MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Sudbina oca Anatolija Cistousova je bila Boziji Promisao. Vojno lice, s dve diplome viseg obrazovanja, on je mogao da izgradi lepu karijeru. Medjutim zelja da se posveti sluzenju Bogu je prevagnula nad svim ovozemaljskim stvarima. 1992. godinre je .. 

poceo da posecuje Bogosluzenja u Crkvi Vozdvizenija Casnog Krsta u gradu Stavropolju, a vec kroz godinu dana je zatrazio otpust iz Oruzanih snaga. Njegovi bliznji su bili zacudjeni takvom promenom u zivotu glave porodice, a zena je cak pokusala da spreci njegove posete hramu. Zatim je to prihvatila.

21. marta 1994. godine otac Anatolij Cistousov je bio odredjen za



svestenosluzitelja Crkve Cecni, a do tada je na tom polozaju bio protojerej Petar Necvetajev. Dobivsi duznost, otac Anatolij je bez zadrzavanja otisao u Groznij, gde je vec u to vreme bilo nemirno i opasno.

U decembru 1994. godine u Groznom su pocela ratna dejstva krupnih razmera. Crkva je bila u samom epicentru bitaka; jednom od prvih topovskih granata je bio srusen drugi sprat crkvene zgrade, a nekoliko granata je palo u sam hram. Ali se nastavilo sa Bogosluzenjima u podrumu. Otac Anatolij je u podrasniku bez straha, usred metaka i granata, odlazio kod vojnika, koji su se nalazili u podrumima zgrada: ispovedao je, pricescivao, krstio. Njegov podrasnik je na nekoliko mesta bio probusen mecima, ali je on ponovo isao kod onih, koji su ga cekali.

Po svedocenju ucesnika ratnih dejstava u Groznom – oficira specijalne jedinice VDV – u vreme kada je njegov odred bio opkoljen i stitio zgradu groznenske zeleznicke stanice, cecenski borci, ocajnicki pokusavajuci da zauzmu zeleznicku stanicu “olujom�?, pokusali su da psihicki slome nase vojnike. Glavnu ulogu u tome je imao advokat i danas deputat Drzavne Dume Sergej Kovaljev. Po recima oficira VDV, Kovaljev je uz pomoc zvucnika pozivao vojnike desantnih jedinica da poloze oruzje, nazivajuci ih “prestupnicima i ubicama�?. Posle tih reci, vojnici specijalnih jedinica nisu otvorili vatru samo zato sto su videli da se u grupi vojnika, pored Kovaljeva nalazi i pravoslavni svestenik. Vec su tad svi znali da je



to bio otac Anatolij Cistousov, koji je nasilno uhvacen od strane cecenskih bandita, da bi slicno Kovaljevu pozivao na predaju vojnike desantnih jedinica. Ali otac Anatolij je odbijao da bilo sta kaze i samo je cutke blagoslovio nase vojnike.

S obzirom da je bio ocevidac svih desavanja, otac Anatolij se posle otmice nalazio u logoru departmenta drzavne bezbednosti Ickerije u rejonu sela Stari Achoj. Ovde je svestenik Ruske Pravoslavne Crkve streljan, primivsi mucenicku smrt iz ruku svojih otmicara.

To je delimicno potvrdjeno i odgovarajucim aktom od 14. februara 1996. godine, koji su sastavili saradnici sluzbe bezbednosti na celu sa predsednikom Ickerije, i koji je overen od strane vojnog javnog tuzioca republike.

Medju dokumentima koji su predati Moskovskoj Patrijarsiji nalazila se i fotografija tela svestenika Anatolija Cistousova, koju su napravili njegovi dzelati posle streljanja. U nastavku tog perioda, kada je sudbina oca Anatolija bila neizvesna, rukovodstvo Ruske Pravoslavne Crkve je preduzimalo odredjene napore za oslobadjanje otetog svestenika, kao i drugih klirika i ceda Crkve, zarobljenih u Ceceniji. U nekim slucajevima zatvorenici su bili oslobadjani, a u drugim pak su bili streljani od strane bandita, pravednicki se upokojivsi.

Ruska Pravoslavna Crkva se moli za svestenika Anatolija Cistousova, koji je do samog kraja dostojno ispunjavao svoju pastirsku duznost u najtezim okolnostima, ostavsi tako veran Hristu do same smrti, kao i svojoj zeni-udovici i svojoj deci.

http://www.pobeda.ru/molitva/podvig_svash/chistousov.html