MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Starče, ja sam zavidna, zlopamtilo, osuđujem,gnevim se…

Zavist,osudjivanje, gnev, zlopamćenje itd. proizilaze od gordosti. Gordost – to je tako reći glavno uporište svih strasti.

Pobeđujući gordost pobeđuješ sve strasti i u srce dolaze smirenje i ljubav. Zato, mislim, dovoljno je usredsrediti se na gordost, krenuti u frontalni napad protiv nje..Usredsrediti svu vatru na tvrđave gordosti, koja nas odvaja od Boga. Neprijatelj kada hoće da osvoji zemlju, najviše udara na prestonicu. Ako osvoji prestonicu, osvojio je celu zemlju.

- Oče, kome su slični gordi? - Onome, ko je iza tih zidova, djavolu...Samo djavola je lakše pobediti nego gordog, -za to je dovoljno smiriti se a gordog, ako se pred njim smiriš I moliš oproštaj, ipak ne možeš umekšati. On ti kaže: "Ti se pretvaraš!" Ko ima veće smirenje, ima bogatiji duhovni sadržaj. Gord nema unutrašnji sadržaj.

On, kao nezreli klas stoji pravo a zreli spušta glavu naniže.Čovek pomračen gordošću nije samo iznutra nespokojan, već je i spolja nemiran i bučan. Sva njegova dela su kao vazdušna lopta: đavo je prvo napumpa a zatim probuši i lopta sa šumom splasne. Gordost je sramotna i strašna stvar, pa ona je Anđele pretvorila u demone! Ona nas je izgnala iz raja na zemlju a sada sa zemlje sprema da nas otpravi u ad,

- Starče ja ne osećam gordost kada se gordim zbog nečeg konkretnog. - Znači kod tebe je gordost trajno stanje.Đavo često predstavlja stvari zamaskirano, i čovek ne razume kada postupa iz gordosti.Ali ako on pazi na sebe, onda će uvideti kada radi iz gordosti. On može da ne oseća svu gordost koja je u njemu ali ipak njen deo mora da oseća, može da raspozna, ako oseti egoističko zadovoljstvo i nadmoć nad drugima.

- A ako čovek potuno ne razume da u njemu ima gordosti, šta se tada dešava? - Tada počinju da deluju duhovni zakoni. Čovek se gordi, pada i smiruje se. Ponovo se gordi, pada i smiruje se. I to traje celog života: gordost, smirenje, gordost, smirenje..Takvo smirenje nije lično dostignuće već rezultat delovanja duhovnih zakona.

Čovek se smiruje ne želeći sam to i ne radeći ništa za sebe. To je stanje zastoja, čoveku se prosto daje mogućnost da razume da kod njega nešto nije u redu. Na primer govoriš sestri "Ta ikona je kod tebe dobro ispala ".Ako se ona pogordi sledeći put kada treba da naslika drugu ikonu pomisliće: "Ovu ikonu ću nacrtati lepše da bi me Starac opet pohvalio ". I vidiš, umesto ikone karikatura. Ja je ispravljam, a ona opet sebi kaže: " Ovoga puta ću uraditi tačno kako mi je rekao Starac i on će me pohvaliti ", i opet ispadne karikatura.

- Starče, a može li se njoj lično ikona učiniti lepom? - naravno, može. Njoj samoj švrljotina može da se učini kao remek delo, ona će doći i reći mi: "Kako je sada, Starče?Da li je ikona ispala dobro" JA joj objasnim da je njen rad žvrljotina i ona će tada razumeti - A ako ne shvati? - Ako ne shvati, znači gordost je odrvenela, i ona će dozvoljavati iste greške. Ako joj ne ukazuješ, ostaće.

- Starče, a ako ja umom osećam gordost a srce ostaje gluvo? - Odatle ćemo i početi, I postepeno će doći do isceljenja. Lekar prvo postavi dijagnozu, a tek onda pristupa lečenju.

GORDOST SE POJAVLJUJE SVUDA

- Starče, to je dobro kada se pri ispunjenju mojih monaških dužnosti sretnem sa malim teškoćama – ja od toga osećam korist. Da li je i to gordost?

Ako čovek nije pažljiv on se može gorditi ležeći na krevetu i ništa ne radeći. Auto može uleteti u krivinu i levo i desno. Djavo nas lovi i s jedne i s druge strane.Neki me pitaju: "Na šta da obratim pažnju da ne bih upao u gordost?" To je kao da me pitaš: "Gde ja mogu da padnem ovde ili tamo?"

I ovde možeš pasti i tamo i desno i levo i sa merdevina i sa stolice i sa klupe. U bilo kom trenutku i u bilo kojim uslovima potrebna je pažnja jer gordost vreba odasvud.

- Starče a može li se čovek gorditi, nemajući ništa? - Nekad se takav čovek može gorditi više od drugih.Kada sam živeo u manastiru Stomion u Epiru, čuo sam za jednog starca -pastira. Nije imao porodicu, išao je sa jednog na drugo mesto.Na kraju krajeva njega je prihvatio drugi čobanin, primivši ga u kolibu gde je čuvao seno za koze. On nije dozvolio tom starcu da pali vatru da se ne bi zapalilo seno.

Tako je taj starac živeo u hladnoj kolibi spavao u uglu na dve daske, na kojima je bio stari madrac.

Čuvši o nmjemu otišao sam da ga posetim. Bilo mu je sasvim slabo.Pitao sam jednu siromašnu ženu koliko traži da ga opere. "Ništa, samo daj sapun", - odgovorila je. Drugi put sam ga posetio, kada je obedovao. Završivši jelo, on me je pogledao okrenuo tanjir i gordo rekao: " Kako sam ja pametan oče! Ovde ima pasa i mačaka ". Okrenuti tanjir naopačke da ga ne bi lizali psi i mačke on je smatrao dostignućem.Kao da će u kosmos da poleti. Evo gordosti! Ne možeš pojmiti kako je živeo, a gordio se.!

- Starče, šta treba raditi kada nam dodju gorde pomisli? - Kao što se drugi ljudi smeju kad primete gordost kod nas, tako smo i mi dužni da se podsmevamo gordim pomislima..

- Da li smirenom čoveku dolaze gorde misli? - Dolaze ali im se on podsmeva, zato što zna ko je on u stvari.

-Starče, negde sam čitala da gorde misli treba odagnati odmah kad naidju kao i nepotrebne. - Nepotrebne pomisli raspoznaju se odmah, a da bi se raspoznale gorde pomisli, potrebna je trezvenost.Na primer ako se u vreme molitve u umu pojavi nepotrebna misao, ti je prepoznaš i odmah odagnaš; "Idi otkuda si došla". Ali ako u crkvi tebi dodje pomisao da si dobro pročitala Psaltir, tebi je potrebna trezvenost da bi tu gordu pomisao prepoznala i odagnala.

- U većini slučajeva pomisao gordosti se pojavi u trenutku. Kako privesti u um smirene misli? - Treba se ranije pripremiti.

"Pripremih se i ne smutih se", -govori prorok David. Pomisli gordosti dolaze munjevito –to je stara zamka djavola. A ti primeni drugu zamku – stalno gradi smirene misli da bi je odagnala. Samo smirene pomisli donose smirenje i samo sa smirenjem odlazi gordost.Jedan propovednik mi je rekao da se jednom spremao na veoma dobru propoved.Popeo se na amvon i počeo da govori, govorio je veoma lepo.Jednog trenutka u njegov um je došla gorda pomisao i on se zbunio.

Zaplakao se i sišao sa amvona upozoren. Zatim dugo n ije mogao da propoveda i došao je u neugodno stanje. Rekao sam mu: "To se sa tobom desilo zbog gordosti.Pogordio si se i otišla je Božja blagodat. Sada sa smirenmjem počni sve iz početka. Kada dodje vreme da se popneš na amvon reci sebi: «Ako se zbunim znači meni je na duhovnu korist da ponovo budem ismejan».

I ako ponovo odjednom počneš da plačeš, ljudi će misliti da ti plačeš od umiljenja i neće se sablazniti već dobiti korist. Tako da se ne boj". I on se vratio svom poslu i nastavio sa smirenjem da propoveda spreman na poniženje.

Izvor: Starac Pajsije Svetogorac.

Reči. Т.5. Strasti i dobročinstva. М., Sveta Gora, 2008

Sa sajta http://www.pravmir.ru/article_2689.html

Prevela: mr. Ž. Mančić