MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

A+ A-

Ono što takodje pomaže u molitvi su: samoća, tišina, ikone i kandila, tamjan, a kada ste u Crkvi, crkvena umetnost i arhitektura, uz tiho, skladno pojanje, predivne službe, itd. Nije jednostavno dostići stepen koncentracije i topline prilikom molitve. Pre svega, važno je odrediti odredjeno vreme za molitvu (na primer, jutro i veče), i redovno i strpljivo se moliti. Ne treba žuriti. Treba se boriti sa mislima koje lutaju, nezainteresovanošću ili neiskrenošću. Isto tako, treba stalno zagrevati svoje srce ljubavlju prema Gospodu. Jedino iskrena molitva donosi olakšanje i mir u srcu.



Puno je napora potrebno da se naučimo da se molimo ispravno i kao što znamo, svi pravednici celoga života teže da nauče umetnost molitve. Medjutim, nije dovoljan samo naš lični trud. Tek uz pomoć Svetoga Duha naša molitva postaje vatrena i dolazi iz dubine srca.



Ovo su sveti dobro znali, jer su nadahnuti Svetim Duhom, stajali u molitvi dan i noć u slatkom zanosu, ne primećujući kako vreme prolazi. Molite se iako vam se isprva učini da vam je molitva slaba i nesavršena jer ste zgrešili i otpali od Boga. Molite se revnosno i učite se da budete iskreni u svom razgovoru sa Gospodom. Ovako ćete, malo pomalo, naučiti da se molite i da počnete da osećate slatku utehu. Sveti Duh će se smilovati na vas i doći i nastaniti se u vama ako pokažete revnost u svom naporu u molitvi. Sveto Pismo uči: Molite se bez prestanka (1 Sol. 5:17). Kako je ovo moguće ljudima koji žive u svetu? Ako treba da se molite bez prestanka, kako onda uraditi ostale stvari? Savet o stalnoj molitvi se ne odnosi na spoljnu već na unutrašnju molitvu. Ako to želite, možete se obratiti Gospodu svojim unutrašnjim glasom, bez obzira da li ste sami ili sa drugima. Samo onaj koji ne želi da se moli neće naći vremena za molitvu. Post i dobra dela potpomažu molitvu.



Sveti Oci nam preporučuju: ako želite da vaša molitva bude Bogu ugodna, dodajte joj i krila a to su post i milostinja. Šta je post i zašto je važan? Post je voljno uzdržavanje u ishrani, piću i zadovoljstvima. Svrha posta je da se smirimo, da naše telo postane lakše i postane poslušno duši. Telo koje se prejelo zahteva odmor i komfor, postaje lenjo, a sve ovo onemogućava molitvu i tihovanje. Ono liči na razuzdanog slugu, koji hoće da zavlada svojim gospodarem, dušom. U vreme posta, treba ne samo ograničiti vrstu hrane koja se uzima (mlečni i mesni proizvodi), već i količinu, zadovoljavajući se samo najminimalnijom, jer to će biti dovoljno za telo. Tada vaš post postaje koristan. Dok se posti spolja, treba isto tako postiti i unutra, obuzdavajući svoj jezik od grešnih i ispraznih razgovora, smirujući svoje želje i bes, terajući od sebe loše misli i nečiste fantazije. Iskustvo je pokazalo da nema nista teže od sabiranja misli i koncentracije uma samo na molitvu i Boga. Ovo može da se uporedi sa kroćenjem divljih konja koji su veoma dugo neobuzdani i nepokorni. Ljudi koji nisu duhovni i ne sanjaju o tome kako je teško kontrolisati lutanje misli. Zaokupljeni svetskim dogadjajima, oni smatraju da su zaokupljeni mislima koje su vredne i ispravne.



Tek kada krenu duhovnom stazom i kada počnu da razmišljaju o duhovnim stvarima, počinju da sagledavaju kako su im misli nesredjene. Ovo liči na plitku vodu u jezeru. Sve dok površina jezera ostaje neporemećena, voda izgleda čista: ali samo ako se malo uzburka, mulj sa dna se podiže na površinu i voda počinje da izgleda mutna. Na isti način, i u dubinama našeg srca se nalaze mnoge strasti. Kao i mulj, i one se podižu na površinu zamućujući dušu hrišćana kada ovaj počne da ih izbacuje i da se bori sa njima. Kao što su Sveti Oci objasnili, kada se čovek okrene Gospodu, djavo pokušava da mu potamni dušu lošim pomislima i osećanjima, želi da ga zbuni i onemogući ostvarenje njegovih dobrih namera. Ali ne upadajte u njegove zamke, i ne skrećite sa puta spasenja. Setite se da niko ne može u isto vreme da razmišlja o dve stvari. Ako zabavite svoj um dobrim mislima (čitanjem duhovnih knjiga ili učenja o nekim važnim stvarima), u vašem umu se neće zadržati loše pomisli.



Ljubav se otkriva kroz dela milosrdja. Treba nahraniti gladne, napojiti žedne, obući nage, posećivati i pomagati bolesne i zatvorenike, davati krevet beskućnicima i brinuti se o siročićima. Sve ovo treba raditi nesebičnom i iskrenom ljubavlju, bez ikakve hvale ili očekivanja zahvalnosti. Sam Spasitelj nas ovome uči rekavši: Nemoj dozvoliti da ti desnica zna šta ti radi levica; da tvoje delo milosrdja mora biti uradjeno u tajnosti; I Otac koji to vidi u tajnosti nagradiće te javno (Mat. 6:3-4) Sveti Duh se moze zadobiti pobožnim čitanjem i slušanjem Svetog Pisma. Pošto je to Reč Božija, ono sadrži veliku riznicu duhovnog prosvetljenja i mudrosti. Sveto Pismo je jedan od najvećih darova Božje Blagodati, koje moze svako da primi ako to želi.



U Njemu je Božja mudrost predata na lak i prihvatljiv način, koju može da razume i najprostiji i najneobrazovaniji čovek. Zabeleženi su mnogi slučajevi u crkvenoj istoriji i životima Svetih koji pokazuju da su najobičniji ljudi proučavajući Sveto Pismo, postali prosvetljeni i pobožni, zadobivši obilne darove Svetoga Duha, dok su neki drugi veoma učeni ljudi, čitajući Sveto Pismo postajali zbunjeni i prelazili u jeres. Razlika je u tome što su ovi obični ljudi čitali Sveto Pismo jednostavnog srca, tragajući za pravcem kojim treba duhovno da uzrastaju, dok su mu ovi drugi prilazili sa previše kritike, pokušavajući da otkriju njegove nedoslednosti. Smatrajući sebe mudrim i sveznajućim, oni su padali u gordost, pa čak postajali i lažni učitelji.



Moramo znati da naš mali i nesavršeni mozak ne može obuhvatiti Božju mudrost. Bog prosvetljuje one koji se čista i dobra srca obrate Njemu tragajući za prosvetljenjem. Prema tome, dok čitate Sveto Pismo, ostavite po strani svu svetsku mudrost i radoznalost. Predajte se reči i volji Onoga Koji vam govori kroz Sveto Pismo i zamolite Isusa Hrista da vas prosvetli i pokaže vam put u spasenje. Postoje i mnoge druge knjige koje su veoma korisne za čitanje: dela naših Svetih Otaca, Žitija Svetih, priče koje nadahnjuju, besede, kao i druga dela pravoslavnih autora. Od knjiga koje su vam dostupne, čitajte one koje se zasnivaju na Svetom Pismu i u skladu su sa učenjem Pravoslavne Crkve. Dobro se čuvajte od knjiga zatrovanih jeretičkim i nepravoslavnim idejama. Sveto Pričešće je još jedan način zadobijanja Svetog Duha. Isus Hristos je u vezi sa ovom Svetom Tajnom rekao: Koji jede Moje Telo i pije Moju Krv ima život večni, i Ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan (Jov: 6:54-56).



Kada se hrišćani pričeste, oni se neobjašnjivo sjedinjuju sa Isusom Hristom i postaju deo Njegovog Božanskog života. Prema tome, treba se pričešćivati sa verom, prethodno očistivši dušu pokajanjem, spoznajom sopstvene nedostojnosti, i uzdati se u Božju milost. Budući da je Bog Jedan i nedeljiv, kada hrišćani prime Isusa Hrista u svoje srce, oni primaju Svetog Duha i Nebeskog Oca u isto vreme i tako postaju živi hram Božji. Kao što je naznačeno u Delima Svetih Apostola i ostalim starim hrišćanskim spisima, verni su se u prvim vekovima hrišćanstva pričešćivali svake nedelje, koja se tada zvala Gospodnji dan. Bez sumnje, usled ovog stalnog opštenja sa Isusom Hristom, oni su bili kao “jedno srce i jedna duša” (Dela 4:32).



Bože moj, koja razlika izmedju njih i nas. Koliko nas se pričešćuje retko, mozda jednom u nekoliko godina! Oni koji se redovno ne pričešćuju ne vole Isusa Hrista i neće zadobiti blagodat Svetog Duha, i shodno tome, neće ući u Carstvo Nebesko. Prema tome, radi sopstvenog spasenja, pričešćujte se što je češće moguće. Telo i Krv Hristova je istiniti lek za mnoge duhovne i telesne bolesti. A ko je medju nama savršenoga zdravlja? Ko ne bi želeo da primi malo okrepljujuće pomoći? Telo i Krv našega Gospoda Isusa Hrista je hrana koja nas ukrepljuje na putu u Nebesko Carstvo. Da li je moguće završiti taj veliki i teški put bez pravilne ishrane? Telo i Krv Isusa Hrista je svetost koju nam je dao Sam Isus Hristos a u cilju našega oboženja. Ko može odbiti i ne učestvovati u dodeli ove svetosti? Stoga, ne budite lenji, hodite prema Putiru Života, ali pridjite sa verom i strahom Božjim. Dakle, da zaključimo, ovo su bili načini na koji se zadobija blagodat Svetoga Duha: čistota srca, celomudrenost, poniznost, slušanje Božjeg glasa, molitva koja je praćena postom i milostinjom, čitanje Svetog Pisma, tihovanje i pričešćivanje. Naravno, svi oni pojedinačno donose blagodat, ali za naše spasenje je najbolje pristupiti svakoj od njih zajedno.



Potrebno je dodati i ovo: ako padnemo u greh i time se udaljimo od Svetog Duha, ne treba da očajavamo i da mislimo kako smo neopozivo izgubili sve blagodati. Brzo padnimo pred Gospoda, duboko se pokajavši i usrdno se moleći, i Svemilostivi Sveti Duh će nam se opet vratiti. Zakljucak Bez vere u Isusa Hrista niko ne može doći do Gospoda i ući u Nebesko Carstvo. Niko, iako veruje u Isusa Hrista, ne može sebe smatrati Njegovim učenikom i podeliti sa Njim Njegovu slavu na Nebesima ako ne postupa kao što je i On Sam postupao. I niko ne može ići za Isusom Hristom ako ne primi pomoć od Svetoga Duha. Da bismo zadobili blagodat Svetoga Duha, moramo činiti onako kako nam Bog zapoveda. Moramo zapamtiti da je put u Nebesko Carstvo koji nam je otvorio Isus Hristos jedini, da nikada nije bilo drugog, niti će ubuduće biti drugačijeg puta, koji vodi u spasenje. Ponekad će ovaj put izgledati veoma težak, ali moramo se prisetiti da je on jedini koji vodi našem cilju.



Ponekad će se hrišćanin na ovom putu susresti sa utehom i radostima koje ne bi mogao da pronadje nigde drugde. Gospod Isus Hristos nam pomaže i vodi nas ovim putem. On nam šalje Svetoga Duha, On nam šalje Svoje Andjele da nas čuvaju, On nam daje učitelje i vodje, On Sam nas uzima za ruku i vodi prema spasenju. Ako vam se put u Nebesko Carstvo ucini teškim, setite se samo koliko su užasnija večna mučenja u ognjenom paklu. Ako vam se put ka Nebeskom Carstvu učini teškim, uporedite ga sa putem koji vodi svetovnom uživanju, i videćete da put prema svetovnim zadovoljstvima nije nimalo lakši. Samo pogledajte koliko se ljudi muče da skupe zemaljsko blago, kroz koliko razočaranja, borbi, neprospavanih noći i nepogodnosti treba da prodju. Ili se podsetite koliko samo napora i troškova treba da se postigne jedno beznačajno i prolazno zadovoljstvo! I zašto? Umesto očekivane sreće, ostajete razočarani i umorni. I onda shvatimo da ljudi odustaju od puta u Nebesko Carstvo ne zato što je taj put teži od ostalih, već zato što im se takvim učini. Sem toga, djavo, na iskusan i podao način nastoji da prevari ljude da poveruju kako je put u spasenje veoma težak i kako treba ići drugim putem koji je lakši ali koji vodi u propast, i nažalost često uspeva u tome.



Dakle, braćo moja, da biste izbegli večnu propast, morate se po svaku cenu pozabaviti svojom budućnošću. Znamo da posle smrti postoji jedna od ove dve mogućnosti: ili Nebesko Carstvo ili večna propast u paklu. Nema ništa treće, samo večno blaženstvo ili večna patnja. Budući da postoje samo dva stanja u zagrobnom životu, tako postoje samo dve staze u ovome životu. Putem koji izgleda širok, jednostavan i lak putuje većina. Onim drugim koji izgleda mnogo uži, teži i trnovitiji, putuje manjina.



Oni koji idu ovim uskim putem biće stotinu puta srećniji nego ovi drugi. Braćo, vi koji idete širokom stazom, ako se desi da iznenada umrete, šta će se desiti sa vama? Kome ćete se obratiti? Gospodu? Odbijate da Ga slušate sada, tako da morate očekivati da će On odbiti da vas sasluša tada. Sada je On vaš milostivi Otac, tada će postati vaš pravedni Sudija. Ko će vas tada odbraniti od Njegovog pravednog gneva? A! Kako je strašno pasti u ruke Boga Živog! Prema tome, pozabavite se sada spasenjem vaše duše dok još ima vremena! Radite na spasenju duše dok je još dan, jer dolazi noć i tada neće biti prilike da se bilo šta promeni. Težite Nebeskom Carstvu dok još možete da koračate. Koračajte pomalo, bauljajte ako treba, samo idite u dobrom pravcu.



Tada ćete se u raju radovati zbog svakog predjenog koraka.



Neka nam u ovome Svemilostivi Bog pomogne!



A Njemu slava i blagodarnost u sve vekove vekova. Amin.

A+ A-