MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Mnogi ljudi ne znaju šta znači Kosovo. To nije parče zemlje niti oblast na geografskoj karti..

Kosovo jeste malo, ali ipak toliko veliko. Ima mesta za svakoga, jer je Gospod podario ovu svetu zemlju svim ljudima. Malo jeste, ali vredno kao dragi kamen. Malo je kao gutljaj vode bez kojeg se ne može, kao vazduh bez kog se ne diše, a veliko je kao sunce koje greje ceo svet sa svom toplinom ljubavi. Veliko je kao stena koja stoji čvrsto i nesalomljivo, jer su kosovski koreni duboko zarasli još odavnina, a korene su pustili preci i sveci. Za to postoje i svedoci, a to su naši manastiri sa kojima se svaki Srbin diči i ponosi.

Gospod je osveštao Kosovo i zato se kaže Srpski Jerusalim. Kosovski narod je pun ljubavi i vere koju posvećuju manastirima i svim ljudima. Tu ljubav mi smo već odavno pokazali našim ljudima koji nas posećuju i bar za trenutak potrude se da mi zaboravimo šta smo doživeli i koliko smo do sada propatili. Ali, kada oni odu mi ostajemo sa istom tugom, a njima pokazujemo da je srpska vera i ljubav najčvršća. To je oduvek tako bilo i tako će i dalje biti. Kosovo je simbol srpske vere i simbol svih Srba.

Narod na Kosovu se uvek moli u manastirima da svakog Srbina Bog zaštiti. Na Kosovu sija najlepše sunce i cveta najlepše cveće. Najlepše cveće je Kosovski božur, jer je iznikao kao simbol Kosova i Kosovskog boja. Na Kosovu su hodali mnogi naši sveci: car Lazar, car Dušan, Stefan Dečanski i mnogi sveci koji su ostavili mnoga bogatstva iza sebe. Najveće bogatstvo su manastiri iz 12., 13. i 14. veka. Ostavili su nam hrišćansku veru i proširili hrišćanstvo. Kosovo je predivno, jer je ispunjeno manastirskom lepotom. Celo Kosovo miriše na tamjan, ljubav i nadu. Veliko je čudo što i u ovim teškim trenucima Kosovo još uvek stoji gordo i ponosno. Mogu Kosovo da uzmu, ali nikada neće uzeti Hrišćansku kosovsku veru, našu krv i naše srce kosovsko, jer se neće primiti u dušmanske grudi.

To se ne seje i ne prima - to nam daje Gospod i slava Njemu, i hvala Bogu što sam hrišćanka i što imam krst na čelu. Kao i svi koji sada ovo čitate. Ove reči koje sam navela su malo i bojim se da sam mnogo toga ispustila, jer ne postoje reči koje se mogu upotrebiti da bi se opisalo naše sveto Kosovo. Ali, Gospod će svakom pokazati, i hvala Mu što mi je poslao sve ove reči koje vama pišem.



Jovana Radovanović, 11. godina,

Orahovac http://www.dugaknjiga.com/kosovski_bozur.html