijskih događaja ili ako smatramo Svetu Liturgiju kao sećanje na događaje iz prošlosti onda stavljamo Carstvo Božije na niži nivo. Odnosno onda dolazi do svetovnog shvatanja Svete Liturgije. Tada ne odbacujemo Carstvo Božije ali ga stavljamo van našeg domašaja, a Boga i Njegovo Carstvo predstavljamo kao običnu ideju. 
 
Život između događaja je usamljenost i zastranjenost. A sve ovo prati ankcioznost, sumnja, i različita mišljena, dok je vera usmerena na stvari koje su prošle ili koje se još uvek nisu dogodile. 
 
Ovaj stav je u oštroj suprotnost sa onim što je Sveti Pavle u svojoj poslanici Jevrejima rekao, da je vera osnova stvari kojima se nadamo i dokaz stvari koje nismo videli. Tako da je za Njega odnos vere i stvari kojima se nadamo iznad pouzdanosti da će se dogoditi, šta više vera je osnova tih stvari.
 
U ranijim tekstovima o veri, pisao sam da je vera iznad umnog shvatanja. Kada objašnjavamo veru kao osnovu onda za nas na neki način postoji i ono u šta verujemo. Mi tada učestvujemo u veri, a Sveti Pavle opisuje veru naših praotaca iz Starog Zaveta i uticaj koji je na njih imala vera, kako u njihovim životima tako i u svetu. Sveti Grigorije takođe piše o veri u svojim propovedima i koristi Poslanice Svetog Pavla Jevrejima.  
 
Verom, mi ne živimo između. Verom, mi živimo u sadašnjosti, u kojoj Carstvo Božije prodire. Mi nismo sami i zato ne treba da se osećamo usamljeno. Ankcioznost koja zastrašuje na svakom koraku je obmana pogrešnog shvatanja realnosti.
 
Naravno, ovo je lako reći ali je teško tako živeti. To je velika borba našeg vremena. Ali bez borbe vera će nam biti strana i ostaćemo izgubljeni u životu između velikih istorijskih događaja. Dok nam je Hristos dao nešto veće.
 
Sveti Pavle kaže da sada još uvek ne vidimo sve, ali vidimo Isusa… Njegovo prisustvo u Duhu Svetom koje se događa i za vreme Praznika. Ali, to je isti Hristos koji je u našim srcima i koji je obećao da će biti uvek u nama. Mi vidimo Hrista kao onog koji je ispunjenje naše vere. On je Alfa i Omega, Početak i Kraj. Šta više, Hristos je Praznik nad Praznicima.

o. Stephen Freemaan
 
Prevod sa Engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)
29.04.2016.
 
Izvor: http://pemptousia.com/2015/04/beyond-pascha/

Pročitano: 2012 puta