MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Zbog čega žene dobrovoljno biraju život, u kome neće biti porodične sreće, materinstva, prijatne starosti? Prihvaćeno je mišljenje da se one posvećuju Bogu iz tuge. Sudbine osnovateljica dva proslavljena manastira – Serafimo-Divjejevskog i Spaso-Borodinskog – prepodobne Aleksandre (Meljgunove) i igumanije Marije (Tučkove) su veoma slične. Obe su bile dobrostojeće, žene oficira. Najpre su izgubile muževe, a zatim su im deca umrla od bolesti. Medjutim danas njihove naslednice tvrde: nisu došle u manastir bežeći od nesreće, već da služe po prizivu …Ovo pitanje su izučavali specijalni novinski dopisnici “Nedelje” Boris Klin i Dimitrije-Sokolov Mitrič



Mati Filareta, igumanija Spaso-Borodinskog manastira - U mom životu nije bilo nikakve nesreće. Baš nasuprot tome – priča igumanija Spaso-Borodinskog manastira mati Filareta. – Ja sam iz Zelenograda, naše “Silikonske doline”. Završila sam MAI, pravila “električnu memoriju” za satelite. Stan, automobil, vikendica – sve sam imala. I sina. On sada radi u Kanadi i veoma je tužan što nisam poželela da čuvam unuke …Ali mi biramo svoj put. To je priziv. Ja sam tada živela sa sinom u Italiji i odjednom sam osetila: vratiću se u Rusiju i otićiću u manastir.



Mati Filareta ne može tačno da objasni kako se osećala. To nije bilo ni vidjenje, ni glas. Već prosto neko čvrsto saznanje koje se na nju spustilo. Bilo je to pre 15 godina. Postala je rasoforna monahinja, a pre godinu dana su je odredili za nastojateljicu Spaso-Borodinskog manastira. Samo što je došla ovde shvatila je da je rodjena istog dana kao i osnovateljica manastira Marija (Tučkova). Setila se i toga da joj je deda bio sveštenik i služio nedaleko od manastira. Danas mati pokušava da obnovi tu seosku crkvu, u kojoj ju je on krstio 1938 godine. “Gospod vodi. Sve je zapisano, samo treba shvatiti znake i postaje vam jasno: u životu nema nićeg slučajnog”. Uostalom mati kaže da ne idu svi u manastir samo zbog duhovnih stvari. Manastir pruža i socijalnu zaštitu: - Monahinja živi sama, uvek je obuvena, odevena, ima krov nad glavom.



Ako joj se majka razboli zna da ću joj dati novac da ode da je poseti.



- Ali u manastiru treba i raditi … - A gde ne treba? Svuda treba raditi. A da te isteraju iz manastira treba stvarno nešto strašno da uradiš …Ako poštuješ pravila, ko će te isterati? Ovde ima žena raznog uzrasta. Najmladja ima 15 godina. - Za monahinju je želja da ima dete – strast koju treba pobediti, - kaže nastojateljica. – Uostalom čula sam da neki u manastire uzimaju žene sa decom, koja žive u manastirskom internatu. Manastir je mali u poredjenju sa divjejevskim. Sestre rade u povrtnjaku, uzgajaju voće. Imamo konja i nekoliko krava. Mati Filareta s ponosom pokazuje na svoje malo domaćinstvo. Držimo i pčele, ali manastirski med se ne prodaje. Njega ima dovoljno samo za sestre u manastiru. Mati Filareta nije odsutala od Interneta jer smatra da manastir treba da ima svoj sajt “kako bi bolje saznali o nama”. Film “Ostrvo” su gledali na DVD-u (“za monahe u njemu nema ničeg novog”). Televizor se ovde uopšte ne gleda. - A ako dodje do rata? - Znate, ja sam o izboru Putina saznala tek pre mesec dana.



Poklonici su medjusobno nešto razgovarali: Putin, Putin. I ja sam bila radoznala: ko je Putin?



Mati Tatjana, shimonahinja Sveto-Uspenjskog Višinskog manastira U Šackom regionu upotrebljavaju izraz “das-das”, kada žele da podvuku neočekivanost nekog dešavanja. Naprimer: “Putujem juče pijan automobilom – das, das…”. Shimonahinja Tatjana (Ivanova), koja se podvizava pri Sveto-Uspenjskom Višinskom manastiru ne upotrebljava reč “das-das”. U njenom životu nema ničeg neočekivanog. U njenom životu se sve dešava po zakonima i logici Božijeg Promisla. Tatjana – nije obična shimonahinja.



Primila je postrig već posle toga pošto je rodila i vaspitala 14 dece. Svi su postali ili monasi ili sveštenici, ili žene sveštenika. Njena deca služe u Trojice-Sergejevoj Lavri, u mnogim crkvama Moskve Rjazanjske i Tambovske oblasti. Dolaze na prvi poziv. Njoj je sada 70 godina, ali svojim izgledom opovrgava u potpunosti mišljenje da radjanje dece i lepota nisu spojivi. - Radi mati Tatjane učinili smo izuzetak i dozvolili joj da ne živi u manastiru, već kod kuće – kaže nastojatelj Sveto-Uspenjskog manastira jeromonah Luka (Stepanov), maturant GITISa i bivši pozorišni glumac. – Ali to joj ne smeta da dostojno nosi shimu, a u crkvi se može naći češće nego kod kuće. Njena mladja ćerka Zoja nosi poslušanje pored nje. U njihovoj kući i oko nje je nemački idealan poredak. Tatjana je iz porodice kulaka. Njenu porodicu su posle raskulačivanja uputili u grad Emanželinsk Čeljabinske oblasti. U početku su živeli u zemljanicama, a posle su se nekako snašli. Muž joj je bio učitelj iz svešteničke porodice. Njega su poslali u Emanželinsk zbog toga što se nije bojao da sahrani svoju sestru po hrišćanskom običaju.



- Kako se u to vreme niste bojali da radjate toliko dece? – pitam mati Tatjanu. Ja još nisam uspeo ni da pitam, a ona se već osmehuje kao da zna o čemu će se govoriti. - A kada su u Rusiji bila dobra vremena? Ja sam prosto ispunjavala Božiju zapovest: “Radjajte se i množite se”. Tek sad sam počela da shvatam da sam oduvek bila monahinja – čak i onda kada nisam ni razmišljala o postrigu i shimi.



- Kako to? - Veoma prosto. Pravo materinstvo je takodje monaštvo. To je uzdanje u Božiju volju da se radja onoliko dece koliko Gospod pošalje i da se bude uveren da On nikada neće staviti čoveku da nosi ono što ne može da nosi. To je potpuno samoodricanje (odbacivanje sopstvene volje).



A najvažnije je ne samo neprekidno kuvanje, pranje i besane noći, već i neprekidna molitva za svoju decu. Tako da sam verovatno primivši postrig i shimu prosto zamenila poslušanje. A kako sam ceo život bila monahinja – tako sam i ostala. U tim mestima se Tatjana sa porodicom našla po blagoslovu monaha Trojice-Sergejeve Lavre. Tu joj je umro muž.



Nedugo pre svoje smrti, on je usnio san, kako pored prozora njegove kuće idu deca, deca, hiljade dece. Upitao je: “Odakle tolika deca?”.



A neko mu je odgovorio: “To su sve deca rodjena po tvom primeru”.