MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

STRASTI PO USTAVU: ZAŠTO SU PROPISI O MANASTIRIMA I MONAŠTVU IZAZVALI SPORENJA?



Večernje zvono. Crni monah pored manastira. Naslikao M.V. Nesterov 

U nizu „gorućih tema“ svetska SMI (sredstva masovnog informisanja) su propustila, možda i najoštriju crkvenu diskusiju poslednjih godina. Rasprave oko Propisa o manastirima i monaštvu, koji su izneseni na otvorenu diskusiju od strane Međusabornog prisustva (savetodavni crkveni organ), pokazali su mnogo toga neočekivanog u sadašnjem stanju ruskog monaštva. O čemu su sporili u Crkvi i da li su ti sporovi prevaziđeni? „Neskučni sad“ je pokušao da nađe odgovore na ta pitanja.
  
Projekat „Propisi o manastirima i monaštvu“, koji je dat na raspravu široj javnosti maja ove godine, postao je tema neočekivano burne crkvene diskusije. Tradicionalno zatvorena i „ćutljiva“ monaška sredina je reagovala veoma oštrom polemikom na objavljeni tekst. Diskusija je otkrila veoma neočekivane strane savremenog monaškog života, i prvenstveno, njena bolna mesta, koja su obično skrivena od očiju mirjana. Komentari na najvećem bogoslovskom portalu Ruske Crkve „Bogoslov.ru“, otkrili su svetu iznenađujuće detalje iz savremenog monaškog života.
 
Još 2009. godine, po odluci Patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila, u ruskoj Crkvi je formiran specijalni savetodavni organ – Međusaborno prisustvo. Taj organ priprema projekte crkvenih dokumenata za Arhijerejske i Pomesne sabore Ruske crkve. U sastav tematskih komisija Međusabornog prisustva ulaze vodeći jerarsi i crkveni naučnici. Po pravilima, gotov projekat, pre nego što dođe na sabor, prolazi kroz niz filtera: redakcijsku komisiju, javnu raspravu, predsedništvo Međusabornog prisustva, Sinod, i tek posle toga može biti predložen za raspravu na Pomesnom ili Arhijerejskom saboru, koji ostaju jedinstveni crkveni organi, čija vlast je iznad vlasti Predstojatelja (prvi po časti episkop pomesne autokefalne crkve). Po ustavu Ruske pravoslavne crkve, upravo ti sabori su vrhovni upravni organi Crkve. 
 
Javnost u svojstvu savetnika 
 
Bez obzira na zatvoreni karakter rada „međusabornih“ komisija (autori konkretnih projekata, kao i unutrašnje diskusije među ekspertima su sakrivene od očiju javnosti), bilo koji dokument, još pre razmatranja u Sinodu, mora biti objavljen na internatu i proći kroz društvenu raspravu. Pored toga, odzive na njega moraju da pošalju eparhijski arhijereji, a takođe, nastavnička veća vodećih duhovnih škola. Analizirajući rezultate rasprave, crkveno rukovodstvo donosi odluku o sudbini dokumenta.
 
Centralno mesto za javne rasprave o međusabornim projektima je portal „Bogoslov.ru“, formiran pod patronatom Moskovske duhovne akademije i seminarije. Do nedavno su postojala samo dva dokumenta, napisana ekspertima, koji su odbijeni po rezultatima rasprave: „O prihvatanju pod okrilje Crkve, pokajanih raskolnika“, čiji je tekst odražavao samo jedan od dva moguća pogleda na taj bogoslovski problem, i dokument posvećen tradicionalno bolnom pitanju – o prevodu bogosluženja na savremeni ruski jezik. U prvom slučaju diskusija na sajtu je sakupila oko 90 komentara, a u drugom više od 100. 
 
Oba ova teksta su dugo bila rekorderi, sve dok se maja meseca na portalu nije pojavio projekat „Pravila o manastirima“. On je sakupio više od 1000 komentara, i to ne računajući odzive eksperata koji su na sajtu objavljeni u odvojenim člancima! Zašto? To pitanje treba detaljnije razmotriti. 
 
Jabuka razdora
 
Najviše prigovora u projektu su izazvala dva punkta. Prvi od njih glasi, da duhovno rukovodstvo u manastiru obavlja iguman, koji ima pravo da naznači duhovnika iz kruga iskusnih monaha. Kandidatura duhovnika se odobrava eparhijskim arhijerejom, isto kao i postavljanje igumana, koji se imenuje od arhijereja lično, ipak, „po mogućnosti“, iz kruga bratije manastira. U većini slučajeva, na dužnost namesnika se, od strane arhijereja, biraju ljudi s rukovodećim i domaćinskim kvalitetima, koji su često daleko od duhovnog rukovođenja – tvrde anonimni čitaoci sajta „Bogoslov.ru“. Samovoljno naznačavanje duhovnog rukovodioca za bratiju, protivreči monaškim pravilima i svetootačkoj tradiciji biranja igumana od strane samih monaha. Upravo zato se, po njihovim rečima, manastiri, koji su predodređeni da budu bratstvo i duhovna porodica za svoje monahe, prevraćaju u „kolhoze“, pa čak i u „zatvore strogog režima“ za mirne i bespomoćne naseljenike manastira, vezane monaškom disciplinom i poslušanjem.
 
Naznačeni iguman, koji je izabran po domaćinskom principu, a ne po pastirskim talentima, eksploatiše rad monaha, obezbeđujući komforan i raskošan život rukovodstvu manastira, dok obespravljene i mirne žrtve njegovog despotizma rade i po 18-20 časova u manastirskoj proizvodnji, bez molitve i bogosluženja, zbog kojih su i napustili svetski način života. 
 
Tradicija naznačavanja, po mišljenju kritika, pogoršava se otežavanom procedurom prelaza monaha, nezadovoljnog rukovodstvom nastojatelja, u drugi manastir. Pravila takvog prelaza, po novim pravilima postaju samo stroža – podvlače oni. Po rečima ivangorodskog igumana Dovmonta (Beljajeva), koji je učestvovao u diskusiji na sajtu, nastojatelji koji se naznačavaju, su „u obiteljima sebe okružili rodbinom i svetovnim ljudima. Takvi nastojatelji se boje monaha i ne vole ih, nemaju poverenja u bratiju i na sve načine izbegavaju direktan razgovor s njima. Oni jedu odvojeno od bratije, a ako i dolaze na trapezu, onda samo toliko, da bi se „obračunavali“ s bratijom. Posebno za praznike“. Anonimna korisnica podvlači crtu: „Kada monah na svojoj koži oseti svu blagodat takvog svog „položaja“, ako dođe k sebi, kuda da ide? On je obespravljeni rob. Ja čak ne mogu da predstavim sebi, kako se može obratiti episkopu s žalbom na ljude koje je on sam naznačio. Nemoguće ih je svrgnuti, ruke su kratke... Ako odeš, postaješ izgnanik, koji ne sme ni da se pričešćuje, ni da mu se održi opelo“. 
 
Bez zaštite
 
Sem anonimaca, u zajedničkom horu kritičkih glasova zvuče i reči nekih poznatih crkvenih spikera. „So manastira je iguman“, - konstatuje poznati misionar i bloger, naseljenik Jovano-Bogoslovskog Makarovskog manastira, mordovski iguman Spiridon (Balandin). Napomenimo, da je u slučaju oca Spiridona, čin igumana analogan činu protojereja za belo sveštenstvo, a ne rukovodstvu manastirom. Po njegovom mišljenu, danas, za bratiju osnovni „krst“ koji nose predstavljaju nevolje koje trpe od manastirskog rukovodstva, a ne od održavanja monaških zaveta i asketskih podviga. „Ne nosi iguman nemoći monaha, već monasi nose nemoći igumana na njegovom slavnom putu k omoforu“, - dosta oštro zaključuje on.
 
„Praksa da se iguman naznačava odozgo, umesto njegovog biranja od strane bratije samog manastira, protivreči ne samo smislu tog služenja, već i samom procesu naznačavanja igumana“, - piše, na „Bogoslov.ru“ poznati crkveni naučnik, sveštenik Mihail Želtov. Slično kaže i njegov kolega po crkvenoj nauci, prevodilac i patrolog Aleksej Dunajev, koji izvlači dalekosežne zaključke: „U Ruskoj pravoslavnoj crkvi postoji opšti Ustav i ustav za parohije. Monaški ustav ponavlja tendenciju prvih dva: potpuno lišavanje potčinjenih bilo kakve slobode“. Drugi patrolog, naseljenik Bogorodice-Sergijeve pustinje Marijske eparhije, monah Diodor (Larionov) podvlači: „Taj „ustav“ gazi mnogovekovnu monašku tradiciju, zasnovanu na glavnom principu – izboru igumana bratijom, a ne njegovom naznačavanju odozgo – bez koga je prosto nemoguće govoriti o manastiru kao duhovnoj zajednici“. 
 
A ko je sudija? 
 
Na odgovor kritičarima se nije dugo čekalo. Autor senzacionalne i mnogima omiljene knjige „Plač treće ptice“, koja je u ukazanom eseju, svojevremeno veoma kritički opisivala položaj savremenih manastira, nastojateljnica Bogorodično-Roždestvenske devičje pustinje, igumanija Teofila (Lepešinskaja), nastupila je s neočekivano oštrom ocenom internet-diskusije. „Na ovoj temi se javljaju većinom „izbegli“, „izgnanici“ ili uvređeni, ti čija se sudbina u manastiru iz tih ili drugih razloga završila tragično. Njihovi utisci su, naravno, bolni i mišljena, iz tog razloga, jednostrana. Zato se u njihovom odnosu prema manastirima koristi u potpunosti negativna terminologija: „Duh kasarne“, „čvrsta kontrola“, „radni logori“, „ropstvo“, „disciplinske mere umesto ljubavi“ – rečju, sigurna “pogibelj ljudskih duša““, piše ona.
 
Izbori nastojatelja su opasna avantura, ubeđena je igumanija: „Demokratski proces sadrži u sebi nepogrešivu zakonomernost: u vlasti nikako nije najbolji, pošten, dobar, već najenergičniji, najaktivniji, onaj koji najviše želi da upravlja, - napominje ona. – Za njega glasuju, naravno, njegovi drugovi, ti, koji računaju na buduće milosti i topla mesta, koji ne žele da imaju za glavu manastira načelnika, već, kako su u drevnosti govorili, koji će biti popustljiv prema našim gresima“. S njom su u potpunosti saglasni i mnogi arhijerejski odzivi, koji su se pojavili početkom leta: „Neki svetski kritičari insistiraju na neophodnosti izbora nastojatelja i nastojateljnica manastira. Ipak, pri tom ne uzimaju u obzir tu činjenicu, da se monaški život u Rusiji tek obnavlja. Ako se dozvoli bratiji ili sestrama da biraju igumana obitelji, kojoj ne predstoji kontinuitet, i gde odsustvuje monaška tradicija, onda se izbori mogu obavljati po principu ličnih simpatija i familijarnosti, koji će ići na ruku ljudskim slabostima i grehovnim sklonostima“, - to su reči episkopa Kemerovskog i Novokuznjeckog Aristarha.
 
Mitropolit Ivanovo-Vaznesenjski Josif, čiji je odziv o projektu uzdržan i u strogo komplementarnim bojama, podvlači, da „naznačavanje“ ni u kakvoj meri ne predstavlja prepreku razvoju duhovnog života, kao glavnog cilja manastira – za još nejaku monašku tradiciju „izbori“ će doneti više štete nego koristi, i mogu „samo da učvrste postojeće devijacije monaškog života, i da učine nemogućim njegovo ispravljanje“. Te pozicije odražava i avgustovski odziv Preosvećenog Maksima, episkopa Barnaulskog i Altajskog, kao i odzivi episkopa Penzenskog Venijamina, mitropolita Ufimskog Nikona, mitropolita Krasnojarskog Pantelejmona i drugih. 
 
Iskustva drugih
 
Već početkom jula, na „Bogoslov.ru“ i nekim drugim crkvenim SMI, pored protivljenja „kriticima“, pojavljuju se i materijali suprotnog sadržaja, i oni su, kao po pravilu, orjentisani na grčko iskustvo. „Za vreme obuke u Moskovskoj duhovnoj akademiji, po milosti Božijoj, uputili su me na nastavak školovanja na Bogoslovski fakultet Atinskog univerziteta, - piše arhimandrit Simeon (Gagatik), nastojatelj Ahtirskog Sveto-Trojickog manastira. – Glavno otkriće u Grčkoj za mene su postali manastiri. I u starim i u novim manastirima sam našao to, što kod nas nisam mogao naći nigde: potpuna usaglašenost sa svetootačkim ustavima monaškog života“.  Po rečima oca Simeona u Grčkoj se ne može videti, da se služba, koja se zove „svenoćna“, završava mnogo pre mraka. Nemoguće je, da na službi, pa još i prazničnoj, odsustvuje većina bratije. Nemoguće je da monasi za vreme službe sede u svojim kelijama. Nemoguće je da neki monah prima goste u svojoj keliji. Ne možete sresti u hodniku bratskog korpusa čistačicu, koja pere pod. (Prisustvo žena na svim mestima u ruskim muškim manastirima, kao grubo narušavanje monaškog duha, pominjali su i drugi učesnici diskusije). 
 
„Za Grčku je norma – kada čovek bira manastir po igumanu, jer je poželeo baš takvog igumana da ima za svog duhovnog oca. A kada smrt razdvoji bratiju od svog oca, oni sebi biraju za igumana onog, u kome se nadaju da će dobiti novog duhovnog oca. I tako se održavaju uslovi za istinsko poslušanje“. – podvlači otac arhimandrit.
 
Nešto kasnije je s ličnim mišljenjem nastupio, poznat po svom konzervatizmu, ruski vizantolog, protojerej Valentin Asmus. U svom obraćanju, on je rekao da u praksi „izbora“ nije video protivrečnost episkopskoj vlasti i podvrgao je kritici tradiciju neosnovanog prevođenja igumana iz jednom manastira u drugi, koja je postala praksa u mnogim ruskim eparhijama. Ali prelomna tačka u diskusiji je nastala krajem septembra, kada na sajtu „Bogoslov.ru“ nastupio nastojatelj čuvenog Vatopedskog manastira na Svetoj Gori Aton, iguman Jefrem, koji ima značajan autoritet u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i koji je održao niz sastanaka s monasima za vreme posete Rusiji 2011. godine. Otac Jefrem je podržao ideju izbora igumana. „Iguman manastira je prvenstveno duhovni otac bratije, - piše on u svom odzivu. – Duhovno rukovodstvo monaha je njegovo glavno služenje. Ako on sve druge obaveze obavlja dobro, a ne može duhovno da se stara o braći, onda je dužan da traži oslobađanje od nošenja poslušanja igumana. Da bi iguman mogao duhovno da brine o monasima, oni ga moraju prihvatiti kao svog duhovnog oca. To je teško ostvariti u slučaju kada iguman nije iz kruga bratije, već se naznačuje ili prevodi s drugog mesta“. 
 
Pitanje zdravlja 
 
Tada se pojavljuje celi niz arhijerejskih odziva, koji, neočekivano, odobravaju ideju izbora igumana od bratije, s naknadnim odobrenjem episkopa, u slučaju kada manastir živi zdravim monaškim životom, s ukorenjenom monaškom tradicijom. Tu su i borisovski episkop Venijamin, i arhiepiskop Tomski Rastislav, i ekaterinburški mitropolit Kiril – dva poslednja među njima su rukovodioci krupnih, i u suštini ključnih za Sibir i Ural, eparhija.
 
Krajem oktobra Duhovni sabor Sloveckog manastira je predložio da se dokument uopšte ne usvaja: „U monaškom životu je sve veoma individualno, i svetootačka tradicija ne daje univerzalne puteve rešavanja tih pitanja, - kaže se u njegovom obraćanju. – Zato će pokušaj da se napravi jedan dokument koji će da reguliše monaški život svih monaha u svim manastirima, da dovede do toga da, čak i ako on ispravno reguliše stanje u jednim monaškim zajednicama, u drugim bude neprimenljiv“. Dokument će u njegovoj sadašnjoj redakciji samo da konzerviše poremećaje u ruskom monaštvu, koje je se, po mišljenju otaca obitelji, „nalazi u prelaznoj etapi“. Ovaj odziv u mnogome priznaje postojanje problema, koji su naglašeni u diskusiji.Kojoj logici će se privoleti rukovodstvo crkve, teško je reći, možda će ono i da skine sporni projekat s dnevnog reda Arhijerejskog i Pomesnih sabora, koji su trebali da odobre dokumenta, pripremljena Međusabornim prisustvom, već početkom sledeće godine.
 
Dmitrij REBROV

Prevod sa ruskog S.M.
Datum: 09.11.2013.

Izvor: http://www.nsad.ru/articles/strasti-po-ustavu-pochemu-polozhenie-o-monastyryah-i-monashestve-vyzvalo-spory
 

Pročitano: 10552 puta