Prvo pismo koje je Valeriu posalo svojoj familiji (29 Januar 1946)
"Život nije ono što ljudi misle. Čovek nije ono što čovek misli da jeste. Istina je nešto drugo od onoga što ljudski um zamišlja. Želim da budem otvoren i srdačan, do najdubljih fibera moje duše. Od prvog trenutka kako sam dospeo u zatvor čudio sam se zašto sam zatvoren. U društvenom životu, uvek sam bio neko mnogo dobar, primer moralnog ponašanja. Ako sam i ulazio u konflikt sa nekim bilo je samo radi Istine. Posle mnogo borbe i nemira, posle mnogo bola, kada je čaša stradanje postala puna, došao je Praznik, Juna 1943, kada sam pao na zemlju, na kolena, mojim čelom do poda, slomljenog srca, lijući suze molio sam Boga da mi da svetlost. Tog dana sam izgubio svo pouzdanje u Čoveka. Shvatajući da sam u Istini, zašto sam onda stradao? U mojoj duši koja je bila puna duhovnog samopouzdanja ostala je samo ljubav. Niko me nije razumeo.
Dok sam dugo plakao, počeo sam da činim metanije. I odjednom - O, Gospode! Kolika je Tvoja veličina, o Gospode! Video sam moju celu dušu ispunjenu grehovima. Našao sam u sebi koren svog zla. O koliko grehova, a oči moje duše zaslepljene gordošću to nisu videle! Koliko je velik Bog! Kada sam video sve moje grehe osetio sam potrebu da ih glasno ispovedim, da ih izbacim iz sebe. I tada je dubok mir i veliki talas svetlosti i ljubavi ušao u moje srce. Čim su se vrata otvorila, napustio sam zatvorsku keliju i otišao kod onih koji su me najviše voleli i kod onih koji su me mrzeli i koji su mi naneli zla. Pred svima njima sam otvoreno rekao:"Ja sam najgrešniji čovek. Ne zaslužujem poverenje ni najgoreg čoveka. Ja sam blagosloven!" Svi su bili začuđeni. Neki su me oštro gledali, neke nije bilo briga, a neki su me gledali sa ljubavlju koju ni sami nisu mogli da objasne. Samo mi je jedna osoba rekla, "Zaslužuješ da te poljubimo!" Ali ja sam brzo pobegao u svoju zatvorsku keliju, zaronio lice u jastuk i nastavio da plačem zahvaljujući i slaveći Boga.
Toga dana sam započeo pažljivu borbu sa grehom. Kada bi samo znali koliko je teška borba sa grehom! Želim da znate da sam se borio sa grehom ne samo ovde već i kada sam bio slobodan. (Ovde dodaje, da iako je bio iskušavan fizički nije pao i ostao je čist.) U zatvoru sam preispitao svoju dušu i shvatio da iako nisam sagrešio na delu sagrešio sam rečju, a pogotovo mislima. Posle duboke analize savesti, otišao sam kod sveštenika na ispovest. Ispovest me je rastovarila. Ali nastavio sam borbu bez prestanka. Borba ne prestaje smrću. Bez pokajanja niko ne može da napravi ni jedan korak napred. Svako ko beži od stvarnosti svoje duše je lažov. Šta je život? Dar Božji koji nam je dat da bi očistili naše duše i da pripremimo sebe, kroz Hrista, da bi dobili večni život. Šta je čovek? Biće koje je Bog svojom bezgraničnom ljubavlju stvorio i kome je Bog dao slobodu da bira između svetosti i smrti. Budite pažljivi! U društvu, ljudi ne sude o drugima po onome šta su oni u suštini, nego kako oni izgledaju po formi. Nemojte da imate iluzije o Čoveku -svako ko to radi će propatiti ljuto- Čoveka treba voleti. Samo je jedan savršen, samo je jedan dobar, samo je jedan čist: Hristos-Bog! Šta je istina? Istina je Hristos, Reč Božja. Tražite da se približite Hristu iskreno i ostavite svet i njegov greh u miru!"
Iz knjige "Svetac Zatvora"
Drugo pismo Svetog Valeriua Gafencu Njegovoj Majci (7 Mart 1946)
Moja draga majko, video sam te u srcu Norike(njegove sestre), kada je došla u posetu. Bila si dobra, nežna, puna razumevanja. Ostao sam bez reči i gledao unutra u sebe. Tamo sam našao ljubav… Danas sam mnogo srećan! Gledam smireno na svoj život i na život oko sveta i vidim Božju intervenciju u svemu. Gledam na naše živote i vidim čudo Božje.
Moja draga majko, veoma te osećam! Kaži mi da osećaš moju ljubav! Kaži mi da me uvek osećaš pored sebe! Kaži mi da si srećna! Imam toliko mnogo da ti kažem! Noću se probudim i molim se. Pošaljem misli svojoj majci i osetim dubok mir u sebi! Osećam i svog oca, osećam ljubav bez kraja. Često razmišljam o ljubavi koju si imali prema mom ocu. Stvorila si prelepu porodicu! I prelepu ljubav!
Majko, seti se letnjih dana kada sam bio srednjoškolac i kada smo šetali zajedno u našem vrtu, među drvećem. Sećam se koje si misli imala i kada si mi rekla o mojoj budućnosti.
Moje glavne misli tada su bile da postanem bitan čovek. Kada ovo kažem mislio sam da postanem čovek koji bi imao istorijski značaj i koji bi doneo dobro svojoj naciji. Hteo sam da uradim puno dobrog u svetu, ali čovek planira a Bog odlučuje. Život je pratio svoj impresivni i brz put. Upisao sam se na univerzitet u Iasi. Tamo sam shvatio da je za mene otvorena velika budućnost. Živeo sam normalno, bio sam najtelontovaniji student, svima prijatelj, sa neobičnom žeđu za idealima novog sveta, u kome vladaju ljubav i pravda, perfektna harmonija.
Pa, stigao sam u zatvor. Znao sam da će zatvorenički život kroz patnje doneti izolaciju od sveta i mnoge probleme. Verujem da stradam za istinu. Okolnosti su donele mojoj duši dubok mir.
I moja draga majko, hoću da znaš da sam mnogo propatio. Prve zime sam se budio noću u samoći zatvoreničkog života gladan i žedan. U hladnoći gledao bi u tamu i tiho šaputao da jedino ja mogu sebe čuti, ali dovoljno glasno da me Bog čuje: "Mama, hladno mi je, gladan sam!"
U početku je bilo mnogo teško. Ali, Bog je bio uvek sa mnom. Nije me ostavljao ni za trenutak. Počeo sam da se suočavam sa svojim telesnim patnjama, i polako sam počeo da da osećam radost. Uvideo sam da sam grešnik. Bio sam šokiran svojim grehovima i svojom slabošću. Tada sam shvatio, da ja koji sam želeo svim srcem da učinim dobro u svetu, da sam grešnik. Pa sam počeo da se borim sa zlom koje je bilo unutra u meni.
Polako je počela svetlost istine da sleće na mene. Počeo sam da živim srećno u bolu. A rupa u mom srcu se ispunila Hristom, mojom velikom ljubavlju. Tada sam shvatio da je velik onaj koji ima ovu veliku ljubav, iako izgleda mali. Danas sam srećan. Kroz Hrista ja volim svakog. Težak je put kojim se prolazi dok se ove stvari ne prihvate i spoznaju! Ali, ja sam ubeđen da je to jedini put koji vodi do radosti.
Prevod na Engleski John Sanidopoulos
Prevod sa engleskog Vladimir Srbljak
17 septembar 2013 god.
