MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

POSETA DEMONČIĆA TELEFONSKOM RAZGOVORU




 Početak je vikenda. Petak veče. Smanjujem muziku u stanu. Zove me otac Gavrilo, da mi saopšti nove ideje koje smo analizirali. Složili smo se da će ove nove ideje doprineti još kvalitetnijem pravoslavnom internet misionarenju kojeg otac osmišljava. Usred razgovora zatrese mi se mobilni telefon zbog poruke koja je stigla u obliku obavesti, kao poziv za kontakt na društvenim mrežema. Otac je čuo tu vibraciju pa je pažljivo komentarisao: „kakvi ti to demončići bruje u telefonu?“ Na očevo pitanje sam se odvažno nadovezao: „Ma ništa oče to nije, stigla mi je obična poruka na mobilni“, nasmejao sam se očevom priviđenju, mada sa dozom prisebnosti, jer znam da otac ne greši u takvim stvarima. Nastavili smo razgovor. Međutim, tokom razgovora hteo sam ipak da proverim o čemu se radi. Kada sam pogledao dospele poruke, video sam predstavu pozadinske fotografije na kojoj je crni anđeo probadao neki nejasni demonski lik. Naziv profila je bio nepoznat. Prekinuo sam oca, da mu saopštim detalj koji me nije ostavio ravnodušnim: „Zamislite oče, hteo sam videti od koga mi je došla poruka koju ste vi opisali kao da je u pitanju „demončić“. Oče, slika doista prikazuje demončića“. Kaže otac, pomalo tužnim glasom: „eto te posetio demončić“. Odmah sam odbio zahtev za kontakt, smatrajući da je problem rešen.
 
Nakon samo nekoliko trenutaka. Tog petka uveče, pa sve do kraja vikenda, nikako mi nije pošlo za rukom da rešim nastali problem koji se tada pojavio na alatima koje otac koristi u svrhe internet misionarenja. Otac je ceo vikend imao problema sa internet alatima koje koristi. Sa druge strane, ja sam pokušavao, ali bezuspešno da rešim nastali problem. Ta priča je trajala ceo vikend, bio sam govoto neprekidno angažovan, tražeći odgovarajuće rešenje. Pomalo iscrpljen od neuspešnog traženja rešenja, zaključio sam da nema načina kako rešiti problem. Sve programske varijacije sam isprobao. Nekoliko puta optužio sam oca da je on kriv jer je nepravilno koristio program, nekoliko puta sam sebe optužio za krive postupke, nekoliko puta pronašao privremeno rešenja, ali problem je i dalje ostao nerešen. Tada je i otac Gavrilo zaključio: „Doista se neki jaki demončić uselio u taj sistem“. Iscrpljen od traženja nepostojećeg rešenja, umornim i smirenim glasom sam mu odgovorio: „Oče, ajde da isteramo tog demončića“. Otac je zašutio. Tek od tada, od pojave smirenja u meni, i predaje problema ocu Gavrilu, i Onome koji rešava sve naše brige i probleme, pojavila mi se ideja koja potencijalno može rešiti problem. Nakon takve misaone odluke, sistem je ubrzo bio popravljen, a otac je nastavio dalje da neometano radi sa alatima koje koristi za internet misionarenje.
 
Iz kojeg razloga i zašto su tamne sile iznenada napustile očevo i moje radno okruženje? Kako to da su pobegle baš u trenutku mog smirenja i predaje? Sve je bilo nestvarno i nepredvidivo. Odgovori na ova pitanja će pričekati. Bez obzira na rešenje ove nesvakidašnje pojave, ono i dalje boravi u mom sećanju kao vrlo tragičan trenutak u kojem je blagodat Božija odstupila iz prostora oko mene i prepustila ga poseti „demončiću“, koji je na kratko, po očevom nagoveštaju, izbacio prisustvo mira i blagodati iz mog sveta.
 
Nenad Badovinac
Decembar, 2013.
http://zapisi-reportaze.com/poseta-demoncica-telefonskom-razgovoru/

Pročitano: 7788 puta