MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

STARAC TOMA: OD 11 GODINE PUSTINJAK NA SVETOJ GORI !



"Ima li i druge dece na Svetoj Gori pa da igramo fudbal ?" pitao je mali Antonije svoga oca i njihovog starca duhovnika kada su mu predložili da krene sa starcem na Svetu Goru da se tamo zamonaši. Od tada je prošlo oko šezdeset godina i mali Antonije je postao starac, pa danas otvara svoje srce za agioritikovima.gr, te govori o podvižničkom životu u "pustinji" Svete Gore, o duhovnim iskustvima koja je stekao živeći u svojoj teško pristupačnoj keliji i o čudesnom snu kada mu se javila Bogorodica i rekla...
 
Starac Toma je iz čuvene kelije bratstva Sv.Tome, a od svoje jedanaeste godine se nastanio u nepristupačnoj Maloj Svetoj Ani, koju vidi samo Bog! To je pustinjska oblast u blizini Velike Lavre. Pročitajte intervju.
 
Starac je pojac, srebrar i zlatar. Od rukodelja izdržava svoje bratstvo koje čine četiri monaha njegove kelije.
 
Oče Tomo, ceo životni vek se podvizavate na Svetoj Gori. Kako se desilo da se posvetite monaštvu?
 
Moja porodica je bila veoma pobožna. Moj otac je želeo da jedno od njegove troje dece postane sveštenik.Imao sam jedanaest godina kada je naše selo, Stefanovikio Velestinu, posetio pokojni starac Toma zbog duhovnih razloga.Moj otac mu je ispoverio svoju želju. Moj prvorođeni brat je kao najstariji pomagao ocu u poslovima i zato nije bilo moguće da ode. Drugorođeni brat je imao neku manu na nogama i starac nije pristao da ga povede, iako je moj brat to želeo, jer su na Svetoj Gori, a pogotovo u pustinji, putevi teški a staze nepristupačne.
 
Na kraju su pitali i mene da li želim da idem sa dedicom na Svetu Goru. A ja sam im odgovorio pitanjem.
 
- Ima li i druge dece na Svetoj Gori pa da igramo fudbal ?
 
- Dete moje, tamo su manastiri, pustinja i stene i ne igraju se igre - odgovorio mi je starac.
 
- Onda neću da idem - odgovorio sam - Zato što želim  da se igram sa mojim drugovima.
 
Poštovani starac nas je pozdravio i otišao. Ali te noći dok smo nas tri brata spavali zajedno, imao sam divno i čudno viđenje. Pojavila se jedna visoka i veličanstvena žena, koja je ulivala poštovanje, pobožnog izgleda i pokazala mi jedan prelep rajski vrt. To je bio pravi raj, drveća puna plodova, predivno cveće opojnog mirisna, osvežavajući potoci i mnogo dece koja su se igrala u svom tom zelenilu. Dok sam sve to gledao zapanjen i uzbuđen, Presveta Bogorodica, jer mislim da je to bila ona, mi je rekala:
 
- Dete moje, vidiš li sve ovo. Ako pođeš da dedicom uživaćeš u svemu tome, ako ne pođeš, izgubićeš.
 
U tom trenutku sam se probudio i odmah sam probudio i majku .
 
- Mama gde je dedica? Hoću da idem sa njim u manastir.
 
Posle nekoliko dana, starac je opet došao u naše selo, a kad sam ga video bacio sam školsku torbicu i uhvativši se za njegovu mantiju molio ga da krenemo  te večeri, bojeći se da me druga deca, moji drugovi, ne odvrate. Zaista, te večeri smo otišli ​​sa blagoslovom mojih roditelja.Kada smo stigli u pristanište Svete Ane i malo se popeli, ugledao sam izvore i visoko drveće i osetio da dolazim u raj, te da sam počeo da uživam kao što mi je Bogorodice obećala.
 
Mislim da mi je Bogorodica preko te lepe i neobične vizije pokazala duhovnu dimenziju i lepotu Svete Gore, koju treba da tražim, da je otkrijem i da je živim  tokom celog života .
 
U ovom trenutku moram da dodam da kada sam došao u keliju bratstva Sv. Tome, sreo sam drugog takođe mladog monaha, starog oko 18 godina, oca Kiprijana. Nas obojicu su preuzeli ozbiljni i veoma mudri starci, starac Toma i starac Pavle. Od njih smo sve naučili, a posebno su nas naučili srebarstvu, zlatarstvu i muzici. Njihova duhovna zaštita, nijihova ljubav i podrška su bili za uzor. Ne prestajem da pominjem na liturgiji njihova imena pun zahvalnosti, jer naši roditelji su nam darovali život, a oni su nam darovali duhovni život.
 
 


Da li ste dobili ono što ste očekivali od monaštva ovde u pustinji ?
U pustinji sam našao ono što uvek ostavlja utisak, a to su dobrota i vrlina svetogorskih pustinjaka .Zbog svoje mladosti sam bio oduševljen svime. Celonoćna bdenija kada su se okupljali svi oci. Posebno su me privlačili crkvena vizantijska muzika, srebarstvo, zlatarstvo i ribolov u mirnom egejskom zalivu Svete Gore.Vodu smo mukotrpno nosili sa udaljenosti od 5 km, od podnožja Atosa, preko stena, kroz šumu, bodljikavo žbunje i korov.Zatim je sledila rekonstrukcija keljie i naše crkve.
 
Ako bi ste se ponovo rodili da li bi ste se opet odlučili da služite monaštvu ? Ako da, zašto ?
 
Sa životnim iskustvom koje sam stekao, ponovo bih izabrao isti život, jer nisam video ništa važnije od toga sve ove godine. Kada neko živi u opštežiteljnom manastiru, doživljava ljubav kroz komunikaciju sa mudrim starcem i bratijom. David je rekao: "Šta je dobro ili šta je krasno, nego da braća žive zajedno.", a Hristos je rekao: "Gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja medju njima."
 
Opštežiće u pustinji ima poteškoća, traži podvizavanje ali je rezultat toga svetost.
 
Šta mislite da bi izgubili da ste živeli kao mirjan i osnovali porodicu ?
 
Porodica je sveta tajna i u njoj bi uživao, ali je sloboda tihovanja veoma važna. Monah nije van sveta i nema odbojnost prema porodici. Međutim, prema učenju svetih otaca, monaški život je vrhunski I savršen put. Drago mi je da često, iako smo pustinjaci, pomažemo mnogim porodicama koje traže našu molitvu i savet za različita pitanja i probleme.
 
Posle toliko godina monaštva da li još uvek imate kontakt sa vašim rođacima, braćom, nećacima... ?
 
Sa svojom braćom i nećacima imam odličnu komunikaciju. Raduje me njihova ljubav I poštovanje.
 
Kako provodite 24 sata?
 
24 sata su podeljena na tri dela: MOLITVU - rad - odmor. Za monaha je najvažnija molitva i izučavanje, a rad se smatra sporednim. Uvek postoji opasnost da sporedno postane glavno. Monah pokušava da vredno radi svoj posao, bez obzira da li je to molitva ili rad, a takođe da održava svoje zdravlje, "jer nismo naučeni da budemo ubice tela nego ubice strasti", kako govorio je ava Pimen.
 
Bavite se srebarstvom I zlatarstvom ?
 
U naša keliji smo tradicionalno srebrari i zlatari. Stvaramo nove ili popravljamo stare manastirke crkvene sasude koja su prava umetnička dela . Sveštenomonah Partenije je doneo ovaj umetnički zanat iz Carigrada 1880 i uz Božiju pomioć smo ga sačuvali do danas. Od svih svetih sasuda koji postoje na Svetoj Gori, vizantijskih ili ruskih, odabiramo najlepše šeme pa stvaramo nove sasude, sve ručno uz pomoć jednostavnih tradicionalnih sredstava kojim raspoložemo u ovoj pustinji gde živimo.
 
Oče Tomo, zar nije monotono da radite svakodnevno ceo život iste stvari ?
 
Na početku monaškog života postoji malo umora od monotonije, ali postepeno ova monotnija postaje slatka i dovodi do mirnog duhovnog stanja. Boravak mnogo godina u manastiru stvara iskustvo, a kako kaže Sveti Vasilije, tihovanje je početak pročišćavanja. Danas smatramo moderno i aktuelno da znamo kao neko može izbeći uzroke grešaka i strasti, jer kako stari kažu "pogled izaziva želju". Dakle, tihovanje nije rutina, nego značajna delatnost, koju su voleli I upražnjavali veliki sveci, filozofi i naučnici, da bi ponudili društvu toliko pronalazaka.
 
U keliji primate hodočasnike ? Šta mislite o  današnjem svetu ? Šta ih najviše muči ?
 
Primam dobre i pobožne hodočasnici, ali i one koji nemaju mnogo veze sa verom. Gostoprimstvo sa savešću je samo po sebi veoma dobra propoved. Svakako je naporno, ali je i služenje bratu, koji je danas veoma zamoren i traži da ga spozna sebe.
 
Svet danas muče višestruki i ozbiljni problemi. Šta vi mislite da je uzrok tome ? A kako mislite da se to može rešiti ?
 
Problemi nastaju kada ne postoji život u Hristu. Kada neko priđe Hristu, u njemu izranja sunce nade. To je, mislim, razlog dolaska mnogih na Svetu Goru. Ljudi je dosta racionalizma i logičnog razmišljanja i traže čudo. Čovek je jedno čudo. To je jedino biće koje dodiruje Boga i pronalazi mir samo kada se ujedinji sa neshvatljivim Bogom, posredstvom svetih manastira i živeći po Božijim zapovestima.
 
  
































Autor teksta Jorgos Teoharis: PUSTINJAK JE OTVORIO VRATA SVOJE KELIJE ZA AGIORITIIKOVIMA.GR
 
Prevod sa grčkog Pavkov Sanja
14 septembar 2013 god.
 
 
Izvorni link http://ksipnistere.blogspot.com/2011/11/11_19.html

Pročitano: 5811 puta