MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Starac Nikolaj Gurjanov: “ Ne spavajte! Ne spavajte, pravoslavni!..”

“ STUB RUSKOG STARČESTVA “- TAKO JE NAZVAO STARCA NIKOLAJA NJEGOVA SVETOST PATRIJARH MOSKOVSKI I CELE RUSIJE ALEKSEJ II

- Poslednjih godina Starac je svima ponavljao: “Ne spavajte! Ne spavajte pravoslavni!” Usred belog dana, pri suncu zagledao bi se u ljude i pitao: “ Spavate? Hoćete da spavate?” Usred noći bi ustajao i sve budio: “ Ne spavajte, moji dragoceni! Ne smemo spavati! Treba da se molimo!” Onda je pevao duhovne pesme da se ne bismo raslabili, da bismo bili bodri duhom, videći znamenja vremena, da bismo se molili i trudili za dobro Crkve i Otadžbine…

- Odnos prema svetom Caru Nikolaju, carskoj vlasti bio je “ sporno pitanje”... Do današnjeg dana… Ali to je čisto duhovni odnos, religiozno- mistički. On, starac Nikolaj Gurjanov, stalno je oplakivao Pravoslavnu Carsku Rusiju i molio se da nam se da oproštaj za to što smo se odrekli Cara. Starac Nikolaj je uvek ponavljao: “ Car nad nama plače… Uzneo se na krst stradanja za Rusiju, radi nas… A mi?!” Odnos prema Caru i Carskoj vlasti starac je smatrao posebno važnim za spasenje duše.

- 2001. godine, Starac je rekao: “ Satana skače sve poskakujući, svuda okolo zli duhovi… Treba se moliti, postiti i kajati se.” Pred svojim blaženim odlaskom u večnost blagoslovio je da se štampa u velikom tiražu draga mu kelejna ikona “ Strašni sud Božiji”, i molio da ona bude u svakoj crkvi. Blagoslovio je i novo štampanje knjige “ Strašni sud Božiji”. Viđenje Grigorija, učenika svetog i bogonosnog oca našeg Vasilija Novog Carigradskog, izadnoj mnogo puta, po Starčevim molitvama. Rekao je:” Upravo tako će biti Strašni sud Božiji”. Trebalo bi da tu knjigu čita svaki čovek na zemlji.”

- Svetost bogodugodnog Starčevog života, Gospod je posvedočio za vreme oblačenja svečasnog tela duhonosnog oca, kada je na kraju pažljivo i s dubokim poštovanjem podigao desnu ruku i sam uzeo krst, koji se stavlja u desnu ruku sveštenoslužitelja (slično svetom blagovernom knezu Aleksandru Nevskom, koji je uzeo za vreme opela razrešnu molitvu iz ruku sveštenika).

- Starčeva pažnja, još od detinjstva, bila je usmerena na sebe . “ Poznaj sebe, čuvaj srce!"- stalno je učio starac. Duboko sozercanje Gospoda kroz molitveno očišćenje srca.



“ Od detinjstva sam znao Gospoda i Njega voleo… Voleo sam Gospoda tako da sam plakao. Uvek, i u svemu, i svuda, za mene je bio Jedan Sladosni Spasitelj sveta Hristos.”

- Kada bi hteo da nekog razobličava, starac bi govorio: “ pustota” i “ bezverje”. “ To je sve- pustota!"- kaže i gotovo, “ prekine” temu razgovora ili misli. Kada su pitali Starca koji greh u duši savremenog čoveka ga najviše zabrinjava, odgovorio je: “ Znate, bezverje… Bezverje- to je strašno. Posebno za Pravoslavlje, za hrišćanstvo.”

- Nije moguće ni pretpostaviti šta su sve pretrpeli sveti mučenici poslednjih časova svog zemaljskog života. Ovo je tajna velika koju Gospod zna, angeli i Carski mučenici… Znao je po otkrovenju od Gospoda i sveti starac Nikolaj, ko je naredio i ko je izvršio to strašno zlodelo, kakvo nije bilo u istoriji sveta. Bogoduhonosni pravednik je bio izabran od strane Spasitelja, kao tajni očevidac njihovih krsnih stradanja. 4/17 jula 1918. godine, kada mu je bilo 9 godina, utrčao je u kuću i sa suzama povikao: “ Mama! Mama! Cara su ubili! Cara su ubili! I sve! I Carevića! Strašno će ih kazniti Gospod, proklete, što su Cara pogubili, sve će ih kazniti!” Uznemirena majka ga je molila: “ Ćuti Kolja, ćuti! Sada treba ćutati!"- “ Ne ćutati, nego vikati treba i plakati. Sada se nad svima nadvila, užasna, strašna kazna Božija”.( Već mi je tada Gospod otkrio kaznu Božiju, koju će osetiti cela Rusija zbog Cara: ratovi, rušenja, glad i beda” govorio je posle starac.) Blagodaću Duha Svetoga otkrili su se 9- godišnjem vernom molitvenom carskom služitelju, nasilje i mučenje koje su pretrpeli Carski mučenici od neljudi.



S tim otkrovenjem o Carskim krsnim mukama dečak je prošao kroz svoje angelsko, samo Bogu i Caru posvećeno detinjstvo. Sve vreme je plakao i molio sve da se mole za mučenika Ruskog Imperatora. “ Cara su ubili!” Toga dana je upisao na prvu stranicu pomjanika upokojenih, koja se čuva u oltaru Mihajlovske crkve, sveta imena: “ ubijeni Imperator Nikolaj II, ubijena Imperatorica Aleksandra, ubijeni carević Aleksej, ubijene Olga, Tatjana, Marija, Anastasija”.

- Voleo je veoma sve, što je predstavljalo uzvišenost i lepotu Veličanstvene Rusije, osećajući često, kako u njegovom molitvenom nadahnuću izranjaju blagodatni predeli negdašnje Rusije, tihe , mirne, detinje čiste- Carske Rusije. Nežno je držao u rukama crteže seoskih crkava, sa visokim svodovima kupola, s obrisima seoske kolibe, ispod koje je zamišljeno stajao stari baćuška u bednoj rasi… Sećao se i očevog doma:” Imali smo velike carske portrete u prirodnoj veličini.” Toplo je izgovarao reči: “ majčica”, “ moja dadiljica Njuša”. Voleli smo da čitamo s starcem stihove Sergeja Bahtejeva:

Stari dome… stari druže,



zaboravljen u daljini,



U buri vremena olujnih



stojiš li ko pre



Sred samoće puste



Oko tebe cvetaju li jorgovani, ruže?

- Mirna starčeva kelija je bila puna svega “ carskog “: skulptura, medaljona, privezaka s likom Cara, veza, crteža, slika , ikona, poezije i proze, umetničkih i dokumentarnih filmova sa carskom tematikom, crkvih pesama i službi svetim Carskim mučenicima. Zašto je sve to pristizalo i skupljalo se na malom ostrvcetu, daleko od Carske prestonice, i nalazilo tiho pristanište u maloj kućici, prepunoj ljudi i Božanstvenih stvari? Zato, jer je u starčevo srce moglo stati i ono što se činilo da ne može, zato što je on molitvom i ljubavlju raširio svoje srce, toliko da ono nije imalo granica. Zato što je on veoma voleo Cara Nikolaja.

- Pravedni starac je imao divan dar da vidi čovekovo srce i da ga leči. Ovaj veliki dar dopuštao mu je da “ silno” spasava bolesne. Kad se čovek nalazio pored starca, iz duše je nestajalo sve površno i nagomilano grehovno, duša se čistila i mogla je da vidi sebe onakvu kakva ona i jeste: bez grehovnih rana. Otkrivao se unutrašnji čovek, tajno, u srcu.

Starac je veoma voleo prebivanje u ćutanju. To je bila jedna od njegovih velikih dobrodetelji. Uvek je skrivao svoj podvig, i nije želeo da govori o svom podvižničkom životu. Veoma retko je otkrivao zavesu, koja je skrivala njegovu zaslepljujuće svetlu dušu, koju svet nije video ni prihvatao. Molio bi se za dušu čoveka koji mu je došao, da bi se ona otvorila, pokajala, očistila i ispunila blagodatne svetlosti. Posle posete starcu svako je jasno video svoje grehove i nemoći, i shvatao bi u čemu leži koren njegovog greha, došao bi do istinskog pokajanja, i iskrene želje da ispravi svoj život.- I samo tada, kada se duša čoveka očistila i želela da čuje reči spasenja, starac bi tada s krotošću rekao nešto na duševnu korist. Čovek je kao dragocenu riznicu nosio i čuvao te reči u svom srcu. Starčeve reči su bile jednostavne,ali prepune blagodatne sile, koja je krepila čoveka.

Iz časopisa: Spasite svoje duše!



Iz knjige shimonahinje Nikolaje:” Carski Arhijerej”



Prevela s ruskog : N. U.