Kada je Amerika napala Irak 2003. godine ova beseda bila je upućena onima koji su bili protiv tog rata.
Ovih dana sa velikom tugom i bolom gledamo na to što se dešava u Iraku. Svako pati, svako na svoj način želi da spreči ono što se snishodljivo naziva rat, a ustvari je nezakonita invazija. Učestvovao sam u anti-ratnim događanjima u mojoj Mitropoliji. Na žalost, rat se dogodio, uprkos međunarodnim reagovanjima. Sada se nadamo i molimo da posledice budu što manje.
Tokom antiratnih događanja čule su se razne parole. Jedna od njih bila je: ”Amerikanci - ubice naroda.” Želeo bih da izrazim neke svoje misli u vezi ovog slogana, jer kao što ćete videti kasnije, ovaj slogan ne bi trebalo da se odnosi na američki narod, već na njegove vođe.
Duh Amerike
Prvo, treba napomenuti da je američko društvo jedno kontradiktorno društvo. U sebi sadrži kontradiktorne elemente. Postoje ljudi koji su inspirisani arogancijom moći i svetskom dominacijom, i postoje ljudi koji su opsednuti psihološkom i egzistencijalnom nesigurnošću, koji traže psihološku i ontološku podršku.
Američki pisac i reditelj Frank Šefer u svojoj neverovatnoj knjizi: “Usamljen igrač: potraga za pravoslavnom verom u vremenu lažnih religija,” koju je preveo arhimandrit Avgustin Miro, analizira jasno i precizno duh koji je u osnovi američkog društva.
Na početku knjige on piše:
”Amerika je zemlja čiji građani kažu da veruju u Boga, dok u isto vreme žive i ponašaju se kao ateisti. Sudeću čak minimalnim kriterijumom tradicionalnog hrišćanskog ponašanja, Amerikanci se teško mogu opisati kao hrišćanski narod. U poređenju sa drugim kulturama, Amerikanci su možda materijalistički najusmereniji i najkorumpiraniji narod na svetu. Ali, po onome što govore o sebi, oni su ”religiozni,” pa čak i ”dobri” ljudi.
U ovoj knjizi on izražava istinu o dva globalna kretanja u Americi. U prvo uključuje veliku većinu ljudi, koji za sebe misle da su religiozni, iako se njihova religioznost odnosi na ”veliku veru u lažne religije.” Drugo kretanje je tzv. ”učena klasa” u koju se ubrajaju ”intelektualci, politički i društveni stalež.” I naravno, ova ”klasa stručnjaka” precizno određuje duh koji preovladava Amerikom u današnje vreme.
Generalno, struje koje dominiraju američkim društvom prožete su kalvinističkim puritanizmom, evropskim prosvetiteljstvom i romantičarskim idealima. Eudaimonizam je povezan sa ”hrišćanskim učenjem” koje su doneli emigranti – kalvinsti, i ovaj ”hrišćanski” duh dovodi su u vezu sa prosvetiteljskim principima slobode, demokratije i humanizma.
Šta Amerikanci traže
Dok je ovo opšti duh Amerike, i dok su njeni lideri inspirisani onim o čemu sam upravo govorio, američkim društvom dominira nesigurnost i potraga za autentičnim životom. Postoje mnogi koji reguju protiv ”klase učenih”. Tu je i veliki broj ljudi koji traže autentičniji život kojim bi zadovoljili svoju unutrašnju i egzistencionalnu glad, zbog čega je egzistencijalizam bio prethodno prihvaćen.
Kada govorimo o Amerikancima moramo imati na umu da su mnogi od njih emigranti iz svih naroda sveta, i ne slažu se potpuno sa težnjama njihovog rukovodstva. Osim toga, ovih dana u javnim medijima videli smo da su mnogi Amerikanci javno reagovali protiv rata u Iraku. Na primer, to su Grci, Balkanci, Turci, Rusi, Afrikanci, Azijati, Arapi, Sirijci, Libanci itd. Iako mislite da su svi oni deo ”nacionalne religije” i ”nacionalne crkve”, moguće je zaključiti da stvari nisu tako jednostavne i da mi ne možemo da osudimo sve Amerikance zato što su Amerikanci.
Postoje ljudi koji su razočarani kalvinističkim puritanizmom koji ograničava čoveka spoljnom etikom.Oni su takođe razočarani racionalizmom i duhom procvata, jer ne zadovoljavaju njihovu egzistencionalnu glad. Dakle, postoje mnogi koji traže drugu religijsku osnovu. Ne iznenađuje, s ove tačke gledišta, što su mnogi Amerikanci prihvatili budizam, jer u njemu osećaju da nalaze odgovore na patnje života, kao i islam, jer sadrži mnoge elemente zapadnog hrišćanstva. Zaista, eudamonsitički duh, dominacija u svetu, sveti rat, i individualizam su zajedničke karakteristike zapadnog hrišćanstva i islama.
Iz mojih ličnih saznanja želeo bih da naglasim da je veliki broj Amerikanaca razočaran ideološko-verskim strujama koje preovladvaju u njihovoj zemlji, i oni traže i pronalaze pravoslavnu istinu sa njenom tradicijom. Bio sam pozvan da učestvujem na više konferencija i seminara u Sijetlu, Atlanti, Čikagu itd. I video sam žeđ Amerikanaca za isihastičkom tradicijom, o kojoj su govorili Sv. Simeon Novi Bogoslov, Sv. Grigorije Palama, i mnogi drugi sveti oci. Oni su veoma zainteresovani za isceliteljni duh pravoslavne Crkve. Oko deset mojih knjiga prevedeno je na engleski jezik i distribuiarno u Americi , a uzrok su širokih raspava, što mogu zakljuiti po pismima koje dobijam.
Dakle, kada osuđujemo akcije američkih lidera, moramo biti oprezni da ne osuđujemo sve Amerikance, jer postoje istaknuti političari, intelekutalci, i mnogi drugi ljudi koji drugačije gledaju na ovaj problem. Nažalost, ”učena klasa”, sa svojim razmišljanjima, ima sposobnost da stvori pravu atmosferu, i zbuni čak veliki deo američkog naroda. Na posletku, ja se nadam da će Američki narod, sa nesigurnošću koju ima, sa nedoslednošću koja ga odlikuje, sa egzistencijalnim nezadovoljstvom koje ga prožima, potragom za istorijskom Crkvom i naporima da pronađe egzistencialne odgovore biti sasvim otvoren za autentično pravoslavno bogoslovlje sa isihastičkim duhom, i na ljubav prema ljudima i društvu.
Upravo iz tih razloga, to nije odgovornost samo američkog naroda već i nas, pravoslavnih u svetu, u kojoj meri ćemo biti u stanju da zadovoljimo tu egzistencionalnu prazninu.
Mitropolit nafpaktoski Jerotej
Prevod sa engleskog prof. Bojana Srbljak
12 septembar 2013 god.
